Poštovani čitatelji i čitateljke B92 bloga. Ovih dana iz štampe izlazi Zbornik radova pod nazivom "Religijska imaginacija i savremeni mediji". Zbornik predstavlja zbirku radova iz oblasti humanističkih nauka koji imaju za cilj da ispitaju odnos između religije i savremenih medija. Izdavač zbornika je Centar za empirijska istraživanja

 Da je privatizacija društvene i državne svojine posredstvom Agencije za privatizaciju, a sve sa blagoslovom resornih ministara, tj. alavih stranačkih kasa, bila u neutvrdjenom obimu pljačka, svedoči i primer LUKE Beograd! Pred našim očima kriminalci visokog ranga bukvalno su oteli hektare i hektare skupocenog gradskog zemljišta, i nikom ništa! Da nema agilne i hrabre Verice Barać, jedan od najvećih kriminalnih poduhvata ostao bi u mraku fioka:

Tužilaštvo pre tri meseca zatražilo od policije da ispita sve navode iz krivične prijave Saveta za borbu

I bi frtutma oko terapije zračenjem na Institutu za onkologiju Vojvodine (IOV) u Sremskoj Kamenici negde u julu.

Prvo novine objaviše vrlo mračnu sliku o stanju stvari, pozivajući se na izveštaj IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju).

Potom bi saopštenje za javnost Ministarstva zdravlja, kojim se tvrdilo da je izveštaj IAEA laički, tj. pogrešno interpretiran.

Beše tu povrh

.

Dok srčem prvu jutarnju kafu …( biseri iz arhive ) …

Srk...

- Ženo, slušaj ovo. – govorim ženi, (koja u kuhinji sprema pitu-zeljanicu, čula negde da bi to moglo biti potencijalno dobro jelo za čoveka u mojim godinama) i čitam joj tekst iz Blica – Volfgang Cober (55), farmer iz Naumburga u Nemačkoj, koji se oženio ženom koju je upoznao preko interneta,traži

Kakav dan!

 

      Dobih poziv da odem na pres konferenciju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pod nazivom "Inkluzija - eksperiment ili strategija ".Kad krenuše, na početku, sa pričom o mokrim čvorovima i fiskulturnim salama (priča koju valjda i vrapci znaju), pokajah se, ali kad dođe red na gospođu defektološkinju, shvatih da je ipak vredelo. Svašta nešto saznah od nje, a kad još pročitah pres materijal koji smo dobili, oči mi se otvoriše. Čuh konačno i ko je taj krivac što se uvodi tamo neka konkluzija*, pardon inkluzija ( *reče čovek koji radi u prosveti). Nećete verovati, ali evo  šta reče juče defektološkinja i ne trepnu. Za sve je ustvari kriv "tamo neki štreber koji je imao prosek deset nula nula, pa nije mogao da uđe u nastavu jer ne može to da radi. Ostaće on na fakultetu, pa će da smisli neki projekat koji će da donese pare". Nisam vernik, ali umalo ne počeh da se krstim i levom i desnom.

Шта год да тражите не заслужујете.

Чим год да мислите да се бавите нисте га достојни.

Где год  да куцате не треба вам се отворити.

Срамите се.

This is going to be tricky.

The thing is about rumors: all you need is the vaguest and most oblique insinuation of something for it to begin passing along great unseen chains of whispers and embellishments until everyone directly interested and indirectly uninterested - and some people quite frankly exasperated - suddenly knows. It passes into common knowledge. And suddenly, in the blink of an eye, the best rumors are then apotheosized into the greatest of all possible forms of human knowledge.

They become the TRUTH.

U nedelju ujutru, Miša se probudio posle ludo provedene momačke večeri sa striptizetama i drugarima. Jedva da je spavao nekoliko sati što se videlo na njegovom licu. Bilo mu je muka, kao i svakom mladoženji koji se venčava po prvi put. Jedva je ustao i uputio se pod hladan tuš, kako bi se vratio u normalu, jer je danas najvažniji dan njegovog života.

Danas Srbijo, ti ponosna budi
nek ti srce ispuni milina
Danas Srbijo, ženiš svoje sinove

Srbija za svoje sinove živi
u životu jednu želju ima
Da dočeka, da oženi sinove

Danas Srbijo, ti si puna sreće
digni čašu i nazdravi svima
Danas Srbijo, ženiš svoje sinove