Iako se protivrečnim izveštajima Turnera i Šefera ne može pokloniti potpuno poverenje, neke činjenice ipak nisu sporne. Opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova Feliks Bencler (Felix Benzler), kao što je već napomenuto, urgirao je još u avgustu deportaciju svih Jevreja. Pošto su jevrejski muškarci streljani odlučeno je krajem oktobra na jednom sastanku, na kome je učestvovao Fridrih Zur (Friedrich Suhr), jedan od Ajhmanovih predstavnika iz Berlina, da žene i deca budu internirani i deportovani u jedan "sabirni logor na istoku" čim to bude tehnički moguće. U decembru je Bencler ponovio svoj zahtev da Jevreji budu što pre deportovani, a pominjalo se naredno proleće kao najraniji mogući termin. Posle Šeferovog dolaska, Bencler je od njega takođe zahtevao da ubrza deportaciju Jevreja iz logora Sajmište u Rumuniju. Naime, i za Šefera i za Benclera, ovaj jevrejski logor sa svojim komplikovanim procedurama, smešten na teritoriji Hrvatske, sa snabdevanjem iz Srbije, čiji su čuvari spolja bili pripadnici Ordnungspolizei, dok se unutra nalazio pod upravom Sipo, predstavljao je "isuviše veliki teret". Nijedna instanca nemačkih okupacionih vlasti nije želela produženo postojanje Judenlagera. Na konferenciji u Vanzeu 20. januara 1942., Hajdrih je objavio svoju nameru da sprovede deportaciju sa zapada na istok. To je značilo da se Srbija neće rešiti svojih Jevreja njihovim deportovanjem u neposrednoj budućnosti, a Hajdrih je mogao da predvidi nove žalbe zbog ovog novog odlaganja. Istovremeno, u Hajdrihovoj Sipo-garaži dovršavana je gradnja posebnih kamiona-dušegupki namenjenih ubijanju jevrejskih žena i dece pošto bi njihovo streljanje bio isuviše nezgodan posao.

Ovih dana na Beogradskom univerzitetu je bila napeta situacija ali se i nastavlja. Revolturani petogodišnjim nerešavanjem problema sa doktoratom po svoj prilici plagiranim jednog visoko pozicioniranog člana vladajuće stranke koji je usput i ministar u vladi, studenti su iz protesta blokirali Rektorat Bu tražeći da se pitanje mogućeg plagijata reši i ugled Univerziteta očuva i zaštiti. Onda, posle desetak dana podržala ih je Rektroka BU, stala uz svoje studente, razgovarala sa njima i dogovorili su zajedno da  blokada bude prekinuta pod uslovom da do četvrtog novembra Etrnički komitet BU izjasni dali je doktorat plagijat ili ne. Sve u skladu sa pravilima Univerziteta, zakonom i njenim, rektorskim, ovlašćenjima.

Od početka protesta državne institucije, Predsednik države, Predsednica vlade, Ministar prosvete i svi pridruženi iz vladajuće sfere veoma oštro su osudili studentsku blokadu Rektorata kao čin urušavanja ugleda Univerziteta, rečeno je da su studenti prekršili niz zakonskih odredbi, naglasili su da je to politički akt i da su studenti samo stranački aparatčici poslati od opozicije da ruše državu i ometaju napredak. Reči koje su izgovorene tom proilikom nisu bile u najmanju ruku razumne a ni pristojne, vređali su protestante, naslućivale su se pretnje iz mnogih iskaza ali razlog protesta, plagirani doktorat ministrov nije pominjan niti mnogi dokazi da se prepisivanje dogodilo a nisu dotaknute ni institucije koje su zadužene da problem kvalifikuju i konačnu odluku posle pet godina sabotaže donesu.

[Твој став је живот другог]

Свет који ме мрзи
јесте свет који ме воли,
само је збуњен.

Када је током једне уводне психолошке вежбе упознавања, жена којој сам непознат, устала и рекла за мене да сам смирен и сталожен, људи који ме познају су се само згледали. И ја са њима. Ја, који живим за интензитет, стално под нервним напоном, "Ти када си ушао у просторију, исијавао си енергијом, није ми било добро..." некадашње су речи моје куме. Жени, којој сам непознат, сам дао искрене одговоре. У томе и јесте поента вежбе. "Па јеси се променио." - рекла ми је кума после семинара. "У последње две године. Поглед ти је другачији."

Велике промене у доживљају света се гомилају са разних страна, али обично постоји један окидач који све покрене. У мом случају, окидач је била - теорија.

Deo kreativnog tima filma

U izradi filma su pored članova kreativnog tima, predvodjenog rediteljem Dejanom Senićem, učestvovali

Tekst i ilustracije: Voki Vasić

Tražeći nešto drugo u sanduku na tavanu, za ovu priliku preobraženom u unutrašnjost velikog kreveta, našao sam meni (Menu) svečane večere jednog važnog međunarodnog naučnog skupa o zaštiti pernate divljači, održanog u jugoslovenskoj Ljubljani pre tačno pedeset godina. Ja skupu naravno nisam prisustvovao – bio sam student tek četiri semestra. Ali učestvovao je moj neslužbeni učitelj dr Sergije Matvejev, Broj Jedan YU-ornitologije. U stvari, povremeno sam kao student odlazio kod njega na razgovore u tadašnjem Biološkom institutu u barakama u ulici 29. novembra broj 100 i strasno čitao sve što je napisao.

Eto mene opet na terasici, pa razmišljam, čime bih mogao da nanerviram naš postskojevski narod, pa reko', dajder malo tamo gde je najslabiji - u odanosti otadžbini. Razmišljam, eto, koji deo srpske nacije mi se najviše dopada? Pošto smo svi pomalo samoljubivi, najprirodnije mi je nekako da kažem da smo mi Panonci najpametniji, najmiroljubiviji, najsocijaldemokratskiji, najpametniji, najmarljiviji i, uopšte sve najnaj. Pravimo najmekšu rakiju.

"Ako se situacija na Krimu zaoštri, SAD napašće Rusiju, izjavio je šef Združenog štaba armije SAD general Martin Dempsi, javlja ruska Pravda."

Ako nije spinovano (a moguce da jeste, jer nema takve izjave na Indipendentu, Gardijanu, NY ili LA Timesu), moze samo da znaci da, u nedostatku dovoljne podrske lokalnog krupnog kapitala, ukrajinskim fasistima i njihovim marionetama (jer su sada Jacenjuk i ostali "umerenjaci" prakticno taoci ukrajinskih fasista, ali u tome zaista nisu ostavljeni na cedilu, svojom nevoljnoscu i nesposobnoscu da npr. zalegnu za postovanje dogovora od 21.