PUN NASLOV JE: Ideološka konfuzija vodi ka irelevantnosti liberalne građanske mobilizacije

Intervju sa Ovidijem Gerasim-Prokom*

Ovidiu Gherasim-Proca je predavač na Univerzitetu Aleksandar Joan Kuza u Jašiju, Rumunija (Odsek za Političke nauke, Međunarodne odnose i Evropske studije)

1. Da li bi mogao da pojasniš tezu koju si objavio na Fejsbuku: da postoje dva slona u dnevnoj sobi kapitalističke nepravde: korupcija i antikorupcija?

18. janura, pre protesta, predsednik Rumunije se neočekivano pojavio na sastanku vlade,

Nesporne činjenice:

1. 2.3.2017. oko 19.45 na putu Vranje-Beograd, oko 1 km od Predejana u smeru Leskovca (Beograda) automobil u kojem se nalazila ministarka Slavica Đukić Dejanović (СЂД) učestvovao je u saobraćajnoj nesreći; u udesu su učestvovala još 2 vozila (kamioni)

2. U automobilu su se nalazili СЂД i vozač

3. Oboje učesnika udesa prevezeno je u najbližu ovlašćenu medicinsku ustanovu gde

WWF Srbija, 28.12.2016.   |   Ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, organizovali su i ove godine prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu sada zimuje 3.700 jedinki, što predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije. Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Mali vranac u Čukaričkom rukavcu, foto Maciej Syzmanski 

“Meni je sada već okruglo 20 godina kako pratim male vrance na zimovanju na Savi, počeo sam još 1996. Vranaca je tada bilo dvostruko više nego što se znalo, bilo ih je već 1000 u gradu, a to je nakon odsustva od pola veka već bilo uspeh samo po sebi. Tako je počelo. I evo nas sada, 20 godina kasnije kako pratimo  ovu vrstu na zimovanju u Beogradu. Svaka populacija koja prelazi 1 procenat regionalne se smatra međunarodno značajnom i nameće obavezu da pospešimo njen opstanak, a mi i ove zime imamo 5% evropske populacije malih vranaca usred glavnog grada. To nije samo obaveza da ih zaštitimo, već i potencijal za razvoj eko-turističkog proizvoda Beograda jer se ova vrsta sreće samo od Jadrana do Kaspijskog jezera, i njeno odsustvo u Zapadnoj Evropi je čini jako atraktivnom za tamošnje posmatrače ptica. Ono što su za Kikindu sove, za Beograd je mali vranac“, izjavio je Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. 

 Prosto je neverovatno da jedan tako daleki objekat ima toliku moć i da bez njega mi ljudi ne bismo postojali.

Ovako otprilike izgleda Jupiter na našem nebu među zvezdama. Ako ga niste prepoznali to je ova malo svetlija tačka u sredini. Njegov prečnik je 11 puta veći od prečnika Zemlje i on je najveća planeta u Sunčevom sistemu. Ali Jupiter je, za naš zemaljski, svakodnevni pojam vrlo daleko.  Uzmite ovako: gde god da ste do najdalje tačke na Zemlji ima nešto preko 20 hiljada kilometara. Do Meseca ima 20 puta više: 384 000, a do Jupitera? 750 miliona kilometara - u proseku. Prosto je neverovatno da jedan tako daleki objekat ima toliku moć i da bez njega mi ljudi ne bismo postojali. A ne bi postojale ni mnogo jednostavnije forme života od nas, pa možda ni život sam. Bar na ovoj planeti. Ima astronoma koji veruju da je za život bilo gde u svemiru neophodan Jupiter i to ovakav kakav je naš: određene mase, na određenom rastojanju od zvezde.

ЦРНИ ПРИНЦ – сателит непознатог порекла

 Преврћући старе, затурене фасцикле нашао сам текст из Галаксије бр.61 из маја 1977. године о Земљином сателиту ЦРНИ ПРИНЦ који, на висини од 30.000 км, ротира у правцу супротном од свих вештачких сателита, као што планета Венера ротира супротно од свих тела у Сунчевом систему и који је неземаљског порекла.

  1977. година? Ха, од пре 40 година – помислио сам. То је наука одавно разјаснила

  Међутим, назив ЦРНИ ПРИНЦ ми је остао у свести и потражих новије и коначне податке о њему.

  И ту почиње тајна која још увек траје. ЦРНИ ПРИНЦ или ЦРНИ ВИТЕЗ  не само да није разоткривен већ је његова мистериозност вишеструко потврђена.

Već sam pisao o različitim aspektima "funkcionalnog treninga" i njegovim  pojavnim oblicima, od krosfita do pilatesa, joge i zbirki važbi kojima se taj "prefiks" dodeljuje iz marketinških razloga. "Funkcionalni trening" je previše primamljiv "artikal" da ne bi bio uvršten u jelovnik standardne teretane, a njegovi konzumanti ionako ne znaju ništa osim da treba da boli celo telo posle treninga i da

Ozbiljno sam zabrinut kada je u pitanju zdrav razum ljudi koji provode vreme po teretanama, a nisu tamo zaposleni kao čistačice ili desk menadžeri, da ne kažem recepcionari.

            Mislim, potpuno je legitimno da želiš lepo telo, manje kilograma, veće mišiće, okruglo dupe ili siks pek. Čak je legitimno i da se izobličiš u bildera ili

Kažu još 1980. A evo sad je umro i Kubancima.

Ostade samo