Ne Verujte Senkama

Svi se nesto u ovoj drzavi neceg plase, svako ima nesto svoje ali eto, svi su uplaseni od neceg, neki bi se pre sakrili sa misevima u rupu nego da se okrenu da vide sta je ta senka iza njih, a senke ko senke, jake i strasne, cim ih pogledate one nestanu.

Jel' su vama pricali price kad ste bili mali, meni do imbecilnosti, posto su moji roditelji sluzili narodu i dizali jogurt revoluciju a ja bio non stop bolestan kad sam bio mali, dede i babe su bili glavni izvor zabave, a kao i svaciji baba i deda oni su bili puni prica i bajki.

Dosta toga sam zaboravio, ali ima jedna kojom sam sad vise odusevljen nego kad sam bio mali.

A sto, pitate vi, pa odgovor je jednostavan, prica o vampirima u kojoj je sve istinito... manje vise...

Sve je pocelo kad sam ja preturajuci po svom tavanu, kao svako pametno dete cim su mi rekli da na tavanu nema niceg ja sam se brze bolje popeo na njega da proverim. I naravno nadjem, sta bi drugo nego knjigu, kao i svi posteni Srbi moja familija knjige koristi samo da njima napuni ormane, ili da podupre vrata, jer kao sto znate ko cita knjige taj ide u zatvor, ko ide u zatvor ima buva, a ko ima buva navija za Partizan...ili tako nekako, nemam pojma gde sam krenuo sa ovim.

Da, uglavnom nadjem ti ja knjigu, tesku bre knjigu, mozes sa njom coveka da ubijes, mene zamalo nije ubila kad sam roknuo sa merdevina pokusavajuci da je skinem sa tavana. Baba je naravno nacisto odlepila kad me videla, ja prekriven prasinom, razbio se sa merdevina i teglim neko cudo u rukama koje je isto prekriveno svim i svacim.

Mislio sam da ce da me skalpira, jer u vreme kad je moja baba bila mala, bilo je normalno da deca umru od bilo cega kao jako mala, a ja uz to non stop bolestan, tako da je njen moto u zivotu bio da dete ne sme da se prlja i da mora stalno da jede, ako zvace znaci ziv je, zvacem dakle postojim...da stvar bude gora uvek je uspela da provali gde se sve sakrivam, a verujete sakrivao sam se i tamo gde vukovi nece da obeleze teritoriju...ma cudo od zene.

Uglavnom obave oni na meni generalku, od higijene do dvadeset sedmog obroka tog dana, i krene deda da vidi sta ja to teglim, jer pre nego sto ja bilo sta cacnem to mora da se opere bar desetak puta, uglavnom kompletno slovo familije (slicno rodoslovu samo o svakom clanu posebno naznaceno koja je sranja pravio u zivotu...kaki' smo arijevci, ne pitajte), preturam ja tako i stigao do tipa koji u nazivu ima Rittmaster Kiseljevacki, i tu stigosmo do price.

Gde cete bolji nacin da drzite dete na jednom mestu nego da ga zaludjujete pricama.

Zapnem ja tu za smesno ime, a posto moj deda ocigledno nije imao pametnija posla od zezanja male dece, krene on meni da prica pricu, od njegovog dede deda itd...

Uglavnom sve je pocelo kad je neki "nas" u nekom dvoboju, ubio Erharda Jahugenskog, nekog pijanog grofa Austriske vojske, kako zasto ni moj deda se ne seca, i njemu su pricali kad je bio mali, uglavnom oni se tu zamegdanili i posto je ovaj ludak (Drago mu je ime), u slobodno vreme cepao drva i Turke po Bosni a ovaj Austriski jadnik iste nije ni video a kamoli znao da se bori (u to vreme...ko i sad, cinovi su se cesto kupovali), grof nije imao puno sanse, uglavnom taj Drago je preziveo zrno u dvoboju pistoljima i kad je stiglo do vadjenja sablji...Svaba pandrknuo.

A eto bas u to vreme, te 1724 godine neko cudo se pojavilo u Srbiji, kazu da su Cigani koji su i u smrti nastavili da sluze svom kralju, izvadili Vlada Tepesa (Drakula-djavo na Vlaskom ili Rumunskom) iz zemlje negde na Karpatima i da je on tri coveka iskvario i da ih je poslao na razne strane da nadju njegovu zenu koju su Turci valjda ubili, pa je jedan dosao u Srbiju, i da se u nekom selu oko dunava razno zlo skuplja, da mrtvi ustaju iz zemlje, cak se proculo po Austiskoj vojsci da nestaju cete na granici sa Turskom Srbijom, a iz Turske Srbije su pocele da stizu slicne vesti da nestaju cele kaje (Turske jedinice u klasi cete oko 100-500 ljudi).

I stvar je krenula nagore kad su neke Becke novine pocele da stampaju vesti kako na granici neko zlo vampiri ljude i dize mrtve iz zemlje, poceli su seljaci da se bune i da idu sa granice, vojnici su odbijali da idu na Tursko-Austrisko granicu, cak je pocelo da se prica kako i oficiri zaobilaze taj deo granice.

