Još jedna bitka na Kosmetu i Metohiji (Šta će vam Radica?)

 

Желим да верујем да премијер не зна за овакву врсту обавештења. И не зна, јер њему није потребна тамо нека Радица која школу доживљава као свој приватни посед, али је тој Радици свакако потребан премијер како би остала на месту директорке још коју годину.  Дакле, ништа се није променило. Људи ћуте, трпе и раде. И понављам блог зарад оних колега које су изложене шиканирању и понижавању, а морају да трпе, јер им је тај посао једино што имају.

П. С.  

Дачић убрзаним корацима реформише партију, то само слепац не примећује, и сигуран сам да му људи попут Радице нису потребни. То је терет који СПС мора да одстрани ако планира неки дужи пут.


 


Писмо једног наставника са КоСмета и Метохије:

Укратко са Косова, у нади да ћу успети да пошаљем меил:

1. Са директором не причам, и баш ме брига...

2. Колегама је забранио да причају са мном, шпијунира их и прати, што и није неки пропуст, јер је половина њих полуписмена: кломфери, мајстори, вечити студенти...

3. Има нас пар који смо ушли захваљујући тужби, па се испомажемо...

4. Имам дивне колеге из других школа који ми много помажу, са њима се дружим...

5. Спавам по пар сати дневно, јер ми је наређено да испишем годишње, месечне и дневне планове, а имам четири различита одељења, па можеш да замислиш, не рачунам то што и сам морам да се припремим за час...(само још увек не знам за кога га спремам....)

6. О ђацима не вреди говорити, четири одељења 20 ученика, десет "благо изгубљених", не занима их ништа; подригују на сред часа, питају: "да л' гу је јебао Петрарка Лауру", а док изговоре име Петрарка, треба им пола сата, а ја треба да радим писмени са њима, и хвата ме језа....У суштини какво је окружење, добри су. Српски језик и књижевност може да предаје студент педагогије, руски језик студент економије, физичко васпитање апсолвент књижевности, а стручне предмете и средњошколци, ма општи хаос. Битно је само да си родом са Косова.

У неким одељењима моле ђаке да долазе у школу...У неку руку ја сам прошао и добро - другим колегама са стране су отимали дневнике на сред часа, претили им, крили распоред од њих., да су људи били принуђени да иду да се жале албанској полицији...

О мени се, како ученици кажу, пронела прича да сам "опасан лик", па још увек не прете :-), можеш мислити....ја опасан...

7. Стан сам нашао у Шилову, и што је најбитније донекле сам се организивао око превоза (пошто радим у Коретишту и Партешу), што је и највећи проблем, али имам проблем са ложењем у стану, тако да се већином смрзавам :-). Највећи проблем ми је пријава пребивалишта, јер ако се не пријавим не могу да примам већу плату; око тога сам изгубио три дана и силно се измалтретирао на релацији Лесковац - Кусце - Шилово - Врање - Ранилуг и ништа нисам урадио.



Кад имаш све ово у виду, како можеш да размишљаш о безбедности...Шалим се, безбедност није велики проблем, али никад није на одмет да будеш приправан...Јуче сам морао да се возим са једним пијаним Албанцем, да не бих заноћио на улици...У суштини, много су ти гори неки Срби од Албанаца; тек сад разумем људе што су тражили Републику. Важно је да пред Албанцима никако не помињеш да си из Лесковца, јер поготову у Гњилану и околини, где ја живим, Албанци кажу да су "родом" из Лесковца, тј. кажу да све што су имали (кола, фрижидере...) сад се налази у Лесковцу :-), тако да је причам да сам из Алексинца.

П. С. Занемари правописне и штампарске грешке, јер сам журио да ово откуцам док још увек имам мрежу.



У наставку, уколико сте писмо преживели, имаћете прилику да пратите преписку званичног представника Министарства за Косово и Метохију и једног сапатника са Косова (Ипак ћу бити коректан, па ћу поједина имена изоставити, ако неког баш интересује пустићу му п. п.)

Поштованa,

Обраћам вам се са намером да проверите да ли су доленаведени поступци у складу са важећим Законом о образовању.

