Putovanja| Život

Biciklom oko sveta -- Albanija

Snezana Radojicic RSS / 20.12.2011. u 10:11

Prvi kilometri u Albaniji

DSCF3716.JPG

 

Pomalo sa strepnjom, no više sa uzbuđenjem prešli smo granicu sa Albanijom. Vozeći obalom Bojane prema Skadru, prolazimo kroz nekoliko manjih naselja koja sva izgledaju slično -- neugledno i siromašno. Sa većine prozora i terasa landara veš i odeća, mahom dečija, što nepogrešivo govori o brojnim članovima domaćinstava. Izgleda da ovde mnoge porodice žive od ribolova, ili je to dodatni izvor prihoda, pošto je reka gotovo prekrivena ribarskim mrežama. Već u prvih pola sata srećemo više ljudi na biciklima nego u pretodna četiri meseca. Ali mahom su to stariji ljudi, na predratnim velosipedima, kojima su dvotočkaši očito jedini način da se nekuda prevezu.
DSCF3739.JPG
Na putu do Skadra proslavljamo naš pet hiljaditi kilometar, a uskoro potom prvi put za ova četiri meseca menjamo unutrašnju gumu na mom biciklu. Zaustavili smo dva momka skoro patuljastog rasta, koja su gurala bicikl sa prikolicom napred, natovarenom starudijom, da nas fotografišu. Obojica nose stounvoširane farmerke i kaiševe s upadljivom šnalom Dolce Gabbana i ne govore ni reč bilo kog drugog jezika sem albanskog.
DSCF3722.JPG
Neposredno pre mosta na Bojani, na samom ulasku u Skadar, primećujemo zidine srednjovekovnog grada. Pokušavam da Brajanu prepričam pesmu Zidanje Skadra na Bojani, ali toliko toga treba objasniti -- od toga ko su bili Mrnjavčevići do toga zašto vile, iako dobra mitološka bića, ištu tako groznu žrtvu -- da na kraju odustajem.

DSCF3723.JPGUlazimo u grad i upućujemo se prema centru. Na prvi pogled, primetne su ogromne suprotnosti: stare zgrade i kuće bez fasada, skoro urušene, nasuprot novim koje još nisu ni useljene; trotoari od veoma kvalitetnih i skupih italijanskih ploča i razrovane ulice; prizemne minijaturne radnje naspram velikih bleštećih butika...
DSCF3725.JPG
Iznenađuje nas da skoro svaki kafić ima internet. Sedamo u jedan i dok mi postavljamo fotografije u naše veb-galerije, prostor se napuni gostima -- sve samim muškarcima koji čak ni prividno ne gledaju svoja posla, nego sasvim otvoreno pilje u nas i komentarišu između sebe. Mi, naravno, ništa ne razumemo, ali nemamo utisak ni da su neprijateljski raspoloženi niti da su njihovi komentari ružni ili uvredljivi. Naprotiv. Od prvog momenta u ovoj zemlji najjači utisak je da su svi neverovatno prijateljski raspoloženi prema putnicima. Smeju se i na njihovim licima se nedvosmisleno održava radost što su u prilici da nam nešto kažu, da nam pomognu, ili da nas naprosto samo pozdrave.

DSCF3724.JPGUlice su pune muškaraca koji otvoreno ali ne bezobrazno odmeravaju žene u prolazu. Izgledom se veoma razlikuju: ili su potpuno trendi kao bilo gde u Evropi, srednjeg ili visokog rasta, ili su skoro patuljci u demode odeći iz kasnih sedamdesetih. Slično je i sa devojkama, s tim što je razlika u stilu oblačenja manje uočljiva. Prosečno nisu ni mnogo ružni, ali ni izrazito lepi, ali smo i Brajan i ja prijatno iznenađeni izgledom i žena i muškaraca.
DSCF3735.JPG
Prvu noć u Albaniji provodimo na obali Skadarskog jezera, na koje smo došli po mraku, jedva nazirući put kroz slabo osvetljenu ulicu u siromašnom delu grada. Tokom večeri, nekoliko kola parkiralo bi se blizu našeg kampa, ostalo tu sat ili duže i onda otišlo -- po svoj prilici ljubavni parovi željni romantike ili pak romantični silom prilika jer su bez novca za noćni izlazak, baš kao blo gde u svetu.

