Mala škola komiškog (jezika i teatra)

Veliki kurbarin na malom otoku

Piše: Vinko Kalinić (urednik portala "Moj otok Vis") 

      Odavno se nisam susreo s fureštom, inteligentnim i pismenim, koji u svojim tekstovima tako vješto i dobro šeta malim komiškim pučinskim teatrom, kao što mi se to dogodilo nedavno, kada sam sasvim slučajno na B92 otkrio blog jednog Beograđanina.  

 Dođu ljudi i napišu pregršt lijepih riječi o Komiži, Visu, komiškom arhipelagu, prirodnim ljepotama koje su ovdje same po sebi posebna vrsta poezije. Pisane tragove, pune impresija, o susretu s tim ljepotama moguće je naći na svim stranama svijeta, od Australije do Amerike, od najrazličitijih autora, u putopisima i reportažama, TV dokumentarcima, filmovima, turističkim preporukama, poput onih na BBC-u ili The Guardianu, a koje nerijetko Vis svrstavaju u sam vrh najljepših netaknutih prirodnih rezervata na planeti.

 

Rana jesen mirno je prolazila u sakupljanju nekih stvari za zimnicu, igranju i veselju. Un je zatrudnela još tokom leta i stomak joj se već počeo primećivati. Kju i Frija već su bili napravili kolevku, koritance, ograde od kuvanog pruća, korpe za nošenje i sve druge potrebne i nepotrebne dečije stvari.

Ohen ju je svaki dan obilazila gledajući da li trudnoća dobro napreduje i da li se nosilja dobro oseća. Svi su sa nestrpljenjem očekivali da vide prvog Kjuovog potomka. 

Gost autor: Maca22

Zahtevi 10-ke za Srbiju:

1. dа studenti koji u tekućoj školskoj godini ostvаre 48 ESPB bodovа imаju prаvo dа se finаnsirаju nа teret budžetа Republike Srbije

2. sprovesti reevаluаciju opterećenjа studenаtа (definisаti institucionаlni okvir zа rešenje ovog problemа)

3. preciznije definisаti prаvo nа produženu godinu nа svim nivoimа studijа (dаti svаkom studentu koji se finаnsirа iz budžetа RS prаvo nа produženu godinu)

Gost autor: Amotherofthree


Šta se to desilo pa da danas deca koja žive u Srbiji, u Subotici konkretno, gde su službeni jezici srpski, mađarski i hrvatski, međusobno komuniciraju na engleskom?!

Da sve bude još interesantnije gradske vlasti rešenje vide u vraćanju mađarskog jezika u srpska odeljenja kao obaveznog izbornog predmeta koji će ulaziti u prosek.

(gost autor)

Time koliko sam čekala da napišem ovaj blogpost prevazišla sam sve pragove tolerancije za koje sam ikada i pomislila da kod mene postoje. Mojih 29 godina nije me naučilo koliko poslednja 3 meseca.

Priča počinje pre nekih pola godine. Letos smo moja bolja polovina i ja sakupili neki novac i odlučili se da kupimo računar koji će nam koristiti oboma - njemu jer fotografiše i bavi se foto-obradom, ali i meni, budući da sav posao radim onlajn. Zbog pouzdanosti i preporuke nekoliko prijatelja koji koriste Apple (mada, istina, niko od njih ga nije kupio u Srbiji), odlučili smo se za MacBook Pro 15" (nije tajna, košta skoro 2.000 evra), sa planom da kada uštedimo još neki novac, uzmemo meni MacBook Air, jer nam je realno potreban još jedan pouzdan laptop.

I tako, 31. jula 2011. u iStyle u Shopping Centru Ušće kupili smo naše mezimče, mazili ga i pazili, bili zadovoljni prvih nekoliko nedelja.

