vidi

/ 06.10.2009. u 10:19

Komentari: 44
Čitanost: 1490
/
Preporuke: 21
/

ovako:

volim što sam tu.

Pokušam da se setim prvih slika. I znam da je ta radost uspela da uđe na vreme.

Sunce, sasvim sigurno. Neke reči. I miris velike crvene knjige sa ilustracijama: Postanak sveta - mislim Nacionalna geografija - zeleni dinosaurus! Kako to da ih nema kada izađem da se igram!

Gde li sam pokupila da volim bosonogo? I nepregledno.

Možda za vreme neke oluje.

Sivo - svileno.

Pitala sam majku zbog čega sam plakala. Da dobiješ!

....i bez razloga.

I da ne moraš kući kada te zovem. Da ne moraš.....

Šta sam tražila od njih:

da me voze: dok ne prestane zubobolja.... kružili celu noć.

Da me ne teraju da jedem.

I ne traže: kada volim da pravim svoje svetove.

Čega sam se plašila:

zatvorenih vrata.

I mnogo volela plišanog medveda bez ušiju. I da skačem.

Sećam se prve ulice: u kojoj je sve bilo veliko. Drvoreda, ljudi koji su prolazili u isto vreme..... i bara u koje nisam smela, a.....

Radosti od zvona na vratima.

Sećam se:

Nisu hteli da me uvedu u mrak te kuće. A meni se tako gledalo šta ima iza velikih vrata. Pojela sam sladoled i pustila ih da okrenu pažnju ka trgu. I dalje: kako su mi našli tamjan u ruci. I kako sam dugo plakala. Ponekad im i sada, dok pričaju priču kako-se-ona-izgubila-u-crkvi, u očima vidim strah.

E, njegove brkove: iza kojih je postojao osmeh koji ni sam nije video. Ledene zvezde na prozoru. I konji. Dedini konji. Samo iz daleka. Topot. E, što smo želeli: da i mi.....

Babine ruke: ispucalo a nežno hrapavo.

Miris farbe iz štamparije i osmeh - uvek osmeh - otac - uvek osmeh - plave oči i osmeh - celo lice - osmeh - uvek-traži-dobro!-osmeh.

Ljubav.

Majka. Kao briga. I lepota.

______________________

Stanem pred ovo ogledalo kada mi se zagubi radost. Nema laži, draga moja: vidiš da sve imaš! Nema površine ispod koje se ne može pronaći feder: makar za skok u sledeću misao.

______________________

Kada me je obavestio da sam sjajna tako svoja,

i da mi nije potreban korak pored moga,

bila sam ljuta na Nju.

●Mogla si nekako sakriti: Mogla si nekako pokazati da

nije baš.

●Nema laganja!

Šteta.

Menjam nam obloge na svako zvono na vratima.

Volim grafiku koju mi je poklonio pred put: ljudi na brodu.

Volim ljude na brodu: kako sakrivaju čekanje da stignu.

I žao mi što ne mogu da se setim kakva je bila:

prva muzika.

postavite na |

Komentari (44)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

reanimator 10:34 06.10.2009

...

Koj slatkiš :))
Pazi ti te dugmiće od očiju :))

antioksidant 11:22 06.10.2009

Re: ...

reanimator
Koj slatkiš :))
Pazi ti te dugmiće od očiju :))

koja kriza srednjih godina

kao "bad" a ovamo :"koji slatkis"

reanimator 12:37 06.10.2009

Re: ...

antioksidant

reanimatorKoj slatkiš :))Pazi ti te dugmiće od očiju :))koja kriza srednjih godinakao "bad" a ovamo :"koji slatkis"

Znaš ono..grubijan nežnog srca...

jasnaz 12:43 06.10.2009

re & anti:

bojan ljubomir jugovic 10:35 06.10.2009

Evo gledam

i zahvaljujem. Baš ovo mi je danas trebalo. Hvala J.

shumska 18:59 06.10.2009

Re: Evo gledam

. Baš ovo mi je danas trebalo. Hvala J.

i meni
svaka čast
za toplinu

jasnaz 22:03 06.10.2009

hvala vama:

AlexDunja 10:46 06.10.2009

muzika nad krovovima...

jasnaz 12:50 06.10.2009

muzika nad krovovima...

