.

Prema pisanju Sportskog žurnala, predsednik Teniskog saveza Vojvodine Milan Jerinkić je najavio da bi novi predsednik TSS mogao da bude ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić koji već obavlja jednu tenisku funkciju. Jeremić je prvi čovek Unije teniskih profesionalaca.

Kao da je bilo tu. Da, danas iz ko zna kog razloga počeh da se sećam svojih studentskih dana. Eeee, nekad sam bio strašan dasa. No to nema veze. Ima jedna stara priča koja dobrim delom oslikava ove dane priličnog broja studentarije pa bih hteo da je podelim sa vama. Neki je znaju a neki ne, za one koji je ne znaju evo da se upute. Dakle ovako:

Upoznali su se u subotu uveče u mračnom delu disko kluba i razmenili brojeve telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8 kod Konja. Spuštaju slušalicu...

ONA

Ja mislim da bi, u svetlu najnovijeg sukoba izmedju druge i pete Srbije, za sveukupno stanje drustva trebalo optuziti narodnu pevacicu i nekadasnju prvu zvezdu bivse nam zemlje, a bogami i sire, Fahretu Jahic Zivojinovic, poznatiju kao Lepa Brena.

Mislim, ta njena pesma “Mile voli disko”,  toliko omiljena medju ex bracom bila je, slozicete se, prvi signal turbo folka. Muzike koja je, kako neki zakljucuju, bila prava paravojna formacija rezimu Slobodana Milosevica.

Ovog puta iz cisto prakticnih razloga zanemaricemo ulogu Bijelog dugmeta u nasilnom sirenju

Naslov samo kradem, iako nisam prvi, a i tanjušan mi je kao front za SciFi notu što se probi kroz pukotine pop-kulture ovih dana, gde postoji planeta, na njoj rasa, u njoj operske pevačice koje se ceo život spremaju za samo jednu pesmu, jedno izvođenje, i kad u njemu dostignu queen-of-the-night-F (F više od ovog u fontu što imamo na raspolaganju, a i uopšte je smešno naše izgovaranje slova F ovako samog) one sebi oštrim bodežom probodu srce.

A kradem i sećam se zato što mi je dobar protivteg jednoj „modernoj" crtici identity-politike zvanoj „toxic masculinity", toksičnoj muževnosti kao fokusu napada identity političara i političarki koji dovodi do toga da se mnogim muškarcima uvlači pod kožu, i kako kaže jedna iznervirana američka dama od njih pravi „male, plačljive cvetiće" - dobro, dame su sa Venere, dok bi pesnici sa Marsa to preveli na književni srpski kao „plačipičke".

Moj drug  Šile otišao u penziju. Ispunio oba uslova. Sad ne zna kako da ispuni vreme.

Zato se vratio starom hobiju, pecanju. Nekada je je jedva čekao da dodje nedelja pa da sa našim zajedničkim kumom ode na reku da kupaju crve, kako sam u šali opisivao njihovu akciju. Sad mu je svaki dan nedelja, samo, kum nema vremena, on je naučnik i peca, valjda, Nobelovu nagradu..

Dosadno Šiletu samom pa opkolio mene, da mu pravim društvo. Neću da Te teram da pecaš, kaže,  hoću da Ti pokažem kako pecaju neki drugi. Šta ću,