Заједно са редитељима као што су Рајнер Вернер Фасбиндер [Rainer Werner Fassbinder], Вернер Херцог [Werner Herzog], Фолкер Шлондорф [Volker Schlöndorff] и Маргарет фон Трота [Margarethe von Trotta] Вим Вендерс [Wim Wenders] је био дио покрета Новог њемачког филма који је процвјетао у земљи од касних шездесетих ка овамо, али је његова каријера открила више космополитску тежњу, са посебним интересовањем за Америчку културу и еклектичне музичке сцене. [Његов први филм "Љето у граду" (Summer in the city) из 1970 године, био је посвећен бенду The Kinks]. Разбијајући ауторски калуп, Вендерс је одувијек био склон сарадњи: сарађивао је с писцем Петером Хандкеом [Peter Handke] на филму "Голманов страх од једанаестерцa" [The Goalie's Anxiety At The Penalty Kick] из 1972. и на артхаус пробоју "Крила жеље" [Wings of desire] из 1987. године, са глумцем и драматургом Семом Шепардом [Sam Shepard] на филму "Париз, Тексас" [Paris, Texas] из 1984. и филмом Искупљење ["Don't Come Knocking"] из 2005., са редитељем Николасом Рејoм [Nicholas Ray] на јединственом документарцу из 1980. "Муње изнад воде" [Lightning Over Water], те са музичарима U2 и Реј Кудером [Ry Cooder] на вишеструким пројектима.

Četvrtak i za one koji bi da odmore od politike - vaše uobičajeno druženje sa Anonimnim_Autorom.

Da skratim priču - Un u akciji! 

Dve nedelje kasnije, u dvorani Majke Magle, sve četiri vile stajale su ispred Haldirovog prestola. Njihova mala misija na Krakhajmu proglašena je opštom katastrofom. Haldir je, naravno, imao doušnike među Torvildovim vikinzima i oni su, naravno, uglavnom tačno opisali šta se tamo dešavalo, uz malo ljudskog preterivanja, razume se. Prosto neverovatno, ali glas o tome je stigao mnogo pre nego što su se vesele vile pojavile, vodeći na dugom konopcu jednog zgodnog mladog preneraženog sveštenika i tri izmučene kaluđerice. Za razliku od severnjačkih morskih sokolova, vilenjaci nisu imali običaj da uzimaju zarobljenike, robove, niti išta slično. Vile su se u svojoj brizi da pošteno ispune zadatak, izgleda malo zanele.

Haldir je sedeo na svom velikom izrezbarenom tronu sa glavom u rukama, a Nim, koji mu je uvek stajao sa leve strane vikao je na skupinu iz sveg glasa. Sledećeg momenta Kju i Frija skliznuše nečujno u prostoriju i stadoše pored Sigruda Napovilnog malo udaljenog od grupe vila, jer je on ipak ovde imao status gosta. Tu su bili još Anunel i Nazz, Linelina deca, crveneći po običaju zbog majčinih postupaka, iako je trebalo da su se tokom vremena navikli na to... Ugledavši vilin-princa, zapenušali Nim osu viku i na njega:

- I ti, uobraženi balavče! Ti si nam je doveo. Misliš da je u redu da svaku divljakušu koja malo bolje izgleda zavileniš! Pogledaj sada šta je uradila... -

GOŠĆA AUTORKA: Anchiba

На блогу сам од скора и можда немам довољно компетенције да напишем овакав текст, али морам да пробам, па куд пукло.  Позивам све блогере, па и уредништво, да

Gost autor: Uninamama


U skupštinsku proceduru (znači, prošli su i "javnu raspravu" i Vladu) ovih dana ulazi nekoliko zakona o obrazovanju, a meni je najinteresantniji (ili da kažem najšokantniji) Zakon o srednjoj školi.

Još malo „gunđanja" zbog BusPlusa i isplativ predlog Konzorcijumu

Pišu u osam ruku: savesni građani J. S. i Hansel i službenici Direkcije za javni prevoz i BusPlusa 

Pre desetak dana pisao sam ovde (kao jedan od mnogih u javnosti) protiv zaprećenog tretmana građana koji imaju uredno dopunjenu BusPlus personalizovanu karticu, ali su propustili, ma iz kog razloga, da je validiraju pri ulasku u vozilo gradskog saobraćaja. Preti se, po važećim odlukama, blokiranjem kartice, obaveznom deblokadom i izbacivanjem iz vozila ako ste u njega ušli s blokiranom karticom (recimo da niste stigli da je deblokirate), iako ste, podvlačim, kartu blagovremeno dopunili potrebnim mesečnim iznosom.

Dok u istim tim odlukama nigde ne piše da li će se deblokada i koliko naplaćivati, u novinama smo mogli da pročitamo da će, pored toga što će biti izbacivani iz vozila, i ovi putnici biti kažnjavani kao i oni koji se voze bez karte.