Kazezoze 15:15 06.10.2009

Vidi: klinci !

&

Strawberry !

jasnaz 22:39 06.10.2009

Vidi: klinci !

! i gledaj:
kako sve znaju !

margos 11:08 06.10.2009

odraz

Stanem pred ovo ogledalo kada mi se zagubi radost. Nema laži, draga moja: vidiš da sve imaš! Nema površine ispod koje se ne može pronaći feder: makar za skok u sledeću misao.

jasnaz 11:09 07.10.2009

odraz

gledamo se ovih dana i zadovoljne smo jedna drugom: uvek od istog razloga: što smo obe tu

Milan Novković 12:17 10.10.2009

...i neodraz

Nema površine ispod koje se ne može pronaći feder

jasnaz 17:07 10.10.2009

bonus priča o odrazu

stojim ispred fotografije Cuce Sokić (proletos. Noć muzeja), koja stoji ispred foto aparata u Sezanovom ateljeu........ i slikam (i ja):
da imam atmosferu tog njihovog trenutka i
da skinem rešenje police za moju kuhinju - prava staza za začine i po-koju figurinu.........

njanja_de.manccini 14:15 06.10.2009

sestra

Lola

jasnaz 21:51 06.10.2009

sestre

i njima obojeno: u nama.........

pnbb 16:34 06.10.2009

muzicari

I žao mi što ne mogu da se setim kakva je bila:

prva muzika.

hm.. kod mene tom dzons, dubrovacki trubaduri i lepa lukic...
ne znam bas tacno kojim redom

jasnaz 22:01 06.10.2009

muzičari &

glasovi

& izvori & putići &

pnbb 22:33 06.10.2009

Re: muzičari &

& izvori & putići &

tacno tako, otkud znas?

jasnaz 22:41 06.10.2009

muzičari &

pnbb
& izvori & putići & tacno tako, otkud znas?

sećam se

pnbb 18:00 07.10.2009

Re: muzičari &

sećam se

a ti si ona mala iz peska...

jasnaz 21:15 07.10.2009

m a l i

mirelarado 18:27 06.10.2009

Плишани меца

Ови другари обележили су детињство многих генерација.

Meca Anđelko, kad sam ga dobio? Sećanje na njegov dolazak gubi se, kako mi je objasnio Gratarolo, u onom dobu kada još nismo naučili da vladamo ličnim uspomenama. Anđelko, plišani drugar, mrkožute boje, ruke i noge su mu se pokretale, kao u lutaka, tako da je mogao da sedi, hoda, podiže ruke prema nebu. Bio je veliki, moćan, sa dva živahna, svetlucava smeđa oka. Za Adu i mene on je bio kralj među igračkama, miliji i od drvenih vojnika i od lutaka.
Kada ga je načeo zub vremena, još smo ga više voleli. Stekao je izvesno obogaljeno dostojanstvo, koje je sve više raslo, kako je, poput junaka iz bezbroj bojeva, malo-pomalo ostajao bez oka, ili šape.
Izvrnuli bismo hoklicu, koja bi postala lađa, gusarski jedrenjak, ili nekakvo plovilo u duhu Žila Verna, s četvrtastim pramcem i krmom: Meca Anđelko bi sedeo za kormilom, a ispred njega, u susret dalekim pustolovinama, ukrcavali su se drveni vojnici iz Zemlje Dembelije, s kapetanom Krompirkom na čelu, važniji, zbog svoje veličine, ali i smešniji od svojih ozbiljnih saboraca, glinenih vojnika, koji su već bili teži bogalji od Anđelka, neki su ostali bez glave ili udova, a neki i bez trupa od izbledelog presovanog materijala koji se već krunio, pa su iz njih štrčale metalne žice i ličili su na mnoštvo Dugačkih Džona Silvera. Dok je taj slavni brod isplovljavao iz Mora Dečje Sobe, prelazio preko Okeana Predsoblja i pristajao na Ostrvlju Kuhinje, Anđelko je ponosno sedeo na svom prestolu okružen sićušnim podanicima kao Liliputancima, ali nama ta nesrazmera nije smetala jer je isticala njegovu guliverovsku veličanstvenost.

