In memoriam| Umetnost| Život

Umro je Don Kihot

nurudin RSS / 14.04.2018. u 00:56
„...највећа глупост коју човек може починити у овом животу то је да допусти да умре...”


Мигел де Сервантес, „Дон Кихот”
 
 
 

 

 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
Летња ноћ. Ситни сати. Поштена интелигенција спава, он сав у заносу покушава да дочара ликове из свог новог комада који пише. Десет га зноја облилo. Из кревета не устаје, протеза му не дозвољава нагле покрете. Он диктира и глуми, ја куцам.

             –  Господине Живко, немојте толико силно и страсно, касни су сати, пашће Вам шећер, шта да радим.

– Морам да глумим, тако најбоље могу да ти приближим своју замисао. И мани ме с твојим правописним правилима, ја пишем као глумац. Ти, у ствари, и не знаш да куцаш, кад не можеш да ухватиш све ове уздахе и јецаје душе. Како је Ана Григоријевна могла верно да запише све што јој је Достојевски диктирао...

–        Опростите, господине Живко, нити сте Ви Достојевски, нити сам ја Ана...

–        Ти Ана и не можеш да будеш, а ја можда и постанем Достојевски... Ха-ха-ха!

–        У праву сте, али како Ви замишљате да неко одглуми то што сте Ви написали?

–        Видиш, Дуле, и ја о томе размишљам, било би најбоље кад бих могао ја све ликове да играм, ал' ме јебе ова нога... Ха-ха-ха!

–        Хоћете ли да Вам ишчитам ово што сте издиктирали?

–        Може, али да глумиш док читаш.

–        Ви знате да сам ја давно од глуме побегао.

–        Е, то ти је једино паметно, глума – то је велика паучина. Једина уметнст је у писању. Кад бих све изнова кренуо, посветио бих се писању.

...

У ствари, писао је да би глумио. Заваљен у свој тросед сваку написану реченицу би одглумио. Попут Пекићевог Икара Губелкијана у својим мислима до савршенства би глумачки интерпретирао сваку реч коју би записао. У њему је било много глумачке снаге, огромног искуства, али мало среће. Кад боље размислим, у њему је било све чудаштво једног Достојевског. Од понора до висина – понижен и увређен, за понижене и увређене; велики мајстор свог заната за оне који су таленат умели да прознају и истрпе. Тежак човек, још тежи професионалац. Дарежљив човек, још дарежљивији глумац. Посвећеник. Сладострасник и старственик. Заљубљеник у лепо – естета. Чули смо се последњи пут за Ускрс, каже он мени:

–        Добри мој Дуле, повредио сам колено, али сам добио тако лепа колица. Нису она болничка, грозна, Маја ми набавила тако лепа колица да не можеш да замислиш.

–        Боже, господине Живко, како можете тако о колицима...

–        Дивна су, тако дивна! Мој Дуле, нећу ја још дуго...

–        Шта причате, забога?! И зар Вам је поред све муке важно какав су колица?!

–        Дођи, молим те, дођи кад будеш могао...

–        Хоћу, ево чим завршим представу Све је у реду, долазим да се видимо, обећавам.

...

Данас је била једна од последњих проба за представу Све је у реду. У сред пробе стиже ми порука: Оде Живко... Сузе су саме кренуле, гледам позорницу, рефлекторе, гледам сцену... Ипак излазим, покушавајући да сакријем сузе. За мном излази један ученик, пита шта се десило... Таман да кажем, умро је Живко Вукојевић, првак Народног позоришта у Нишу, добитних Стеријине награде, па заћутах... Сетих се, млад  је он, не зна за великог Живка. Штета! Онда успех да смогнем снаге и да одговорим на питање:

–        Умро је човек од којег сам научио шта значи позориште.

–        Дуле, могу ли да кажем нешто, а да те насмејем: тако ћу и ја плакати и то исто рећи једног дана кад ти будеш умро.

Насмејао ме је. И растужио. У праву је био Живко, глума то је паучина.

 

Слава му!

 

Удри, расточи нас, у прашину претвори, растури нас по космосу и просеј нас кроз девет сита да остане само оно што ће да зачне неки бољи свет без нас...

 

Ж. Вукојевић, Халијева комета

 

Живко Вукојевић  

Atačmenti



Komentari (9)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vladimir petrovic vladimir petrovic 07:18 14.04.2018

Lepo

Samo da ponovim reč koja je već unutra, u tekstu: posvećenost.
Posle nje, umiranje je (skoro) sporedna stvar.
amika amika 11:30 14.04.2018

Да, посвећеност

било би најбоље кад бих могао ја све ликове да играм


Утоме и јесте већи део тежине писања - ти си сви ликови, сцена, атмосфера и тачка гледишта - позиција из које све то пишеш. Једино посвећеност - то је алхемијско златно средиште писања.
Черевићан Черевићан 11:58 14.04.2018

кад'

не можеш да замислиш.

маам писања ...зараза, ал' јача
немо'ш касти пружа уживања,
ал' ко једном на то се навуче
ето њему муке до.... трајања
angie01 angie01 12:51 14.04.2018

,


Hiljade čuda

U svetu ovom sa hiljadu čuda
svaki čovek živi svoje drame,
i moja pesma neka pođe tuda
u svemu tome ima nešto za me.

I baš me briga i sve me se tiče
jer pesma koja dolazi iz tame
i reči njene na molitvu liče
u zvuku njenom ima nešto za me.

U ruci koja maše ili preti,
u noći kad su zvezde tužno same,
u suncu koje nikad neće umreti,
u svemu tome ima nešto za me.

Dusko Trifunovic
eloy eloy 21:29 14.04.2018

dopustio je........

myredneckself myredneckself 07:55 15.04.2018

Re: dopustio je........

eloy



Hvala za sve divne filmove, maestro.
myredneckself myredneckself 08:09 15.04.2018

Re: dopustio je........

nurudin
Umro je Don Kihot




Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:10 15.04.2018

Re: dopustio je........

Šta je dopustio (Miloš, mislim)? Da umre u cvijetu starosti... Ili je dopustio da ga smrt savlada... Tu baš i nije imao previše uticaja... Nego, Elojzije, pakleno, počinje da te mori prolaznost života, a tu, a tu - tu te čekam ja, buhahahaaa, nećeš mi nikuda pobeći! Ahaha, tvoja duša pripašće meni!



eloy eloy 16:57 15.04.2018

Re: Srđan Fuchs


Pozdrav lisac , sve najbolje i nemoj šta zameriti, sve bilo je zajebancija.

Ne primaj sve k srcu - primi nešto i u bulju

Šala mala kolko da se ne opustiš, mada da bi ga primio u pomenutu potrebno je da se maksimalno opustiš i duboko dišeš - u početku. Posle ide lakše. Tako kažu. Ja samo prepričavam.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana