Kažu, "gasi se poznata televizija". Kada mi je odstreljen tadašnji urednik, rešio sam - i ostvario to, da napustim zemlju. Potom sam bio glup da se vratim. Sada ... kao da je bilo nekad...

Svim drugarima koji slave želim uspešnu, srećnu, mirnu i blagoslovenu 5777. godinu, a poseban pozdrav upućujem, naravno sa terasice, svom dugogodišnjem drugu, imenjaku, savezniku i draganu, Srletu Pajiću, koji će i ove godine teško raditi da bi platio porez koji će država investirati u mene, a ja ga pak vrnuti u našu Vošu jedinu. :wub:

Gorran

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.

Лажна вест од пре три месеца претворила се, нажалост, у истину.

Čhuck Berry, 90 godina. Legenda. (Pošto nikako neće da mi pusti klip, evo ga na ovom linku)

EDIT: Pošto smo već pomenuli, menjam naslov da obuhvati i našeg drugara i blogokolegu Spaju. Kažu da najbolji novinari nikada ne dočekaju penziju. Nažalost, u Spajinom slučaju to se pokazalo kao tačno. 

Jedan od finih, suptilnih i šarmantnih kreatora beogradskog duha, Vlastimir Đuza Stojiljković, voljom prirodnih zakona odleteo je u sazvežđa naših sećanja i nezaboravnih osećanja.

Nakon odlaska Vlade Divljana početkom proleća 2015, Đuzina smrt je zatvorila moj intimni krug "dvojke", tu teskobnu šizofreniju voljenja i preziranja rodnog grada, sjaj i prokletstvo uzleta beogradskog duha i njegove oronulosti, nalik otpalim fasadama...

Đuza je bio naš Marčelo Mastrojani, šmeker sa talentom i stavom, gospodin glumac.

Imao sam privilegiju da ga često

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta naš gost bloger je Džejms Mej (James May), koji radi na projektu "Portreti i sećanja Jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta"

Dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar, je dan kada ceo svet obeležava godišnjicu oslobođenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, koji su sovjetski vojnici oslobodili 1945. godine.

Pre 12 meseci, povodom istog događaja, pisao sam blog  o naporima