(У. Еко, Тајанствени пламен краљице Лоане)

pnbb 19:03 06.10.2009

Re: Плишани меца

i ličili su na mnoštvo Dugačkih Džona Silvera.

heheh, matori perverznjak...

jasnaz 22:52 06.10.2009

obogaljeno dostojanstvo

i zaslužena ljubav!

hvala mirela

marco_de.manccini 20:04 06.10.2009

и ја волим што сам ту

што сам.

не знам које ми је најдаље сећање. можда жива ограда која је уступила место огромној рупи за подрум и темеље за проширење породичне куће. било нас је много. требало је још места за књиге и кревете, виолине и чивилуке, писаће машине и нокшире.

jasnaz 22:13 06.10.2009

bašte...

imala sam davno, na blogu, priču o belim bobicama i maštarijama u dvorištu iznad moje zgrade.... i ovde se otvara traka za sećanja...

miloradkakmar 23:10 06.10.2009

Sklad

usana , nosa i pramenova, obrve govore...

myredneckself 23:27 06.10.2009

Re: Sklad

...and you feeling good

jasnaz 11:18 07.10.2009

portret jedne

začuđenosti

Jelica Greganović 15:04 07.10.2009

Lepo

jasnaz 21:24 07.10.2009

Lepo

kad svratiš!

mila92 18:53 07.10.2009

Pogled

jasnaz 21:18 07.10.2009

čarobna

hvala mila

snezana mihajlovic 08:21 09.10.2009

vidi,

volim neka mesta na koja mogu da svratim i osetim se kao kod kuće.
ne moram baš da budem zarozana, u pižami ili okupana parom iz bade mantila, ali
blizu tog stanja nekog,
kad ti na pamet ne pada da se pogledaš u ogledalo,
jer sam si sebi nebitno lep.

eee,
o takvim mestima ti pričam...

jasnaz 15:38 09.10.2009

mesta koja te vole

eeee,
a ja zamišljam da ih vidiš
nekakoovako

i volim da te
vidim

Milan Novković 11:41 10.10.2009

"volim što sam tu"

...I znam da je ta radost uspela da uđe na vreme...

jasnaz 18:10 10.10.2009

"volim što sam tu"

Milane,

ova fotografija je poseban poklon za mene: ne umem da postavim ništa ispod

ni iznad

Milan Novković 18:26 10.10.2009

Re: "volim što sam tu"

ova fotografija je poseban poklon za mene

Kathleen Goodwin, pobedila na takmičenju "Single Image" časopisa B&W, 2008, u kategoriji: Fotožurnalizam/Dokumentarno

Ovde još ni majka nije došla da vazduha, a beba još nije ušla ni u ono bezvremensko (ne sećam se koliko je kod moje dece trajalo, vidi im se u pogledu neko vreme, možda prvih dan-dva, kao da nisu sa "ovog sveta" ) totalno zbunjena i nesvesna da su je "isčupali iz korena".

jasnaz 18:54 10.10.2009

totalno zbunjena i nesvesna

tu začuđenost nad poklonom bismo morali da sačuvamo –– strah je samo nijansa u očaranosti koju treba pustiti da otkriva....... i veliki koji donose i mali koji stižu..............

Milan Novković 11:56 10.10.2009

Magic...

Gde li sam pokupila da volim bosonogo?

...gateway

jasnaz 17:17 10.10.2009

u magiji raste voljenje vode

*

potražiću jednu staru fotografiju na kojoj sam u toj ljubavi –– sve te crnobele mogu da budu potpisane: iskreno
a zanimljivo je kako tada
vidimo i
kako otkrivamo
kako nam je važno i kako

korisno

dajemo pažnju
čemu sve!

____________
* površina morske vode koju ovako zaplavi podvodno svetlo jahti (leto 09 – dokovi Korčule – noć)