Наиме, Економско-трговинску школу Гњилане, одељење у Коретишту – II/4 – до новембра месеца 2009. похађале су ученице А. Ф. и М. А.(ученице су малолетне, па ћу морати да изоставим пуно име и презиме) Наведене ученице својевољно напуштају школу, и остају неоцењене у првом полугодишту. На инсистирање директора школе, ученице настављају редовно школовање у другом полугодишту, иако немају никакво оправдање за одсуствовање са наставе. Директор школе, Миле Јовановић, издаје усмену препоруку наставницима да ученице буду оцењене, уколико редовно похађају наставу у другом полугодишту.

На крају другог полугодишта, ученица М. А., има три јединице, и бива неоцењена из енглеског језика, због одсуствовања са наставе – и даље остају празне рубрике у књизи евиденције за прво полугодиште. С обзиром да М. А. има три јединице, она, по Закону, понавља годину, док А. Ф. има једну јединицу, и бива такође неоцењена из енглеског језика. Став Одељенског већа, на последњој седници одржаној јуна месеца, је да Школски одбор и Наставничко веће расправе о законским оквирима и могућностима даљег школовања.

Међутим, без сагласности и без консултовања Одељенског и Наставничког већа, након одржаних седница, М. А. бива поправљена трећа јединица, и она бива упућена, августа месеца, на поправне испите из два предмета, док А. Ф. излази на поправни испит из једног предмета, иако су обе ученице неоцењене из енглеског језика, а такође, без и једне сведене оцене у првом полугодишту. Након полагања поправних испита, стиже наредба директора да су наставници дужни да спроведу разредни испит за поменуте ученице.

Молим вас, да проверите – да ли су горенаведене радње сагласне са Законом о образовању. Као прилог, послаћу Вам фотографије књиге евиденције одељења II/4 Економско-трговинске школе у Коретишту.



Одговор:



Primila sam predstavku. Za rešavanje ovih predstavki nadležna je školska uprava u Ranilugu, inspektor Jošanović. Potrbno je da je predate ŠU. Ukoliko ipak predstavku uputite nama, mi ćemo je proslediti na postupanje njima. U tom slučaju, naslovite je na Ministarstvo za KiM, stavite ime I adresu, mi ćemo zavesti predmet I proslediti. Ne mogu da dajem sud da li je postupljeno po Zakonu, jer treba pogledati dokumentaciju, a to je posao inspektora. Pozdrav (изостављам име госпође из Министарства, јер је била и сувише коректна)

Поштована госпођо .....,

о великом броју неправилности, не само у Економско-трговинској школи, већ и Медицинској и Гимназији, редовно је обавештаван господин Јошановић, као и начелник Школске управе у Ранилугу, што писменим путем, што усменим. Углавном нисам добијао никакав одговор, или су се одговори сводили на "фразе", типа - тужите их, па своја права потражите на суду.

Верујте ми, једини мотив који ме покреће да Вам пишем, јесу колеге које су остале да раде и које трпе, најбезболније речено мобинг од стране директора, а који због стрха од губитка посла о томе не проговарају. Дубоко верујем да је најбољи начин да представку пошаљем Вама, па да је Ви проследите.

Такође, искрено верујем, уз дубоко уважавање, да Министарство за Косово и Метохију нема реалну представу о томе шта се све дешава у школама, јер директори, како и сами воле да се изразе, за Вас и Министарство просвете, "шминкају" извештаје. Поштована госпођо ......, све се свело на форму, а удаљило се од суштине - и све то на уштрб ученика - то је други, односно суштински разлог мог обраћања Вама - готово очајнички крик, вапај да се помогне ОБРАЗОВАЊУ, и оној напаћеној деци која нису ни крива ни дужна.

Одговор:

D...., ja znam šta se dešava u školama, i znam da nam je između ostalog i to razlog što nam je ovako kako nam je. Najstrašnije je što deca završavaju škole polupismena. Ne brinite, ja ću ovo proslediti pomoćniku ministra koji je šef inspektorima. Jedino mi javite da li da ostane vaše ime i adresa, ili da je skinem, kako ne biste došli u neprijatnu situaciju, ne znam gde radite. Ako imate još nekih uočenih konkretnih nepravilnosti, za sve ove pobrojane škole, pošaljite mi. Napominjem da ukoliko se plaše kolege, neće se pominjati imena.



Поштована госпођо ........,

радује ме што имате реалну представу о стању у школству. Ваша реченица - "deca završavaju škole polupismena"- је нажалост истинита, што је најтужније у читавој причи. Што се тиче мог имена, можда је паметно, ако већ постоји могућност, да се уклони. Ја сам и даље у просвети, ван Косова и Метохије, али информације које сам Вам проследио, и које ћу Вам проследити за већ наведени случај, а и за друге школе, добијам од колега који раде на територији Косова и Метохије, па би лако могли да се доведу у везу са мном, и да имају проблеме, што ја заиста не бих волео.