 

Big-mama

Pljuskovi za laku noć, sitna kiša za dobro jutro, a onda nešto jača za dobar dan. Hoćemo-nećemo, da-ne, ma ajmo, samo da se mrdnemo dalje sa ove livade. I taman kad smo je napuštali, a pojavi se njen vlasnik, starac sa puškom, koja baš i ne izgleda kao vazdušna. Možda od silnog pucanja iz nje, ili samo zbog godina i jezičke barijere, tek, matori je jedva razumeo šta tu radimo iako smo objašnjavali i rukama i nogama.
Kroz blato do kolena, nekako se dokopamo asfaltnog puta i tu pokušamo da očistimo bicikle. Gromade blata zalepile su se na gume, oko kočnica, a od težine blata na mom bajsu se polomio nosač donjeg bidona.
6493507471_66737ca885.jpgDok smo pokušavali da se koliko-toliko upristojimo, iz prve kuće do livade izađe žena, koja će sebe nešto kasnije nazvati Big-mamom. Nismo razumeli šta nam govori, ali zvučalo je kao da poziva Alaha. Smejali smo se i ona s nama, dok nekako nismo ukapirali da nam nudi vodu da operemo bicikle. Spremno smo prihvatili i dogurali ukrmačene makine do njene kapije. Dok smo se čistili i ribali, iz dvorišta su nas posmatrale tri njene ćerke a sin -- dečak od šest-sedam godina --- stidljivo je provirivao iza njih.
Devojke su pokazale praktičan duh: jedna je odjurila po četku, druga je asistirala majci koja nam je pomagala sa šmrkom. I moj bicikl je očas bio oglancan (Brajan je odustao od pranja svoga).
Big mama nas je tada pozvala unutra, da nešto pojedemo.
“Shure”, odgovorio je Brajan, kao i uvek.
DSCF3781.JPG

I tako uđosmo u ogromno dvorište, a iz njega na trem popločan italijanskim pločicama. Ne dadoše nam da se izujemo iako1 je pod čist kao u apoteci a mi blatnjavi gore od naših bicikala pre čišćenja. Sedamo i devojke nam odmah iznose šolje s mlekom, domaći džem, ovčiji sir i domaći hleb. Brajan i ja koristimo naše rečnike, a najmlađa devojčica -- Selma, donosi svesku sa lekcijama engleskog koji je počela da uči ove godine, i nekako se sporazumevamo.
Pribojavam se časa kada će pitati odakle sam, ali se, usred razgovora, i to dešava. Izgovaram “Serbia” i očekujem reakciju. Gledam netremice Big mamu. Ali ona najpre pita kako smo se Brajan i ja našli a onda izjavi da je politika nimalo ne zanima. Osećam olakšanje iako mi i dalje nije najprijatnije.
Big mama i njene ćerke čine sve da se osetimo dobrodošlima, posebno ja, pa mi daruju jedno milje koja je ona sama isplela. Slikamo se zagrljeni, Uspevam da ovekovečim i sina, njeno najmlađe i jedino muško dete, koji počne da se razmaženo treska i dernja kada shvati da sam ga uslikala.
Na rastanku, Big mama nam daruje i jogurt koji sama kiseli i par japanskih jabuka iz svog dvorišta.

 

24 sata Golgote

DSCF3923.JPGNakon Valore, počinje najlepši deo albanske obale i i nastavlja se sve tamo do Sarande i granice s Grčkom. Dok je na severu drum udaljen kilometrima od mora, ono je sada skoro sve vreme s naše desne strane. I kada se penjemo strmim uzbrdicama od deset stepeni (a bezmalo su sve takve) i kada se spuštamo, pogled nam ostaje na talasima koji su ovih dana začuđujuće mirni.

Veče nas je stiglo kod Orikuma, nedaleko od arheološkog nalazišta koje nismo posetili. Peščane plaže široke i po dvadesetak metara na ulazu u grad, a u njemu stotine novih  i nikad useljenih višespratnica namenjenih za smeštaj turista. Pitamo se kome se i kako isplati da zida apartmane koji će zvrjati prazni, jer je jasno da je većina ovih zgrada završena pre par godina. Ne mogu a da ne pomislim na stereotip (ili fakat) o poreklu najvećeg dela albanskog novca -- od trgovine oružjem i drogom -- i investiranju u nekretnine kao efikasnom načinu da se prljavi novac brzo opere.

Pričam o tome s Brajanom dok tražimo pogodno mesto za kamp. Vozimo prema poluostrvu Karaburn, ali stižemo samo do kapije na početku ostrva i velike table s upozorenjem da je smrtnicima prilaz zabranjen, jer je unutra smeštena vojna baza.

“Merdita”, javljamo se ljubazno tipu u unifromi koji nas pogleda nezainteresovano-podsmešljivo i uzvrati klimanjem glave.