I tu Austriska vojska odluci da posalje ekspediciju da istraze navode lokalnog stanovnistva, ali posto niko u Austriskoj vojsci od oficira nije hteo tim da se bavi neki iz straha, neki jer su smatrali da im je ispod casti a neki jer jednostavno nisu imali ljudi, skupili su ljude iz pogranicnih Serbskih (termin za sve Slovene na Balkanu tad) regimenti jer su doticne sluzile na vojnoj granici i svi su bili iskusni i ludi, ovaj hrabri.

Naravno uvalili su to mom pretku porucniku pogranicne regimente (verovatno porucniku) koji im je skenjao grofa...(payback is a bitch)

Spremali su se sedam meseci i krenuli, placeno im je trista dukata u zlatu i obecano jos toliko ako smire seljake u tom srezu, sto je punooo para, dobili su spisatelja iz Beca koji je isao sa njima sve da zabelezi, dva popa su krenula sa njima, a jednog su pokupili negde u Vojvodini, poveli su iz Bosne trideset konjanika.

Presli su Dunav u Vojvodinu negde kod Sapca, tu su izgubili jednog coveka kad ih je sa druge strane poterala Turska patrola, pogodili ga zrnom i kako je pao u vodu tako se udavio, nastavili su uz Dunav prema Vlaskoj (Rumuniji), hteli su da uzmu brod ali su Turske ladje povremeno napadale trgovacke brodove jer je disciplina u Turskoj vojsci polako opadala. Generalno granica nikad nije bila previse sigurna sa obe strane, pa su prelazili sa jedne na drugu stranu cesto.

Isli su od Beograda, do Smedereva, pa sve do Pozarevca, gde su unajmili desetak Moldavaca (termin za lake konjanike u sluzbi Turske vojske), negde usput su nasli jos jednog popa koji je drzao malu Crkvu na izlazu iz stare Karske sume, tu su prenocili.

Dok su tu cekali sa popom jutro, on im je pricao kako neko zlo obilazi okolna sela, idu vukovi ispred njega i napadaju putnike, i Turci se klanjaju uskih staza a suma se zaklonila od lijudi vise no' ikad, pricao je kako zlo jase na konjima kako sa njih iz njihovog krzna lije krv i kako traze nesto svoje zagubljeno, jasu samo nocu, i napadaju svakog na koga naidju, al eto ne smeju na crkvu, cak i oni koji ih saseku ne zive dugo, crni vukovi ih traze i love gde god da odu.

Cak se i Vlasi sa magovima (a Vlaska magija je cudo) boje putovati i trude izaci van suma po danu.

Petog dana puta prema Pozarevackoj varosi presli su neku reku gde su ih skelari uputili na selo Kisiljevo gde navodno Vampiri dave ljude.

Opet su okrenuli nazad u pravcu Dunava preko nekih brda, gde su ih lovci neki uputili ka selu, na brdima su nocu cuvali straze jer su izgubili dva strazara, koji su nestali kad su vec bili blizu sela, konje su ostavlili pa su svi mislili da nisu dezertirali nego da ih je nesto udavilo, posebno Moldavci koji su trazili da im se plati unapred, i da ih pop sve pricesti.

Noc pre nego sto ce stici u selo, sedmi dan puta su primetili da ih neko prati pa su se ulogorili na jednom brdu niz reku, napali su ih ti konjanici cim je mesec izasao, ali su se posle dva tri plotuna iz pusaka konjanici razbezali, jednog coveka iz Bihaca su izgubili tu, ne od metka vec je od grudobolje, i vec je pocelo svasta da se prica.

Stigli su u selo Kisiljevo, koje su zvali tad i Carsko selo, tamo im nisu dali da udju u selo nego su trazili da jutro docekaju na livadi, tu se prica da vampir ne moze docekati zoru i sunce, pa ako su zlo, ubi ce ih sunce, te su prenocili na livadi.

Cim je svanulo lokalni pop ih je ponudio da udju u selo, i tu su im pricali kako cak i vukovi selo zaobilaze, da ni po ovce ne dolaze, da nocu cumdzije (ljudi koji nocu strazare na ulazu u selo) cuju dete koje place za majkom, ali kad dodju donde odakle se cuje plac tamo nema niceg, da ljudi umiru od neke bolesti koje nije bilo ni u Tursko vreme, da se vukovi skupljaju i kruze oko sela jer cekaju neko zlo, pricaju kako im se jedan Pop obesio jer ga je djavo zaveo i zaludeo.

Ali najvise su se plasili groblja sa kog kazu da mrtvi nocu ustaju, izlaze iz grobova i traze Devojku iz Arkeske reke (cuvena reka u koju se bacila prva zena Vlada Tepesa, ima vise teorija zasto, neki kazu iz straha za svoj zivot, neki kazu da su je Turci obmanuli i lagali da je Vlad poginuo, pa se ona iz tuge bacila niz bedeme Poinarskog zamka u reku, a on se iz besa odrekao Boga jer mu zenu nije sacuvao).

