Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

Deset godina mamurluka*

позамашан део нашег живота остаје анониман тако и указ овај извиван је из несанице зарад наслућене музике метронома у главими која повезује маам дисхармоније халуцинанатних призора са оним заумним , те је с'тога пријемчљива , к'о чичак.

jedan od razloga zasto relativno lako komuniciram sa masinama lezi u cinjenici da sam prihvatio da one uvek urade upravo ono sto im kazemo da urade. rezultat te komunikacije cesto nije onakav kakav bi mi zeleli ali krivica ne lezi na masinama. to sto sam ja zeleo da nastavim pravo po kolovozu nije ni u kakvoj korelaciji sa cinjenicom da sam sleteo sa puta. vise sa time sto sam okrenuo volan dok sam pokusavao da dohvatim telefon koji mi je pao ispod sedista. naravno, cesto ima "bagova" koji prouzrukuju greske u komunikaciji (kvarovi na sistemima) ali za potrebe ovog teksta pokusajmo da pojednostavimo pristup.

dakle cesto postoji razlika u onome sto je trazeno i onome sto se mislilo da se trazilo. sta hocu reci? pa na primer, odazivajuci se na ljubazni poziv onoga ciji se poziv ne odbija, da je 5. oktobra trazeno nesto sto se u principu i dobilo - bolji zivot.

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.

Prvi put sam za tu družinu čuo za trpezarijskim stolom u kući devojke sa kojom sam se tada zabavljao. Neki momci i  devojke pričali su o nečemu novom u gradu.