novak igra najbolju sezonu u karijeri,
ima najviše poena koje je ikad iko ostvario,
na dobrom je mestu, sve mu se skockalo, treneri koji su mu zaista posvećeni,
porodica koja ga podržava i on je pronašao ritam.

kad je federer dominirao na sličan način pre desetak godina, glavonje su odlučile
da uspore sve podloge ne bi li tur učinili zanimljivijim,
šta mislite da će sada

I puno uspeha u 2019!

Gledam retko kilav Bečki Koncert, a BBC doček mi bio jedan od boljih, i kako staro-rokerski da ne bude takav, uz Madness i Joolsa Hollanda, pa se mislim šta li nam nevidljive "sile" poručuju na ovaj način - od oca Kanta i "Out of the crooked timber of humanity no straight thing was ever made" do obaška pogubljenog (celom svojom karijerom) dirigenta Christiana Thielemanna (đe njega nađoše, ne zna se šta mu je kilavije, od vojnog marša koji posustaje zbog magle, valjda, do uštrojenih vikinga tamo negde pri severnim morima, pa od brze pokle do polke koja nešto "isporučuje", a igračima niko nije navio sat pa ih nema u koncertu) ... i odjednom mi sine - nekad "demonskoj moći nemačkog drevnog panteizma" je konačno zabijen glogov kolac u srce, a Kristijan je samo tu da nam to kaže - Kristijan je povukao pravu liniju.

Ajd šalim se malo, možda je Christian samo kupio diplomu negde na Balkanu, a probijao se preko mame i tate u životu, ionako se svako malo svađao sa boljima od sebe, pa odlazio, ... i dok tako, u stvari, ništa ne razmišljam sin mi je primetio da se mučim pa mi posle prvog dela koncerta ugasio televizor i pustio do daske Buena Vista Social Club,tako da više nisam morao da gledam zbunjene Japance u publici. Pa šta?!, - evo šta će svet spasiti - R&R, Baleti razni, Opera, ...

... al pod budnim okom nas starijih.

               - Crtaš?
               - Mhmmm...
               - Umeš?
               - Mmmm... da.

ili

- šta nam za manje od 12 milisekundi radi amygdala -

i

- da li je tačka gledišta koja je ishodište izreka "u strahu su velike oči" i "ljubav je slepa" može biti osporena predlogom da je ustvari obrnuto, ali nas je strah da to priznamo i prihvatimo? :)) - 

"We have nothing to fear but fear itself." -- Franklin D.Roosevelt 1933, First Inaugural Address

Strah, kao jedna od osnovnih emocija ima nekoliko, na prvi pogled različitih definicija. Većina se slaže da je "strah emocionalni odgovor na neposrednu opasnost ili pretnju" i da predstavlja jedan od instrumenata preživljavanja jer doprinosi svesti o svemu ugrožavajućem u neposrednoj okolini.

Kažu, takođe, da strah kao emociju treba razlikovati od fobija, koje ljudi "imaju" plašeći se nekontrolisano potpuno neverovatnih stvari, pojava ili tema.

O strahu se još može reći:

"Strah je negativno osećanje koje čovek doživljava kad vidi opasnost, bila ona stvarna ili nerealna (nestvarna, tj. opasnost zapravo ne postoji). Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetski programirana reakcija na preteći ili bolan spoljnji stimulans.

Postoji celi raspon mogućih negativnih osećanja u zavisnosti od situacije u kojoj se čovek nalazi:

- čovek može izbeći opasnost - strah

- čovek nije siguran može li izbeći opasnost - panika

- čovek je siguran da ne može pobeći opasnosti - užas

Postoji takođe celi raspon nerealnih (iracionalnih, nestvarnih) strahova koje nazivamo fobijama (fobija nije nužno iracionalna, ali je uvek preterani strah). Na fiziološkom planu, manifestiuje se ubrzanim radom srca, porastom tonusa mišića, povišenim krvnim pritiskom, povećanim lučenjem adrenalina, ubrzanim disanjem, sušenjem usta itd. Na planu ponašanja, manifestuje se karakterističnim držanjem tela koje je biološki signalna reakcija na opasnost.

Da se razumemo: nije to oduvek bilo tako. 
Ali sad jeste. Njena je poslednja. i prva. I ona u sredini.
Doduše, ne sećam se kako je bilo to kad nije bilo ovako, ali volim da mislim da je bilo lepo.

Znam, previše je blogova o sportu ... Ali situacija je takva. Zgusnuti događaji, nacija uprta u loptu ...  Da, da, neizrecivo mi je krivo što se sa našim košarkašima izdešavalo ovako. Mnogi su ih već videli kao šampione. To je možda napravilo onu nijansu taktičnosti, manjak sportske napetosti i tuče, dok su protivnici igrali "na život i smrt". Ali, sada im treba dati podršku. 

Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija

- Imate li vi još dece? - upitala nas je doktorka kod koje smo prvi put došli kada je naša ćerka napunila tri godine.
- Nemamo - odgovorili smo.
- Pa šta čekate, ko će da se brine o njoj kada vi umrete?
-------
Kada imate dete sa posebnim potrebama, nemoguće je ne razmišljati o tome. Šta će biti sa njim/njom posle nas? I vaša glavna preokupacija postaje osposobljavanje deteta za život.
Otac sam deteta kojem nisu davane velike šanse za samostalan život. Nikada nije imala formalnu dijagnozu, osim one "usporen psihomotorni razvoj". Iza nas su godine borbe, vežbi, rada, lekarskih pregleda, analiza. Radili smo gomilu analiza, od kojih je svaka bila biti ili ne biti.