Ja sam se na ovim prostorima uvek borila za pravo da imamo poštenu zimu: sa snegom, belim jelkama,sankama, klizanjem, zaleđenim rukavcima za one koji klizanje preferijaju na otvorenom, lovljenjem ribe korz rupu u ledu. Valjda smo samo Jelica i ja, kao švabatralala, opevale zimu kao najveći poklon čoveku, kojem ovaj duguje i poslednji osmeh. Ali, ovo, ovo je sačuvajmebožeisakloni, što bi se ovde reklo.

Za zimske radosti je suviše hladno,

A nije Budimac

             Stvarno se gnušam te sorte, šovinističke. Ja sam više u fazonu ono, umereni nacionalista – volim svoje ne mrzim tuđe. Ponekad samo kafanski ohrabren, pa ljudi smo cenjeni sude, prepričavam kako sam   definitivno prelomio da će mi biti supruga:

-Komšija,  imaš li nekoga u tom delu Kolonije da mi se raspita od kojih je i je l naša?

-Imam kolegu.sa posla.

Ubrzo je kolega kolegi  objasnio da ’’mladoženja nema šta da brine , da je mladica iz dobre kuće, vaspitana u patrijarhalnom  duhu  i

Verovali ili ne, u Srbiji zemlji gdje su spremni da u svakom trenutku sude djavolima, održan je prvi Svetski kongres veštica i to u Velikom Gradištu.

Ko ne veruje neka proveri OVDE.

Bila je to svojevrsna promocija ekologije kakvu bi i Evropa mogla da primenjuje.

Jedna “domaća” takmičarka iz Istočne Srbije kaže ovako:

“.. Rođena sam na Homoljskim planinama. Svi poznaju vrlo dobro moći vlaške magije..”

Predsednik opštine Veliko Gradište Živoslav Lazić je veoma zaslužan za održavanje ove manifestacije.
Organizatori planiraju da naredni kongres uvrste u redovnu turističku ponudu ovog kraja Srbije.

Taj brend bi trebalo hitno staviti pod zaštitu.

Održana su i razna takmičenja.

Trka metlom na 100 metara.

Ima dana koji nisu dani, nego prosto bruka jedna. Čuče i čekaju da upadnu u trenutak nepažnje, gurnu nogu u vrata, uđu i ne nameravaju da odu. Prave pičvajz. Traju ne kao gladna godina, nego kao godina na dijeti, ona iz krda sedam mršavih krava sa fitnesa.

Nek uljeze i  ta luda k nama

Da nam kuću napuni smijeha (Njegoš)

Kažu za tog čoveka da je, prosto rečeno, bio inkarnacija španskog duha.

Naravno, govorim o Don Kihotu  (Don Quijote, por favor), junaku istoimene knjige, čiji je prvi deo obelodanjen daleke 1605. godine, a drugi desetak godina kasnije. 

Pesnički rečeno, plamen njegove velike duše zasvetleo je na zemlji, dakle,

Buve su, u seoskom delu mog detinjstva, bile locirane na dva punkta. Prvi je bio vazda nahereni stambeni objekat glavne prehrambene jedinice – svinjac, a drugi uvek čupavo i za lanac vezano siroto kuče kome je čuvakrućizam bio glavni zadatak. Doduše, ove sitne napasti su se ponekad pojavljivale i na drugim živim i pokretnim seoskim objektima, ali pomenuta dva mesta su bila njihove osvojene teritorije, koje je valjalo izbegavati u širokom krugu. Bar tako su nam govorili i zapovedali. Neslušanje ove imperativne preporuke vaspitačkog štaba odraslih je dovodilo do besomučnog večernjeg drapanja, i sićušnih crvenih tačkica. »Buve ih izele«, obično je konstatovala baba Dara i primenjivala na nama lek najšireg spektra – komovicu, za koju je poznato da leči sve od zauški do zanoktica. Pri čemu deci garantuje miran i čvrst san uljuljkan alkoholnim isparenjima.

Seo Bog, uzeo istinu, izdelio je na komadiće i svakom čoveku dao po jedno parčence. Svaki čovek rado primi na sebe svoje parčence i, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, ode svojim putem. Razmileše se tako ljudi sa svojim komadićima istine. Svako ode u svoj kutak. I čuvaše brižno svako svoj komadić istine. Istina je svakome značila puno. Grejala je siromahe u hladnim zimskim noćima, krepila žeteoce tokom vrelih letnjih dana, tešila razdvojene ljubavnike.  

Ali, kako je vreme prolazilo,

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svemu i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.

овог пута сам озбиљан.

U nadi da će se broj ljudi koji će pročitati ovaj blog povećati iznad broja prstiju jedne ruke nastavljam pisanje. Zašto? Pa zato što su svi oni koji dolaze ovde i čitaju blogove dobri u ovoj oblasti pa se to njih ne tiče. Najbolje bi bilo kad bi se oba pola izjasnila šta to čini dobar seks. Muški deo populacije obdaren alatom većim od proseka kaže da je bitna veličina, drugi deo koji je vlasnik malog alata kaže da je bitna tehnika, ženski deo populacije kaže da je bitna predigra dok političari odgovorno tvrde da je seks u narodu