Нисам теренутно у могућности да Вам проследим још нешто од материјала, али настојаћу да то учиним у што скорије време.

Шта мислите, да ли сам добио икакав одговор, да ли је ико одреаговао?

Следи избор коментара са блога господина Милана Карагаће, који ће само додатно илустровати причу о образовању на Косову и Метохији...

Нурудин:

Свеже са Косова...

Е, баш лепо што сте отворили ову тему...

Пре пар дана дошао сам са Косова. Не могу да Вам опишем која анархија и јавашлук владају, и поред огромних пара које се врте...

Усредсредићу се на просвету:

1. Пошто сте поменули путне трошкове -

SVEGA ZA OSNOVNO I SREDNJE OBRAZOVANJE =134.008.000, od čega 127.348.000 ili 95% samo na troškove putovanja

- само да Вам кажем да до већине професора уопште не долази тај новац, то све "организују" директори које професори и наставници не смеју ни да питају за путне трошкове (иако велики број путује од једног до другог места, јер мали број професора има часове у једном месту).

2. Док на евиденцији Националне службе за запошљавање тавори огроман број професора, на Косову, готово у свакој школи ради по који студент, апсолвент, или пензионер (наравно, сви они морају да буду у милости директора или у рођачким везама са њим), а, сви они финансирају се од државних пара (ем пензија, ем отпремнина, ем плата, ем студирање на терет буџета, ем плата...).

3. Квалитет студирања: нећу да помињем Митровицу, али дозволите ми да поменем Ранилуг. Веровали или не, тамо је до пре које године, чини ми се до прошле, постојао Филозофски факултет. Ранилуг је село које нема ни пристојан пут, а о библиотеци, позоришту, биоскопу... не вреди ни говорити. Е, па видите тамо су студирали садашњи професори (тј. апсолвенти) који сада раде. Значи мојим родитељима се одбијало од плате да би се финансирала "смејурија" од факултета, а сада им се одбија да би се финансирале "смејурије" од апсолвената који раде као професори, а моје колеге и ја (са просеком 9 и без икаквих веза) обитаваћемо од једне до друге канцеларије да бисмо измолили какав послић...



Ko će im priznati diplome?



Нурудин:

Признаће сами себи, за сад им је сасвим довољно...јер као и већина Срба размишљају краткорочно... Док траје добро је (прошле године су ти студенти који раде по школама имали плату око 80.000), а кад престане да траје - испашће "жртве", па ће потом решити да у тридесетој, тридесет и петој години позавршавају факултет негде у Србији, где ће им се професори због година и статуса "жртве" смиловати, па кад заврше усладиће им се живот у Београду, Нишу, Крагујевцу... и, наравно, тражиће посао у тим градовима, а с обзиром да већина младе "Србадије" до тад неће наћи посао биће нам опет конкуренција... и тако у "бескрајон".

mariopan

Dobro, a sta o tome kazu tuzilac, sudije

Нурудин:

Веровали или не, ништа... Просветна инспекција реагује, опомене... али, директори се уопште не обазиру на то, као да се говори ваздуху.

Замислите, почели су да се склапају и тзв. "фиктивни уговори", тј. "фиктивна решења" за посао... То сам тек тамо сазнао да постоји. Навешћу вам конкретан пример: директор једне средње Медицинске школе (имам тачан назив школе и име директора и све је "лако" доказати) на расписаном конкурсу прими професорку и са њом потпише "фиктивни уговор" на 15 часова. Професорка држи 5 часова, а десет се дају неком сасвим трећем који се уопште није ни јавио на конкурс. Поента је следећа: званично "фиктивним решењем" одбија се други кандидат са конкурса, професорка је сагласна са фиктивним решењем, јер је жени боље 5 часова за стално, него ниједан. Ако одбијени са конкурса, противкандидат те професорке, проба да тужи школу или уложи жалбу, шансе су мале, јер је тешко доказати постојање "фиктивног решења" које је потписано и од стране директора и од стране професорке. У суштини, жртве су и противкандидат и професорка, а профитира треће, сасвим непознато лице. "Фиктивна решења" су нови изум...и будућност....