Upoznala sam jednom prilikom muškarca koji nikada nije bio zaljubljen. Bio je oženjen, zatim razveden, odgovoran otac, pristojna osoba po svemu sudeći, ali nikada zaljubljen. I on je zbog toga patio. Nadao se celim svojim praznim srcem da će mu se desiti bar jednom pre nego što umre. Ta misao, potreba ili opsesija, ga je vodila kroz život. Pored loših i dobrih navika, naravno.

Aktivisti "Cultural Exchange", koji stoje iza projekta "Bike Kitchen" u NS bili su prvo predmet napada pojedinih "novinara" koji su ih opljuvali i lažno optuživali, potom vandala koji su im razbili izlog, a na kraju i naše policije. Novosadski Radio 021 preneo je saopštenje „Cultural Exchange" u celosti:  

Oni su najveća pretnja u Novom Sadu?

Odavno je najavljeno... Ali, dani na kalendaru tinjaju gotovo neprimetno. Kao zaboravljena cigareta u pepeljari, koja dimi i polako se "skraćuje". Tako domilesmo i do današnjeg datuma. Strastvenima je delovalo da užasni 11. novembar nikad neće doći. Logički, matematički i kalendarski da, ali psihološki valjda nikad ne. Maltene kao, za one koji u to veruju, smak sveta: veruju da će se desiti, ali im deluje da do tada ima još čitava jedna odgođena, ili rezervna večnost.

Vest da je u gradskom prevozu napadnut novinar Teofil Pančić zahteva momentalnu reakciju - i ovde, na "oglasnoj tabli" bloga, i hitnu reakciju policije, ali pre svega zahteva najozbiljniju društvenu samoupitanost !

"Kolumnista nedeljnika „Vreme" Teofil Pančić napadnut je i pretučen metalnom šipkom sinoć u Zemunu i tom prilikom zadobio je kontuziju lobanje i povrede na desnoj ruci, saopštila je redakcija "Vremena". Do napada je došlo oko 23 časa u gradskom autobusu u Zemunu, a, kako je saopšteno, dva muškarca su izvadila metalnu šipku i naočigled putnika njom udarali

Dragi moji, svi vi koji ste ovih godina čekali u redovima pred ambasadama, koji ste molili rođake i prijatelje da vam pošalju garantna pisma, koji ste sakupljali kilograme potvrda i papira, stideli se pred šalterima, svi vi koji 18 godina niste mogli da putujete, a da pre toga ne prođete torturu papirologije, konačno možete da odahnete. Konačno možete da putujete kao ljudi. Želim vam srećno što više puteva i putovanja, što više granica i zemalja, jer ako je nešto važno u životu, važno je upravo to - putovati.

Srećan vam Sv. Nikola Bezvizni, zaštitnik putnika, srećan vam dan kada je konačno EU pokazala da zaista misli da je Srbija deo Evrope i da, iako je krivica individualna, kazna ne treba da bude kolektivna. 

Srećan vam put kud god i kad god krenuli!

Ovaj dan, veći od svih praznika koji su pred nama, moći ćemo da proslavimo zajedno. Sledi najava Blog-žurke, ovaj put konačno uživo, posle toliko vremena dopisivanja i opisivanja. 

PAŽNJA!!!   ISPRAVKA LOKACIJE

U ČETVRTAK, 24. DECEMBRA U 18 ČASOVA, POČINJE ŽURKA BLOGA B92! ŽURKA ĆE BITI U KNJIŽARI DELFI, KOJA SE NALAZI U SKC-u, ULICA KRALJA MILANA BR. 48, U BEOGRADU.

knjižara DELFI

DOBRODOŠLI SVI I JEDVA ČEKAM SE KONAČNO VIDIMO I UŽIVO.

                                                                               Gde svi misle isto, tu se mnogo ne misli

Ovo nije kontrablog. A možda i jeste, ali je krajnje dobronameran.

Naime, ja se slažem sa većinom onoga što je iznela Gordanac u svom blogu „Ženska škola života". A, opet, ja ne bih bio ja kada bih se baš sa svim - bespogovorno slagao! Geni za kontriranje ili nadopunjavanje mi ne nedostaju.

Osetio sam potrebu da neke stvari „pojasnim", ili dam svoje viđenje

gost (ko)autor: alselone

 Mi vidimo realnije svet od jednog psa, koji vidi realnije svet od guštera, a gušter realnije od crva, zar nije tako? Opšte je uverenje, kako naučno tako i laičko, da vrste evolucijom izgrađuju svoja čula na način da vide i osete svet bliže onome što zaista jeste. 

Ipak, jesmo li potpuno sigurni u naizgled očevidnu činjenicu?

20. oktobar 1944.

Prostor pijeteta

SKUPŠTINI GRADA BEOGRADA

Muzika...

Onda sve ostalo.