Milan Nikolić

Predstavnici HDZ-a smatraju da Milan Mladenović, frontmen benda EKV, ne bi trebalo da dobije ulicu u Zagrebu. Predlog je dao Odbor za imenovanje ulica i naselja podsećajući na popularnost kultne rok grupe na prostorima bivše Jugoslavije, pa i u Hrvatskoj, ali i na činjenicu da je pevač i gitarista benda rođen u Zagrebu. Protiv ovog predloga, a u ime HDZ-a, istupila je šefica poslaničkog kluba ove partije, Margareta Mađerić, sa stavom da „Ekatarina Velika“ nije bila nije bila naročito popularna u Hrvatskoj, a ni blizu popularnosti koju je uživala u Srbiji.

Zaista, izgled kuće ili bilo čega, čegrtaljke za decu na primer nema veze kakav je, samo da stvar ima prođu na pijaci ...  dotle je došlo !

 

Praotac je useljavajući se u pećinu i vršeći male, neophodne dorade a posle, tešući grane za onu nastrešnicu na ivici šume koja postade prvi trag o arhitekturi, imao neku ne sasvim jasnu, danas bi rekli podsvesnu, potrebu da učini građevinu pre svega korisnom ali i da to što dela bude i oku ugodno. Estetika u to doba nije bila još uočena i određena nekim pravilima pa Praotac nije  bio svestan njenog postojanja niti njene uloge jer je imao značajnije probleme u vezi opstanka, zadovoljavao se da izgled građevine bude usaglašen sa namenom, funkcionalnim potrebama, mogućnostima koje je nudio alat i upotrebljeni meterijal. Vremenom, nejasan osećaj vizuelne ugodnosti je postajao artikulisan, posebno kada je video komšisku građevinu tu iza brda, uporedio, ustanovio je da komšiska građevina prija gledanju više nego njegova, uočio je i tom prilikom prareferentu vrednost, vratio se do svoje nastrešnice i dopunio je. Posle je pozvao komšiju da vidi učinjeno delo i pradiskusija o ahitekturi je začeta tog praistoriskog predvečerja.

 Nema mikroskopa za hitne operacije 
Od četiri postojeća mikroskopa, tri su otkazala zbog starosti. Cena jednog mikroskopa je 80000 EUR.

 Obnova dvora Patrijarha za 800000 EUR iz budžeta. 
... Kažu da su još blaženopočivšeg Patrijarha Pavla poodavno pitali šta da rade s tim starim dedinjskim zdanjem, a da je on pitao koliko bi to koštalo.

Tradicionalna radost i više puta do sada potvrđeno zadovoljstvo povodom odlaska na beogradski Sajam knjiga, ove godine su uzdrmani prvim utiskom, na samom ulazu. Sa velikih sajamskih postera smeše se likovi formata Jelene Bačić Alimpić, Isidore Bjelice, Sonje Marinković i Vesne Dedić Milojević i njihovi GIGA - MEGA - NAJ bestseleri. A u Hali I sledi hladan tuš: glavna "zvezda" koja potpisuje svoju knjigu "Neukrotivo srce" je Suzana Mančić.

U senci ovih "glamuroznih pojava" ostala je i godišnjica rođenja našeg nobelovca Ive Andrića i izdanje I kola sabranih dela Stanislava Vinavera, u redakciji profesora Gojka Tešića.

Svaka sličnost sa odnosom današnje Nemačke i ondašnjeg Drittes Reich-a prema Srbima i Srbiji, u ovom blogu, je namerna.

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

Proleće 2004. godine bilo je baš naporno i razočaravajuće. Vojislav Koštunica je postao premijer, na mesto gen. direktora RTS-a bez konkursa je doveden Aleksandar Tijanić, od lustracije nije bilo ništa, 5. oktobar je sve više ličio na pozorišnu predstavu sa velikim brojem statista, dok je „Naša Krmača“ posle osam godina izlaženja ugašena zbog jakih pritisaka i finansijskih sabotaža, pre svega distributera štampe.

A onda se desilo čudo, nalik onoj čuvenoj sentenci da „Bog nikada ne zatvori vrata, a da ne otvori prozor“.

 

Sećam se još svog prvog posla, da vučem gajbice po hotelu Metropol, i moje fascinacije pečatom magacinskim, valjda zaostale iz „Strogo kontroliranih vlakova“... na koje sam baš nedavno mislio dok sam vozom/vlakom putovao s kraja na kraj zamrznute Češke. A na tom poslu (nisam nikakav zabavni park stekao, a nije ni bilo posebno zabavno; najzabavniji trenutak mi je bio puštanje uhvaćenog miša na slobodu, hotel je vrveo od njih) sam u pauzi čitav blokčić za pisanje sa sve hotelskim logotipom ispečatirao, svaku neispisanu stranicu overio, pa mi je šef strpljivo objasnio kako to nije osobito mudro. No, hajde, bio sam mlad.

osmeh je jos uvek dete... nije gledao ni sampiona ni krvavu bajku (bambija samo jednom i misli da je sanjao).

jebeno je ovo mesto za odrasti.  

Mediji su ovih dana posvetili dosta pažnje izjavi Leona Panete, američkog ministra odbrane, a ranijeg direktora CIA, koji je nedavno upozorio da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa mogućim sajber napadom u rangu Perl Harbora. Vest koja nije dobila publicitet u medijima, barem domaćim u Srbiji jeste pojava Talinskog priručnika (engl. Tallinn Manual), koji je pripremila nezavisna „Grupa međunarodnih eksperata" na poziv NATO CCDCOE (Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence). Ovaj priručnik, koji je rezultat trogodišnjeg rada ekipe stručnjaka, naročito pažljivo se bavi pitanjem kako se postojeće norme međunarodnog prava primenjuju na ovaj „novi" oblik ratovanja. Trenutno je raspoloživ nacrt, a do kraja godine bi trebalo da se pojavi i finalna verzija.