Queeria kalendar 2010.

Za neke slike bih rekao da imate vise ukusa nego neki koji su strejt - dobre su Masha i Sandra... Seve, pa recimo da mi slika nije najbolja, inace dobro je imati je na kalendaru.
I da, Srecna Nova godina.

ps: pozdrav Ani Humljan

Predraze, pozdrav, i najbolje zelje za 2010.

Jako mi se dopada kalendar!!!!Iskrene cestitke!!

Booooooring music. Bili ste dinamicniji prosle godine. Sta se desilo?

crno-bele su mi izražajnije

Srećna nova 2010 !

a gde sam ja na tom kalendaru???
Sta, nisam dovoljno lep????
LOL

fotke, i moje skromno mišljenje je da je sve to veoma dobro ispalo.

zanimljiv, fotografije (slike ) lijepe, posao vrijedan, zaslužuje pohvale.

A tebi Pedja sve najbolje u 2010 !
Živio !

Volim crno-bele fotografije. Nekako su mi posebne. Volim obucu. I sta jos da kazem

Ma jel` vidite kako se znalacki serviraju przena jaja. Tesko da se nadje konkurencija, zar ne?

Je li u pitanju tehnička greška ili si ti to mene odbanirao za Božić?

Sve najbolje u 2010. i da organizujete lepu i mirnu paradu u Bg

i srecna Nova godina

Severina i Luna nisu bas moji tipovi ali da ne sitnicarimo

i super film i duhovito spontan govor bobana stojanovica, koji je bio vrlo lep u novom perju, i pedjica je bio lep, sav od somota, ko sako mu, i super vino i super publika, vedra i nasmejana:)

i mnogo, mnogo aplauza, posebno kada je boban stojanovic, na bini, za govornicom, poljubio svog adama, al' nako, pravo, hehehe:) poljubac bobana i adama puškara je verovatno prvi javni gej poljubac u Srbiji, koji ce u nekim alternativnim analima ostati zabelezen i kao prvi kis srpskog gej para koji je izazvao ovacije publike.

cmakao je boban i devojke s kalendara, ali je onda, hrabro, na prozivku publike, izrazivsi zahvalnost svom bracnom partneru, adamu, usao u istoriju ovim ljubljenjem pod reflektorima i pred kamerama. jes' da je bio malo stidljiv, al su bili bas bas cakani skroz:))))

ocu da kazem, e bas mi je bilo lepo!:) hvala momci!

Ovo je najlepsi Queeria kalendar do sada.

Dragi drugari i drugarice,

Hvala svima na pohvalama, kritikama, sugestijama, no kao neko ko stoji iza ovog kalendara, voleo bih da u nekoliko rečenica obrazložim njegovu filozofiju.

Ali, za početak, malo iskustvenog. Moj gej aktivizam proizilazi iz percepcije licemerstva prema grupi kojoj pripadam. Kako je to obrazložio reditelj Brus LaBrus: „Veoma često oni koji sebe nazivaju liberanim prema homoseksualcima, kada vide kako dvojica muškaraca tucaju jedan drugog postaju gadljivi i krenu da morališu“. Dakle, radi se o (uglavnom) selektivnom prihvatanju. Kada bi taj model prihvatanja preneli na druge marginalizovane grupe izgledalo bi kao da npr. bacimo šolju iz koje je pila HIV pozitivna osoba, da ribamo kupatilo nakon što je u njemu boravila osoba sa hendikepom, da zavlačimo novčanike duboko u džepove blejzera dok altruistički poseđujemo romska naselja, da podržavamo zlostavljane žene ali da imamo svest da „imaju dugačak jezik“, da dostojanstvo žrtvama rata odajemo u preskupom hotelu, sa preskupim koktelom u preskupom ali ipak skromnom Balmanu u koji nećemo na minus 15 ogrnuti majku-žrtvu. Zar je sve to pošteno? Zar u tome ne vidimo problem? Zar smo za to slepi? Ili ne vidimo. Ili ne želimo da vidimo. Ili nam tako odgovara. Zapravo, lakše je, onda postoji fina, udobna i topla fotelja građanskog komoditeta koji koristi „kritičku distancu“ iz koje kažiprstom optočenim cirkonima ukazujemo na problem.

Ja to neću. I mnogi ljudi oko mene to ne žele. To je pozicija koja ne unosi promenu na kojoj se insistira. Takva je pozicija laž!