DSCF3939.JPGVraćamo se natrag, do betonskog platoa na steni, gde se s puno stila smestio sada zatvoreni kafe-bar. U zaklonu zgade, pod nadstrešnicom od trske podižemo šatore. Ali iznenada, prolomi se takva provala oblaka, da smo jedva stigli da učvrstimo užad i utrčimo unutra. I do tada jak vetar, sada je stao da šiba strahovitom jačinom, podižući stranu šatora koju sam opteretila samo prednjim, lakšim bisagama. Gurao ih je na mene, pa sam upirala i rukama i nogama da mi ne polomi konstrukciju krova nad glavom. A kiša je šibala kroz onu trsku kao i da je nema, pa je za manje od pola sata moj šator bio pun vode. Probijala je sa svih strana jer su popustile spoljašnje veze koje su platno držale zategnutim poput kišobrana, te se ono sada slepilo s unutrašnjim slojem i voda je nahrupila. Na podu se stvorila bara koja se brzo primicala mojoj podlozi za spavanje.

Nikada ranije nisam bila napolju po ovakvom nevremenu, a nekmoli pokušavala da spavam u šatoru. Osetih strah. Zasula sam Barajana pitanjima šta da radimo, da li se on boji, da li je nekada doživeo sličnu nepogodu na kampovanju, šta nam je činiti...

“Možemo samo da ćekamo da prođe ili da se spakujemo i pobegnemo negde drugde, ali mislim da još uvek nije toliko loše”, odgovorio je.

Nisam htela ni da zamišljam koliko bi to trebalo da bude loše pa da se nesrećni kamper pokupi usred oluje i mokar do gole kože, sa morkim stvarima, krene da traži drugo prenoćište pod otvorenim nebom. Dakle, ostajemo ovde.

DSCF3942.JPGKad god mi se učini da nemam izbora, ja iznenadim sebe jer odreagujem krajnje pribrano i preduzimljivo. Tako sam sada unela spoljazadnje bisage i njima opteretila šator. Potom sam u bisagama pronašla zaturenu Vileda krpu koju sam, po davnašnjem savetu jednog iskusnog kampera, ponela baš za ovakve slučajeve, ne očekujući zbilja da će mi se ikada desiti da je i upotrebim u svrhu skupljanja i izbacivanja vode s poda šatora. No, sada se spremna bacam na posao. Osećam se kao kakav galijot na brodu koji tone, dok pokušavam da spasim što se spsati ne može, ali ipak ne odstajem. Ne znam kako Brajanu uspeva da ostane mrtav-ladan, i da leži i čita u svom šatoru. Ja moram nešto da preduzmem, makar bilo sasvim uzalud.

Nakon dva sata otprilike, kiša posustaje. Ostaje samo vetar, no čini se da je sada još jači nego pre, a sasvim izvesno više ne bira s koje strane nas udara. Raspoređujem bisage u uglove šatora, tako da ga drže priljubljenim za tlo, ali ovom vetru nije nikakv problem da ih mune jednim zaletom, izgurujući ih na mene. E pa nećeš! Upirem nogama, upirem rukama, a kako je šator potaman (eufemizam za kratak) za moju visinu, to svaki udar vetra završava naleganjem prednjeg ili zadnjeg zida na moju glavu ili noge.

No, barem se šator suši, pa ću spavati koliko-toliko na suvom. Kroz buku od talasa čujem Brjanaovo hrkanje i nedodoljivo želim da mu se pridružim jer mi se oči sklapaju od umora. Međutim, san mi je iskidan i svaki čas se budim, jedva sastavivši par sati do jutra.

DSCF3944.JPGA ujutru iznenađenje da ništa nismo izgubili od stvari i da nam ništa nije polomljeno. Smjemo se i grlimo od sreće, čestitajući jedno drugom što smo preživeli onakvu nepogodu. Osušimo se tek koliko da možemo da se spakujemo, pa put pod točkove, u pravcu planine M. i Ćikes i najvišeg prevoja koji ćemo imati u Albaniji -- Logaraja, visine 1 055 metara. Iz ravni mora, pedalamo kilometar i više uzbrdo, u dvadesetak kilometara.

