Новчаница, кованица... Глава? Писмо? Читам неке србијанске "толерантне" паметњаковиће, а по питању хрватског својатања Николе Тесле које се ових дана наставља, кроз стављање лика Николе Тесле на хрватске новце. Неки овдашњи, српски наднационални јапи аналитичари кажу - Шта има везе? Какав је то ниво расуђивања?! Никола Тесла није делио Хрвате и Србе. - Тако је. Није их делио. А зашто их није делио? Па, зато што тада за то уопште није било повода. Не може се причати о теми која не постоји. Тесла није делио Хрвате и Србе, јер није ни сањао да ће га Хрватска "дубока пропаганда" (некад мање, некад више уочљиво, перфидно и директно, корак по корак, али у сваком случају плански) проглашавати да је Хрват, иако је он ко зна колико пута нагласио да је Србин.

Mnogima, a posebno onima koji su kroz školovanje viši bili izloženi prirodnim i tehničkim naukama, nisu promakle sličnosti koje postoje između modela koji opisuju neke kako osnovne, tako i znatno složenije pojave u potpuno različitim oblastima. One se u teoriji nazivaju sistemskim analogijama ili izomorfizmima, a tema bloga je koliko se pomenute sličnosti koje postoje u fizici ili tehnici mogu promeniti i negde drugde - u ekonomiji ili istoriji, na primer, kao i u ostalim društvenim naukama.

Ekonomisti su dugo bili očarani snagom tržišta u promovisanju ekonomskog prosperiteta. Smitova ideja da sebični pojedinci (koji traže samo svoje lično bogaćenje) proizvode kolektivni prosperitet (kroz delovanje famozne ‘'nevidljive ruke tržišta''), odnosno teza o savršeno konkurentnim tržištama koja proizvode stabilnu ravnotežu, samo je jedna od mogućnosti. Jednostavno, model Adama Smita nije jedini, već samo jedan od mogućih (npr. tržišta mogu proizvesti previše nejednakosti ili neefikasno alocirati resurse; npr. tržišta bi nalagala da gradimo dva strujna dalekovoda).

Nova

U zemlji prividne rodne ravnopravnosti, nežnosti, boljitka i sreće, silovanje je i dalje tu.

Počevši od škola, kampova, domova za nezbrinutu decu i mesta koja bi trebala da budu svetinje poput crkvi, ona se dešavaju.

Ja ih moćnicima ne mogu nazvati kada nad slabijima od sebe izvršavaju  najgnusnija dela i dobijaju  opravdanja i zaštitu,od nadređenih.

Zatvor je za njih malo, za njih je Pakao večno prebivalište i tu ih neće sačuvati ni titula, ni politika, a kamoli mantija čije god vere bila.

 Dosta je bilo lažnih boljitaka

Za Taiji u Japanu bilo je ranije i više od dva svedoka, ali se sada i filmadžija 27 godišnji Ali Tabrizi dopisao na tu listu sa novim Netflix documentarcem Seaspiracy. Prica počinje tamo, na licu mesta, sa scenama masovnih ubijanja delfina, i nastavlja sa preteranim ribolovom, pomorom, na plavorepe tune, kitove, ajkule... Glad za profitom, podržan novim tehnologijama traženja i pronalaženja, i usisavanja ribljeg fonda, bez obzira na opšte eko posledice po mora i okeane , su glavne karakteristike današnje Industrije komercijalnog ribolova.

Kako da se radi?

Mislite možda da je ovaj princip "jake vere" neophodan za poletanje aviona pretenciozan ili bizaran? Netačan i naivan? Pre bi se reklo da je to vrlo verna metafora "neverici" u idejni uzlet i sistemski polet društva u jednu drugu formu i svrhu postojanja i funkcionisanja. Pri tom, ta neverica je i racionalna, barem u dometu skučenog horizonta hegemone, buržoaske racionalnosti našeg sveta.

Ali gle, podjednako racionalno gledajući, upravo danas svi oni pojedinačno beznačajni atomi imaju na raspolaganju aparate za neprekidno globalno i

(Sa) Od bicikla (u) avion? Čisto teorijski model

Šta je bliže onom začaranom krugu nasilja od kruga koji biciklista pravi i pedalama, i telom, vozeći povijene kičme i glave, i putanjom one takmičarske, kružne biciklističke staze? I kada vozi kroz neku hobitonovsku prirodu, putanja je često nominalno kružna, npr. „Giro d'Italia", a za vozače je irelevantno kuda prolaze, što manje obraćaju pažnju na okolinu to bolje, kao i kod zaprežnih konja, računaju se brzina, izdržljivost, po mogućstvu i preživljavanje. Preživljavanje što kvalifikacija,

Staroste pred sudom

Zadnjih je godinu dana pokazalo, između ostalog, i koliko je trnovit istraživački put od nastanka problema do njegovog rešenja. Ogromne količine novca, opreme i ljudi uloženi su u nalaženje kovid vakcine, gde je posebno interesantno da je ne samo jedna, već više različitih ekipa došlo do uspešnog rezultata. Sve to ukazuje koliko je nauka bitna, i koliko život, ne samo kada je zdravlje u pitanju, zavisi i od ne baš tako ni velikog broja naučnika i istraživača.

Dragi blogeri i posetioci,

Nakon nešto više od 10 godina pisanja na B92 Blogu i 111 postova (uključujući ovaj), odlučio sam da odmorim neko vreme od prisustva ovde. Doduše, moji tekstovi su ranije bili češći, a kako je vreme odmicalo, malo su proredili, tako da ovo i nije naglo. Razloga ima više, što lične, što poslovne prirode, ali verovatno većini