No, da se vratim kalendaru. Na njemu se ove godine našlo „sedam predivnih poznatih žena i jedan prezgodan muškarac“. Neke od tih žena su poznate široj javnosti, neke su manje poznate. Neke su poznate zato što su vrhunske majstorice svog zanata. I zato što svaka od tih žena svojim telom i svojom idejom staje u odbranu gej prava, ali i šire ideje slobode. I zato što je kalendar javna stvar, a ne maleni, zatvoreni zgubidanski liflet. Čak i da je neka od osoba na kalendaru „politički nepodobna“ (opet, iz koje pozicije to proglašavamo?), potreban je dovoljno dobar argument da se pokajemo na izboru.

Kao aktivista išao sam u Srebrenicu, stajao na Trgu za žrtve rata, jedan jedini put u životu bio sam pretučen, ne zato što sam peder, već zato što sam stajao protiv „Zakona o pomoći haškim optuženicima“.

Ja sebi skidam kapu za građansku hrabrost malog čoveka. A vi meni?

Bilo bi lepo napraviti kalendar prepun „običnih“ ljudi (običnih – bez pežorativnog značenja), ali bi bilo lepo da ti isti ljudi o svom trošku odlaze u Žitišta donja i Vlasotinca, da tamo jure gej osobe i podržavaju ih. Nažalost, društvo ne funkcioniše tako. Kalendar šaljemo širom Srbije, na adrese nekih „drugarica“ i „sestara od strica“, pa ih onda usamljeni gej dečaci unose u stanove sa posebnim opravdanjem odakle im. I onda, kada u medijima vide neku od osoba koje su se pojavile na kalendaru, shvate da u ovoj zemlji postoji jedna sigurna tačka, jedna osoba koja ih podržava. A to je moguće samo sa javnim ličnostima. I ta će osoba, baš zato što je javna, uvek primiti dupli šamar. Zato smatram da je njihova hrabrost za poštovanje, a ne za preispitivanje. Mi, koji na ovom kalendaru radimo već 4 godine to najbolje znamo, trudimo se ispratimo svakog u odnosu na broj pretnji i negativnih kritika koje primaju nakon pojavljivanja na kalendaru.

I upravo zato, borba za gej prava je borba ne može da se meri malograđanskim kriterijumima podobonost. Brate/sestro, stani na crtu pa se slikaj, zalepi etiketu i nosi je. Nije lako kada si anoniman, ali upravo je anonimnost nešto što štiti. Onima drugima je još teže. Setite se šta se dešavalo Nikoli Đuričku nakon što je snimio spot za Povorku ponosa.

Takođe, i time završavam, biti peder je posebna kategorija. To niko ne zna ako sam ne kažeš. Neka vrsta svojevoljne invalidnosti. Zato nam slavni i poznati znače, zato ti znače ljudi koji imaju milion padova i milion i jedna uspon, koji svet čine lepim, koji vide radost, koji žive lagodnost... Ko od nas ne bi da mu bude lepo. Ima takvih, ali to je druga priča...

Zato, ako nije već jasno, hvala:

Jeleni Maćić – jer je feministkinja nad feministkinjama bez da se time busa u grudi & što svojim poslom život čini lepšim.

Luni Lu – jer ne odustaje, jer pokazuje da se može opet iz početka & što nam daje prostor.

Sandri Perović – jer živi san mnogih od nas i pokazuje da se snovi ostvaraju.

Severini – jer se ruga čitavom patrijarhatu, jer je kemp, jer je stvorila prostor da joj se može.

Maši Rebić – jer se drznula da piše o prokazanom i da pokaže svoje noge i J.Lo ’aljinu usred zgrade SANU dok prelistava knjigu Tom of Finlanda, autora gej porno stripova sa frajerima čije su kite predimenzionirane. I posebno joj hvala što je na promociju došla sa mužem i sinom.

Jeleni Višnjić & Kristini Vasholm – jer su feminsitikinje koje pomeraju granice unutar patrijarhalnih feminističkih krugova,

i hvala Nikoli jer je pametan, lep, zgodan i hrabar!!!

I hvala svim onim pederima koji su radili na kalendaru, jedan čak i sa razbijenom glavom zbog homofobičnog napada koji je doživeo nekoliko večeri ranije, i koji nisu našli zamerku u odnosu na modele koje smo izabrali.

Za njegovu i za našu žudnju za životom i radimo taj kalendar.

Srećni vam svima Novogodišnji praznici,

Boban Stojanović