Tahiti i Francuska Polinezija

Bolje znana pod imenom jednog od svojih glavnih ostrva, Tahiti, Francuska Polinezija je skupina neverovatno lepih ostrva (njih 118), okruženim koraljima i naizmenično azurnom i tamno plavom bojom mora, tačnije južnog Tihog Okeana (South Pacific Ocean) površine veličine evropskog kontinenta. Kao što ste (možda) već i primetili, nisam nestao zauvek sa bloga, već sam se "specijalno" za B92 zaputio u ove krajeve sa namerom da vam dočaram ovo mesto i opišem utiske i doživljaje o ovom šik okupljalištu bogatih i moćnih. To je barem bila početna namera...

Raj na zemlji - Polinezija

Istorija

Niko nije tačno siguran kada su polinežani naselili ove krajeve, ali se uglavnom pretpostavlja da je to bilo oko 6. ili 7. veka ove ere. Postoje velike sličnosti u jeziku i običajima sa novozelandskim Maorima i stoga nije teško zaključiti neku vrstu srodnosti.

Evropljani će "otkriti" ove zemlje tek nekih 1000 godina kasnije ; 1595. godine Don Alvaro od Mendanje je u svom drugom pokušaju da otkrije mističnu Terra Australis nabasao na ostrva Markiza, nazvana po njegovom šefu Markizom od Mendoze, ali se sve završilo otvorenim ratom sa domorocima i sa mnogo žrtava. Tek 1767. godine, kapetan Semjuel Valis (Samuel Wallis) je uplovio u vode Tahitija, u veoma lošem stanju i sa bolesnom posadom, pred fascinirane ostrvljane koji su brod dočekali sa kanuima i uz veliku fanfaru. Kada se fascinacija pretvorila u strah Valis je počeo da ispaljuje topovske plotune i poslao trupe na kopno sa namerom da unište kanue i spale kuće. Domoroci odjednom postaše miroljubiviji i spremniji na saradnju i trgovinu. Valis je ostao tek nekoliko nedelja, ali dovoljno da ostrva proglasi teritorijama kralja Dzordza petog i delom Velike Britanije.

Kap. Valis "osvaja"

Kapetan Valis je još bio na putu kući kada je francuski kapetan Buganvil (Bougainville) došao na Tahiti sa svoja dva broda, "Ljutica" ("La Boudeuse") i "Zvezda" ("L'Etoile"). Buganvil nije imao pojma da je Valis uopšte bio tu prethodno, a još manje da je teritoriju proklamovao britanskom ; bio je mnogo uljudniji i obazriviji prema lokalnom stanovništvu što je rezultovalo dobrim odnosima sa mornarima, koji su posebno uživali u čarima Tahićanki čiji je odnos prema seksu bio dosta...hm, liberalnijeg karaktera. Iako je proveo na Tahitiju tek nekih 9 dana, kapetan Buganvil je proglasio ostrva francuskom teritorijom, a po njegovom povratku u Metropolu Parizom se brzinom munje pročula priča o lepotama ostrva i devojkama božanskih izgleda sa apetitom za seks.

Kapetan Buganvil

Uprkos svemu, otkrića Valisa i Buganvila su ostala u senci velikana medju istraživačima i velikog moreplovca, kapetana Džejmsa Kuka (Captain James Cook). Tokom svoje tri ekspedicije izmedju 1769. i 1779. godine, kapetan Kuk je napravio tako dobru kartografiju Pacifika da drugima nije preostalo ništa osim spajanja tačkica. Kapetan Kuk je sa svojom posadom ostavio veliki trag na lokalno stanovništvo i delom je zaslužan/kriv za buduća dešavanja.

Kapetan Dzejms Kuk

Španci su ponovo pokušali da ostvare svoj uticaj sa svojim misionarima 1775. godine, ali se sve završilo uz spektakularan krah.

Čuveni pobunjenici sa broda Baunti (Bounty mutineers), predvodjeni Flečerom Kristijanom su 1789. godine proveli 6 meseci na Tahitiju (o njima, njihovim današnjim potomcima i Pitkern i Norfolk ostrvima ću - obećavam - uskoro na ovim stranicama). Sve je to dovelo do nekakvog čudnog melting pota, "zapadnjačke" religije i korupcije.

Uglavnom, britanski misionari - protestanti -su bili glavni savetnici kraljice Pomare četvrte, koja se pak više brinula o feštama, plesu i svom promiskuitetu nego o vladanju ostrvima. Britancima je pak uvek trn u oku bio dominantni katolicizam na jednom od udaljenijih arhipelaga, takodje deo teritorije kraljice Pomare, koji je bio pod uticajem francuskih misionara. "Savetnici" su poslali mundire, uhapsili misionare i proterali ih. To je izazvalo veliki gnev Francuske, koja je sve ovo našla veoma uvredljivim, i ekspresno poslala svoj strašni ratni brod "Bela Kraljica" ("La Reine Blanche") te 1842.  godine. Nakon što su topovi bili upereni u Papeete, glavni grad na Tahitiju, kraljica Pomare nije imala drugog izbora no da popusti  ; francuska vojska se odmah iskrcala, odmah uhapsila i poslala britance kućama.

Kraljica Pomare je ipak očekivala britansku odmazdu, te se sklonila na jedno od udaljenijih ostrva u dobrovoljni egzil, dok se gerila organizovala i vršila sporadične napade na trupe Republike. Pobuna je ugušena i Francuska je 1846. godine preuzela kontrolu nad ostrvima Tahiti i Moorea. Kraljica se vratila 1847. na Tahiti tek kao simbolična figura, a umrla je 1877. godine. Njen sin, kralj Pomare peti, nije imao mnogo interesovanja za politiku i abdikovao je 1881. godine. Od tada počinje i zvanična dominacija Francuske koja stoji i dan danas, u malo drugačijim uslovima, kao unikat u Pacifiku čiji je ostatak bio velika britanska kolonija, sa izuzetkom Tonge koja je uvek bila samostalna.

Proveo sam 7 dana na Tahitiju i ostrvu Moorea, a današnju situaciju - mnogo drugačijom od one pre 120 godine - ću vam opisati u drugom delu ovog bloga, koji je na programu sutra.

Nastaviće se...