2010. Hrvatska ulazi u EU.

2014. U EU ulaze i Makedonija, BiH, Turska, Albanija, Kosovo, Srbija i Crna Gora.

2016. Zapošljava se prvi naš čovek u administraciji EU-a.

2018. Prvi naš čovek u administraciji EU-a zapošljava svoju, ženinu i kumovu rodbinu, kao i članove porodice najbližih komšija, a i neke ljude iz svog rodnog kraja.

2019. Naši već čine 10% administracije EU.

2021. Udeo naših u administraciji je 60%. EU administracija povećava plate tri puta, uvodi fleksibilno radno vreme i južnoslovenske jezike kao službene.

Ovaj tekst nema mnogo veze sa naslovom ali to je prva rima koja mi je pala napamet u ovo mamurno nedeljno jutro. Jeste. Sinoć sam izlazio sa drugarima... I malo se popilo. Dimenzije svog sinoćneg pijanstva sagledao sam ujutru, posredno, po stvarima koje sam zatekao razbacane po dnevnoj sobi. Pouzdano znam da moj ralf loren sako XXXL nikad ne bih tako bacio iza kauča da nisam cele noći čitao sabrana dela džeka denijelsa. No nije to tema.

Prva stvar koja me je navela, sinoć, onako pijanog, da se distanciram od atmosfere u diskoteci "svi se sada njišu i ubrzano dišu" je što su mi sve cure za našim stolom persirale. Sve! A rođene su kad sam već položio vozački. Koliko se svet profinio u zadnje vreme.

"Upoznale smo Vašu suprugu sinoć. Prelepa je."

Je li? Baš lepo. I šta još?

"Moj brat mi je pokazivao Vaše klipove sa youtube."

"Moj otac kupuje playboy samo zbog Vašeg teksta."

Ovde nešto ozbiljno ne valja. Cure su zaljubljene u moju ženu a njihova braća u mene. Negde grešim.

Kao što joj samo ime kaže, astro-logija jeste nauka o zvezdama. Dobro je što se, nakon više vekova, astrologija i nauka posmatraju kao jedno, što je em dobro em korisno. Dok su bile razdvojene, od toga koristi nisu imale ni nauka ni astrologija.

Astrologija je vazda bila osnovni pokretač razvoja nauke i kulture. Ergo, astrologija je nauka. Dokaz za to su i master studije na fakultetu Triniti Sent Dejvid Velškog univerziteta u Velikoj Britaniji (MA in Cultural Astronomy and Astrology).

... da li to znači da je glumac "previše" dobar ili to, pak znači da se publika,  onaj njen deo  koji sebe smatra "elitističkim" nije pokazao mnogo pametnim? 

 Bilo mi je veliko zadovoljstvo da pričam s čovekom koji spada u takve, malobrpojne, glumce, koji neretko dožive sudbinu da budu voljeni od strane publike, kritikovani od strane nekakve tzv. intelektualne javnosti koja, kad prođe vreme, ostane negde u dubokom zaboravu, onom istom koje je svojedobno proricala umetniku. 

Nakon golišavih fotografija iz Južne Amerike, Čedomir Jovanović je dobio ponudu od Vivid Entertainmenta da glumi u porno filmu za 10 miliona dolara.

Zgodnom opozicionaru ponuđena je pozamašna suma da se skroz skine pred kamerama, navodi sajt TMZ koji je imao uvid u pismo Stiva Hirša, čelnika Vivid Entertainmenta.

U pismu Hirš razrađuje ideju o filmu „On the top with Cheda" koji opisuje kao „seksi visokobudžetni film za odrasle za primesama politike" koji bi Čedomira učinio „najšmekerskijim opozicionarem svih vremena".

  Pa, eto, sada sedim ispred televizora, zapanjen, uplašen, a u isto vreme nekako spokojan, sa saznanjem da postojim, jer makar na ekranu, ja vidim sebe.

A sve je počelo tog jutra, kada sam onako raščupan, u fazi bacanja krmelja na sve strane, stao pred ogledalo. Avaj, nema me u ogledalu! Pomislio sam da sanjam, da se još uvek nisam probudio, sklanjao sam se od ogledala i ponovo vraćao ali to nije promenilo, sada već činjenicu, da se ne vidim u ogledalu.

Preko dana se strasti smiruju, ali već sa prvim sumrakom počinje bespoštedna borba. Iskreno, nisam očekivala tako nešto kad smo se preseljavali pod severnu stranu Alpa. Sa one južne sam vodila, za bar dve dužine, pred svima koji su učestvovali u sportskoj disciplini demonstriranja otvorenog kiča povodom Ješuinog rođendana i svečanog ispraćaja stare godine. A, onda smo se doselili u Istočno Carstvo, gde sam shvatila da sam potpuni amater i da oni kič upražnjavaju u sva godišnja doba, i pod izgovorom svake prilike koja im se pruži.

Svi koji čitaju moje tekstove dobro znaju da sam jedno fino, kulturno, povučeno i stidljivo stvorenje koje u životu nije izgovorilo neku ružnu reč, ne daj bože psovku. Stvorenje blage naravi koje se nikada ni s kim nije posvađalo niti potuklo. Živim skromno, povučeno i odričem se svih blagodeti zemaljskog života. Toliko sam skroman da sam sebi šijem garderobu i pravim cipele. Jedno vreme sam nosio ženske cipele koje sam našao u kontejneru i prepravio, ali su me ismejavali i pokazivali prstom na mene, pa sam ih bacio.

Da sam jedno divno stvorenje stvarno više nema sumnje i kao takav, kad sam čuo da su nam ukinuli vize, prvo sam pomislio da tu sreću treba podeliti s drugima. A kad si srećan i kad želiš s drugim delit' sreću tu, sedneš u kola i odeš do Zvornika. Naravno ne prelaziš stranu već s ove naše strane Drine, izvadiš novi biometrijski pasoš i zapevaš: „Nja, nja, nja, nja, nja, ukinuli su nam vize, nja, nja, nja, nja, nja." Ali, na moje veliko zaprepašćenje, ovi preko puta su izvadili iste takve pasoše (koje su sigurno nabavili na crnom tržištu) i pridružili mi se u veselju.

Ne znam ko je bio toliko naivan da očekuje kako će nekakvo veće ili koje god telo da proglasi jednog od par vodećih državnih tajkuna da nije genije, tj. da nije doktor nauka, tj. da nije poštenjačina?! Hajte, molim vas. Uostalom, to bi direktno ugrozilo glavni zadatak naše današnjice.

Još mi je u sećanju, posle ovolikih godina, uzdrhtali glas mog strica, kao da govori preko velike knedle u grlu, glas kakvim se nagoveštavaju duboki dramski zapleti  ili sudbonosna otkrića.  Zvučalo je kao da je rukom zaklonio mikrofon telefona, da tajnost bude kompletna.

“Dodji odmah ovamo, kod tetka-Mice, brzo”!

Onda su mi se klikeri u glavi vrteli mnogo brže nego danas pa mi je odmah bilo jasno da me ne zove sa parcele 11, konačnog smeštaja moje baba-tetke, nego iz njenog doskorašnjeg, ovosvetskog stana.

“Šta je tako hitno”