Moj, prijatelj, Dule Pašić, mađu rođenim Kninjanima poznat kao "Pale", dečko je sa kninskog asfalta. Ko je tamo bio "laf", bio je kasnije, silom prilika, i na beogradskom asfaltu. Jer, grad je grad i asfalt je asfalt. Beograd ima specifičnost, mimo onoga što je globalna veličina. U njemu postoje jedan deo Sarajeva, jedan deo Mostara, skoro ceo Knin, dobar deo Karlovca, Siska, Zadra,Splita, Rijeke i drugih gradova bivše SFRJ. Beograd im pruža priliku da unutar njega drže svoj sentiment, mada su svi oni, opet, samo Beograd.No, za poštovanje na asfaltu, postoji univerzalno pravilo.

Februar je mesec karnevala. Najpoznatiji su naravno oni u Rio de Žaneiru, Veneciji, Rajnskoj oblasti u Nemačkoj... To je vreme proslava i festivala i poslednja prilika za razna zadovoljstva pred Uskršnji post. Obično su to parade tokom kojih se učesnici često maskiraju i vesele, plešu i prikazuju cirkuske i druge veštine, skrećući pažnju na sebe na svaki mogući način.

Karneval se svakog februara održava i u Kotoru po ugledu na onaj čuveni venecijanski. Razigrani arlekini, klovnovi, mornari, plemići šetali su ovih dana kotorskim ulicama i već tradicionalno na Trgu od oružja spalili «krnevala» kako se veruje, glavnog krivca za sve nedaće koji su grad snašle u protekloj godini.

U februaru se takođe održava i tradicionalni «Praznik mimoze», ove godine po četrdeseti put.
Ovo su bili samo neki od razloga da Narodni muzej u Zrenjaninu upravo u februaru i martu priredi izložbu pod nazivom «Bokeški san Marija Maskarelija» koja će biti otvorena 25. februara u 19h i trajaće mesec dana. Ujedno ovo je stota izložba po redu od kako je avgusta 2005. godine Muzej nakon renoviranja ponovo otvoren za posetioce.

ŠUMA TROLOVA

Nastavili su da jašu u tišini. Vilenjakova priča ostavila je ukus gorčine u vazduhu i dok su njega pritiskale bolne uspomene, devojke su postale svesne surovosti ovog sveta na koju su posle divnih noćašnih događaja gotovo potpuno zaboravile. Krivudali su između bregova držeći se neke samo Kjuu poznate staze. 

Gost autor: Highshalfbooze

 Сиротиња као хронична болест друштва

Систем зимске помоћи одомаћио се како у многим већим , тако и у мањим нашим градовима. Општинске у праве тих дана aпeлyjy на имућније грађане, да се својим прилозима сете сиромашних и незапослених, а и саме из својих срестава одвајају

gost autor: amos oz

                           ZATOČNIK

Jednog jutra Un, koja je prva ustala, primeti čudnu užurbanost u Mag- Melu. Odmah se pope nazad da o tome obavesti Kjua i Friju koji su još uvek spavali. Njena ljubavnica samo okrenu na drugu stranu, a vilin-princ joj reče kako bi ih Haldir već obavestio da je zapretila bilo kakva opasnost. Zatim se i on okrenu od nje, zagrli Friju i čvrsto zaspa.
Čudna je bila ta stvar sa vilinskim snom. Mogli su mesecima ostati budni, ili imati tolilo lak san da bi ih iz njega trgla i mačka koja se prikrada, ali su mogli mirno spavati i usred najveće larme ako bi bili raspoloženi za to. Na žalost, Un još nije bila ovladala tim vilinskim moćima. Zato ode da potraži decu koja su to jutro samo na brzinu smazala doručak i otišla da jurcaju negde napolju. U bilo kakvoj neobičnoj situaciji najbolje je bilo znati gde se nalaze kako bi ih brže mogla okupiti.

Opet Anonimni Autor, nastavlja svoju priču o kriptozoologiji... 

Ako se još sećate rasprave sa mog prošlog bloga posvećenog jednoj izmutiranoj vrsti šumskih demona, sigurno ste zapazili da je Kakapo pomenuo zanimljivu temu o jednopolnosti balkanskih vilinskih stvorenja. I ako na ovim prostorima već postoje mnogi neosporni autoriteti na polju kriptozoologije, usudiću se da sa svog stanovišta stručnjaka za stare vilinske hronike, iznesem neka gledišta koje su u očiglednoj koliziji sa njihovim stanovištem.

Ovom problemu pristupio sam, po svom običaju, vrlo metodično i zaključio da se ovdašnji pristupi kriptozoologiji mogu podeliti u četiri kategorije:

1. Peregrašev pristup. Zasniva se na mnogim etnološkim pričama i podacima koji su postojali u državnoj administraciji, ali su zbog navodne neozbiljnosti kriptozoologije kao naučne kategorije uporno sklanjani od javnosti. Uz sve to, on koristi i privatne spise poznatih ličnosti kao i pronađene artefakte, što povećava verodostojnost njegovih teorija. Postoje, međutim, prigovori da se ova metoda isuviše oslanja na folklorna verovanja i da je prekruta u svojim stavovima, prosto nepropustljiva za nove ideje. Činjenica je, međutim, da je i pored prigovora A. Peragraš, nesumnjivo, doajen naše kriptozoologije i čovek koji je više od ikoga učinio da ona dospe u „žižu javnosti"

gost autor : jooscout

Poznajete li nekoga ko boluje od retke bolesti? Pravi odgovor je, verovatno,  "da", mada toga ni vi ni obolela osoba ne morate biti svesni.

Retke bolesti su bolesti koje pogadjaju mali broj ljudi u populaciji. U Evropi, bolest se smatra retkom ako se javlja sa učestalošću manjom od 1/2000.

Većina

зове ме покојна баба да ме подсети да однесем њене лекове, у ствари лекове који су јој били вишак, комшији здравку јер се здравко, упркос имену које тако нешто није најављивало, разболео и то од оне најтеже болести, којој се име не помиње и од које се умире, није живот мада живот јесте сексуално преносива болест са сигурно смртним исходом, али није живот то што је здравка задесило, слабо је здравко од живота боловао, довољно је рећи да је болест тешка, да је покојна баба боловала од исте а сад је покојна иако је пила те неке лекове а накуповала их је мало више, да јој се нађе а није јој се нашло, умрла је, па је преостало а она сад жели да ја те лекове однесем здравку и да му кажем да му их је баба оставила, њој нису помогли а њему ето можда хоће, па ја нисам сигуран како ће здравко реаговати јер мало је то незгодно, препоручивати му исту терапију којом се лечио и покојник.