Jedna kratka priča iz knjige "Zalažem se za laž"

Priča o Jeleni

Znam tog čoveka. Umakne mi ponekad, ali uglavnom ga znam, pratim ga nehotice, ne mogu da ga ne pogledam u prolazu. Uzvišen je, krut, blag i usporen.

Uvek kao da odlazi. Kažu da je bio ratnik.

Sada, kažu, traži Jelenu. Jelenu i njene cvetove. Mali grad zna celu priču. Odakle i kako, ne znam, on je nikome nije pričao, siguran sam.

Počelo je jednog žutog popodneva na železničkoj stanici malog grada. Stanica je imala samo tri koloseka.

Odlazio je u šumu, u rat, stajao je mirno kraj niskih ograda prvih kuća kojima je počinjao grad. Stajao je okružen retkim, nervoznim putnicima, koji su čekali da nekuda odu ili od nečega pobegnu. Nervoza nošena od kuća svojih, neizvesnost trenutka.

Rečeno mu je da će pred polazak voza doći devojka s paketom materijala koji on treba da preuzme. Rečeno mu je da će ga prepoznati po ..., da treba da se ponašaju kao mladi zaljubljeni par koji se oprašta.

Stajao je i čekao, krut, blag kao uspavan. Ona je dotrčala noseći u ruci paket onoga trenutka kada voz iznenada dopurnja u stanicu. Prepoznao ju je odmah. Nije joj znao ime, bila je nekoliko godina mlađa, sećao se odmora između časova, nehotično je pratio njen ustreptali hod hodnikom škole. Često zaustavljao pogled na njenom potiljku. Na mestu gde su se delile dve duge kike. Želeo često da joj kaže nešto lepo. Nikad to nije učinio. Docnije je otišao u grad na studije vraćajući se svakog leta u svoje mesto. Sretao je devojku, istu, nikada potpuno siguran da li se vraća kući, roditeljima, detinjstvu, ili devojci. Ona je uvek, baš uvek, prolazila pokraj njega brzo, nesvesna susreta. Tu, na stanici, sreli su se. Prepoznali. On nju odmah, ona možda zbog onoga što joj je rečeno za zadatak. Pružila mu je paket, smeši se, hvata ga za ruku. Kreću prema vozu koji samo što nije pošao. Još jedan minut. Trebalo bi da se poljube. To i čine. Železničar sa crvenom kapom lenjo izlazi iz stanice. Mladić grčevito preskoči nisku staničnu ogradu, pritrči bašti koja okružuje prvu kuću kraj stanice, ubere prvi cvet koji viri preko ograde. Beli cvet s čupavom glavom, bez mirisa. Pruži ga devojci, voz pisnu!

On uskoči u voz u pokretu zauvek. Devojka je ostala na peronu maloga grada. Sa cvetom. Iz otvorenog prozora prve kuće kraj stanice čuli su se nevešti zvuci violine. Neko dete je vežbalo mrzovoljno.

Zoran Radmilović (iz knjige "Zalažem se za laž")

Srećan Božić svima koji ga danas slave, i svima koji ga slave pored onih što slave, i onima koji ga samo čestitaju nekome, i onima koji ne čestitaju nikome... znači, srećan svima ovaj dan... i svi drugi dani :)