Takodje su rekli da se neki Petar povampirio i da nocu davi ljude po selu, da ga sa zorom Cigani cuvaju i zakopavaju na groblju, mit kaze da je u besu ubio sina i da od tad ne moze da miruje u zemlji.

Posle vecanja sa lokalnim popom dosli su do zakljucka da treba sacekati noc i krenuti na groblje kad mrtvi krenu da se bude i kako ko ustane iz groba tako da ih saseku i uniste, spremali su se dok nije pala noc.

Nekih par sati pre ponoci, primetili su da fali ljudi i ubrzo ih je razbudila vriska i poklici iz sume koja je niz put blizu sela, Moldavci koji su sacekali noc da pobegnu iz sela, su na ivici sume usli u neku borbu, pa su svi brze bolje krenuli ka njima, dok su stigli tamo, svi konjanici su bili poklani i podavljeni a neki Adim koji je bio na samrti je rekao kako su krenuli za nekom devojkom koja je plakala u sumu i da su ih neke zveri napale, dok su ga odneli do crkve on je izdahnuo.

Nesto pre zore zlo se po njih vratilo, trag krvi je vodio do sela i ponovo je nastala borba, posto nisu znali dal su u pitanju obicni vukovi ili vampiri (jer vampiri mogu da menjaju oblik) seljaci su poceli da beze na sve strane, a popovi sa gore pomenutim porucnikom su krenuli da se bore uz poklice ne verujte senkama jer i vukovi i vampiri napadaju sa ledja.

I ne bi oni ni stali bezati, jer se sve te zveri pretvorise opet u konjanike pa pocese da jure za seljacima i da ih dave i pale selo, i bas kad su i porucnik i pop krenuli da beze, porucnik je iscupao sinski barjak (ona zastava sto je popovi nose za vreme slava itd, nekad je stajao ispred crkve)i zabio ga ispred sebe kao koplje i kako je ovaj konjanik sa kog je lila krv krenuo prema njemu na konju naleteo je na taj barjak i u mestu sleteo sa konja.

Kako je on sleteo sa konja, tako ga je ovaj sabljom dokrajcio uz reci dal su od boga il od zla, al krv pustaju ko i mi, ne dajte im zore videti, cim su videli da konjanik moze da umre, tu su seljaci prestali da se osipaju i krenuli za barjakom.

Uz plotun za plotunom do jutra vukovi su se razbezali da li od pusaka i sablji ili zore niko ne zna.

Zapalili su sve leseve poginulih i vukova i podigli vatre oko sela uz straze koje su do jutra cuvale selo, sa prvom zorom su poslali po pomoc u Isak (selo blizu) dva konjanika su se vratila posle par sati javljajuci da je spaljeno do temelja celo selo i da tamo nema nikog.

Tu su seljaci vec krenuli da se spremaju da beze iz sela u Vojvodinu, ali ih je Austriski spisatelj zaustavio i naredio da se krene na groblje po danu dok je zlo jos pod zemljom i da se vampiri uniste dok spavaju.

Izvukli su tela doticnog Petra i njegovog sina, nisu videli nikakve znakove raspadanja, a svi ostali grobovi su bili sveze raskopani, nokti su im porasli zajedno sa kosom i bradom, meso nije pocelo da se raspada a tela nisu zaudarala.

Kad su zabili kolac u telo tog Petra izbila je sveza krv, valjda od tih zrtvi sto ih je pomorio, a isti postupak sa bakljom u jedno od tela je dalo drugacije rezultat, ono je pocelo naglo da sagoreva bas tu gde je probodeno, tako da su svima odsekli glave i okrenuli ih licem ka zemlji, da ne bi znali da izadju groba, ali onda su ih sve spalili i popovi su na pepelu odradili neke svoje rituale.

Ali su morali da pozure da odu sa groblja jer kako su popovi tvrdili sunce ih stiti samo dok uzlazi, cim krene da zalazi moraju otici sa groblja tako da su morali sve pre podneva da zavrse.

I tu su i pogresili jer cim je pala noc, cigani su dosli i iskopali nekog ili nesto ali o tome niko nista nije vise znao.

Za oslobadjanje od vampira odnosno casna dela u sluzbi carstva doticni porucnik je dobio titulu Rittmastera (valjda je to) i neku zemlju.

Selo Kisiljevo vise nije imalo problema sa vampirima koliko ja znam...

Oko ovog dogadjaja se digla bas prava histerija u Evropi, toliko se o tome pricalo da su cak crkvene vlasti zabranile istrazivanje vampira a ovakva prekrsaj se kaznjavao izopstavanjem iz crkve i anatemisanjem (to je kad patrijarjh nacisto popizdi od vas i odluci da vam ebe' mater i na ovom i na onom svetu)

Ali pitanje je sta su oni cigani navodno odkopali, 1731 godine Austriske vlasti su ponovo poslale ekspediciju u selo Medvedju, ovaj put ekspedicija je sastavljena od komesara Johanes Flikingera, porucnika Butenera, J.H Lindenfelsa, vojnog lekara Isaka Zigela i Johana Fridriha Baumgertnera.

Pa vi posle lazite svoju decu da vampiri ne postoje...

Ne dopustajte senkama da vas plase.