Hajde da na trenutak, sat ili dan zaboravimo mleko, ulje, divljanje, državu, fudbal, mračne sile, Nemce, ove i one ... ili šta god da vam okupira svakodnevnicu.

U današnjem članku Roberta Fiska, koji se logično odnosi na jučerašnje događaje, on fiksira prelomni momenat na popodne 30. januara, kada je Mubarak naredio Trećoj armiji da pregazi tenkovima demonstrante na Tahrir trgu (pažljivi gledaoci Al Džazire se mogu setiti da su tog dana na tenkove montirani oni buldozerski dodaci, koji su veoma zloslutno izgledali). Oficiri su odbili poslušnost.

Vlast se nikad zapravo nije valjala ulicama Kaira (mada ne treba podcenjivati niti zaboraviti demonstracije u svim gradovima Egipta), iako nije bilo jasno u čijim je rukama u poslednje dve nedelje. Sada se nazire da je bila u armijskim.

Vrlo kratkim saopštenjem, sada možemo reći već bivši, potpredsednik Omar Sulejman je objavio da je Hosni Muhamed Mubarak gotov, te da je vlast ostavio Visokom savetu oružanih snaga. Hmm, upravo ono što je El Baradej prizivao juče posle tog istorijskog Mubarakovog "netju". (Neko je tada tvitovao pitanje koliko puta je Nikson rekao da nikad neće podneti ostavku).

Ovo je pismo moje koleginice s posla, Ivane Stevanović. Ona i njena porodica se očajnički bore za zdravlje  mlađeg sina. Pročitajte, pomozite ako možete. Pošto nema puno toga da se doda njenim rečima, zaključaću za komentare.

Hvala vam svima unapred! I pozitivne misli se računaju!

Gost autor: Slavica Pejović

Poodavno sam čula izreku "otac k'o kolac". Više se ne sećam kada i u kom kontekstu, no moram priznati nije to tada bilo područje mog interesovanja, te se nisam ni bavila time.

Tek od nedavno, tačnije od kad postadoh deo tročlane porodice, tj. MAJKA, počeh da posmatram očeve i da se pitam kako li je nastala i zadržala se izreka. I to ne da se zadržala u narodu, zadržala se i u institucijama, podmuklo, jedva vidljivo, ali se zadržala.

Očevi sve češće podižu, neguju i vaspitavaju decu, svesrdno pomažu majkama, i to ne samo da je u redu, već je vrlo poželjno za društvo jer pokazuje napredak, ravnopravnost, europejizam. U redu je sve dotle dok se ne sudare sa institucijama, procedurama, uslovima i pravima. E, tu već nema očeva, na scenu stupa majka, a otac postaje kolac.

Tadić je kazao da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunaordnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.

- super ti je ranac.

Gost autor: St.Jepan

Corneille, 1922-2010

Mda, Pariz...
I mladost - ludost. 
I da, moj "tihi susjed".
Oprezno s "tihim susjedima", o-prez-no!

Autor: Zoran Živković  

Onaj ko danas kaže: „Naš realno ostvariv cilj je i Kosovo u Srbiji i Srbija u Evropskoj uniji" ili je beskrajno glup ili je izuzetno pokvaren i podmukao. Ova floskula, dominantna na domaćoj političkoj sceni, govori u stvari o njenim glavnim akterima. Verovatnije je da nisu glupi, jer za ovako raširen sistem korupcije ipak treba nešto pameti. Da, u pravu ste, mahom su to podmukli politikantski demagozi koji lažu Zapad, lažu Ruse, lažu Srbe sa Kosova, lažu sve građane Srbije...

Prvima govore da su posvećeni demokratiji, vladavini prava, toleranciji i regionalnoj saradnji, da su svesni nezavisnosti Kosova, ali da o tome ne smeju javno da pisnu jer će nacionalisti doći na vlast. Zbog te neozbiljnosti, a i poslovične nesposobnosti srpske diplomatije, nemačka kancelarka je morala usred Beograda da izvuče uši celom državnom vrhu Srbije, a o toplom zecu koji je predsednika sačekao u Njujorku, od sramote niko ne sme da progovori ni reč...

 gosti autori: gorštak i stefan.hauzer

 Ovo je blog o pričama/legendama kako prići, upecati i zbariti ribu. Poželjno je da se uključe pecaroši, ali i ribe. Svi koji znaju ribolovačke priče su dobrodošli. Najbolje su one u prvom licu jednine, ali i one koje vam je prepričala zaovina komšinica o momku njene sestre od strica uz napomenu da ne kažete nikome.

Da! Napomena: ovo nije blog o kečigama! ovo je experiment u blogovanju!