Ovaj sneg nije od juče. Počeo je na jugu Srbije još oko božića, a do kraja januara, čitava Srbija je bila zavejana. To je (krivo)lovcima pružilo priliku za brojne progone pataka i gusaka iscrpljenih hladnoćom i nedostatkom hrane (led im hranu čini nedostupnom). Zakon o divljači i lovstvu taj rizik prepoznaje, pa kaže „zabranjuje se lov sve lovostajem zaštićene divljači  1) ako je ugrožena … snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama ...” ali se to nikada nije poštovalo. I nevladin sektor je već pokušavao da natera nadležne da zakon sprovode, što je prošlo bez rezultata, jer nije, kako rekoše, bilo raspisano vanredno stanje. E sad baš jeste!

Iako je kuvanje svakodnevna obaveza, ja ga dozivljavam i kao hobi. Ono me opusta i ispunjava. Dok kuvam, misli su mi potpuno slobodne, i jedino o cemu razmisljam je kako da sto bolje i ukusnije napravim to sto sam pocela "muckati". Onda sam, gledajuci neke emisije i kanale o kuvanju, i o ljudima koji se amaterski ali sa strascu bave kuvanjem, dosla na ideju da na stranicama Facebooka napravim Klub ljubitelja kuvanja za sve one koji kuvanje ne dozivljavaju kao dosadnu obavezu, vec kao hobi, i koji to rade sa ljubavlju.

nadahnut Brajovićevim sjajnim blogom riješih da izbacim u virtuelni etar nešto od mojih davnih poetskih uradaka ... pa kud puklo

Uopste nije bilo tesko rano probati pice (i/ili cigarete) u (post) Titovo vreme zivota nam bivse drzave. Svaka bakalnica, dragstor, samoposluga je bez problema prodavala opijate deci, jer boze moj, za koga malisani kupuju pljuge i kapljicu ako ne za svoje umorne roditelje koji su ceo dan vredno radili gradeci nam svetlu socijalisticku buducnost. Da li je nekome padalo napamet da su 'deca' kupovala BIP da bi ga, izmedju ostalog, konzumirala po ulazima, na krovovima, u prolazima, na parkinzima, a jos ni tinejdzeri bili nismo, nebitno je za ovu pricu.

Ali da se odmah na pocetku razumemo, alkoholizam je opasna bolest. Ali i zivot je opasna bolest, pa nikome nista...

               Pokušava da se seti kada je sve to počelo.
               Sakupljanja raznih vrsta nikada joj nisu bila strana. Dovlačila je najkrhkije i najrobusnije školjke sa morskih i rečnih obala, sve verujući da tako može da sačuva pevljiv zvuk vode i sećanje na sasvim određene trenutke blago izvitoperene daljinom i neminovnim protokom vremena. Nije odustajala ni kada bi primetila da, osim tanušnog mirisa soli i algi, malo toga ostaje.

Sledećim rečima počinje knjiga sličnog naziva:

Кад смо фебруара мјесеца 2004. године претраживали стару књижницу манастира Бођана, нисмо ни слутили на какве ћемо ријетке и драгоцјене књиге наићи. Једна је ипак била немјерљиво вреднија, неочекиваног и изузетног садржаја, књига о којој су снивали етнолози, историографи, филолози, истраживачи старе вјере и упоредних религија, исви они kоји су се бавили, на било који начин, србском прошлошћу или србским наслијеђем, баштином.

Иако неугледне спољашњости  обичног наслова 

''Песме и обичаји укупног народа српског – Обредне песме'' , њена садржина је била од сувог злата.

Iliti kako mali Perica zamišlja Jednoroga

"If the doors of perception were cleansed everything would appear to man as it is, infinite." - William Blake

Dakle, kao što sam i obećao nsarskom, evo tog mog famoznog promišljanja o sveukupnosti :)

Neke sam prve utiske već izneo, a ovo je pokušaj da sumiram vrste i utiske iz poslednjih šest meseci. Inicijalno pisani na engleskom, za FB stranu Swarovski Optic Leisure, i potom, brzine radi, prevedeni Google prevodiocem, postali su čudni i nečitki (bukvan kornjača? kukuruz strnadica??) i možda veći posao za prevođenje nego da sam to radio s engleskog. No, kakobilo, evo ih:

Jašta. Jelen. I to ne pivo...

гост аутор : анчиба

Мој хоби је израда скрејпова (scrapbooking).
Пре пар месеци дође ми сестра и, сва озарена и весела, крене да ми листа сајтове на нету и клипове на јутјубу о скрејповима. Знајући колико ја волим те ручно
рађене џиџа-биџе, знала је и колико ћу лако да се запалим и за ово.