СУЗЕ ОДАНОСТИ

У тами ове тужне ноћи
Када је нестао вечерњи месец
И завладала чудна ћутња
И са лудилом ноћи у мочвари таме
Нашао сам себе
У тамноћи сам
Цртам твој лик оче
На зидовима моје туђине
И пијем сузе из пехара бола

ХХХ

О жалости !
Прођоше дани прођоше године
Још увек сам сам на путу
И на станицама живота
Тресе ме жеља због сусрета с тобом
А када се одужило чекање
После овог дугог одсуства
Испод крила чудне празнине
Плакао сам горко
Када сам се сетио суза са првог растанка
Које су лиле из отежалих капака
По праговима последњег сусрета
Када си отишао једне вечери
И нестао као лепи сан
У тренуцима вечног бола
Обузела ме је црна ћутња
И жудња срца које се топи од сете
За тобом, оче
Краљу вољених
Најлепша церемонијо љубави
Певушење росе
Осмеху који си још увек на уснама
Коме се приклањам
У треницима туге
И сезонама сете.

ХХХ

Твоје милосрђе, оче
О кад би се вратио
Да обришеш сузе са мог ока
И да ме напојиш са извора сете
Пехарима љубави
Јер ћу можда сутра умрети
Можда ће се угасити моја душа
Као свећа на столу дана
Али оџстаћу целога живота
Да палим ватру сете
И резбарим за тебе на зидовима срца
Најузвишеније ајате захвалности.
Београд,
09.09.2007. године.