Tačno je da smo skoro (nakon Rumunije) zaboravili kako izgledaju usponi od deset i više procenata, činjenica je da sada imamo po nekoliko kilograma više tereta nego dok smo vozili po Karpatima, sigurno smo nakon prošle noći prilično neispavani i umorni, a pri tom danas nismo doručovali burek (što inače praktikujemo svakog dana otkako smo prešli granicu sa Srbijom i krenuli na jug), ali je takođe fakat da albanski graditelji puteva nisu nimalo hajali kako da olakšaju vozačima uspon praveći serpentine, nego su birali najkraći, a to nepogrešivo zanči i najstrmiji put da se izađe na neki vrh. Na početku svakog uspona postavljen je znak sa upozorenjem da sledi 10% nagiba, što u većini slčajeva ne odgovara istini -- najmanje je još upola toliko. Od muke se šalimo da je 10% omiljeni šiptarski procenat, da imaju zakon o saobraćaju kojim je propisano da uzbrdica ne sme biti strmija, pa su zato lažirali podatak na znakovima. Jer vozila sam na Transfagarašanu i Transalpini, vozila sam na usponima od 14 % i 17 %, i sigurna sam da je ovde nagib veći od deset procenata. Osećam to i u nogama, na dvema kratkim  deonicama koje streme nebu pod oblake, strmo uvis, te silazim s bicikla i guram ga. Poslednji put to činim neposredno pre samog vrha. Iz kola koja mi dolaze u susret sviraju mi u znak podrške i pokazuju palac čestitajući mi kroz smeh. Brajan je već odmakao, sve vreme istrajno pedalajući. Čeka me na vrhu, kod jednog zatvorenog restorana.

DSCF3982.JPG“Žestoko, zar ne?” kaže.

I te kako, prava kampersko-biciklističku Golgota u poslednja dvadeset četiri sata.

 

U Zemlji orlova

DSCF3762.JPGČudno je to s Albanijom: čini se da nema ničega što mi se dopada, ali
kad se zapitam o sveukupnom utisku o ovoj zemlji, odgovor je: da, ipak
ima nečeg neodoljivo dopadljivog. Pokušavam da dokučim šta to. Sigurno
nisu prirodne lepote, ne u delu kojim smo vozili -- štaviše, najveci
deo obale je prilično ružan, ne znam da sam videla ružniju i maje
iskorišćenu obalu. Da li Šiptari uopšte koriste svoje plaže? Izgleda
da ne. Nisu ni gradovi, o, naprotiv, oni su pravi užas: saobraćajna
ludnica koja na momente nalikuje onima u Indiji, gde u zagušenim
ulicama svako vozi stranom koja mu odgovara. I sami koncepti gradova
umnogome podsećaju na indijske, sa kontrastima između modernih novih
zgrada od stakla i čelika, nasuprot nehumanim socrealističkim
višespratnicama nalik na nedovršeni projekat, jer nikada nisu dobile
fasadu (tako je jeftinije?), ili stračarama od nabijene zemlje, ne
većim od dvadesetka metara kvadratnim, u kojima se gnezde radnje svih
mogućih tipova: marketi, berbernice, burekdžinice zanatske usluge...
DSCF3849.JPGNisu ni putevi, nerazgranate mreže drumova, koji putniku na biciklu ne
ostavljaju mnogo izbora: ili će pedalati autoputem kojim samo prolaću
automobili ili sporednim drumom punim džombi i blata.
No nasuprot svemu tome su ljudi, Šiptari kakve mi u Srbiji uglavnom ne
poznajemo: srdčani, vazda nasmejani i otvoreni prema putnicima.
Količina njihove srdačnosti je nesvakidašnja -- čini se kao da je cela
nacija prodisala otkako su se granice Albanije otvorile za turiste iz
celog sveta. Najpre smo mislili da je to samo kod starijih ljudi, onih
koji pamte Enver Hhodžinu Albaniju, ali kada smo svakom selu u koje
smo zašli doživeli da nas deca okruže i saleću pitanjima, da nam ljudi
sami prilaze, rukuju se i upoznaju s nama a onda nude pomoć, da na m
poklanjaji voće i hranu -- shvatili smo da su Albanci željni stranaca.
DSCF3876.JPGZapravo, ludi su za njima. Nije problem ni ako je gost Srbin --
najgore što se može desiti je da prokomentarišu nešto o tome kako se
Albanci i Srbi tuku, ali to nema nikakve veze sa Srbima koji su gosti
u Albaniji. U Zemlji orlova, gosti se najdublje poštuju ko god da su.

*albanski: Shqipëria, znači Zemlja orlova

 

 

Fotke su ovde.

 

 



Komentari (34)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

buba_truba buba_truba 10:43 20.12.2011

Samo preporuka...

hvala... i

Edit: @reanimator
gorstak92 gorstak92 10:48 20.12.2011

Kakvo uživanje

Čitanje ovog pedalanjaja
Samo napred!

Sigurno će da ti se dopadne ovaj video klip:

longon longon 21:07 20.12.2011

Re: Kakvo uživanje

Ovo je za mene otkriće i saznanje

S radošću očekujem nastavak, a bogami i ovo od ranije, ću da čitam.

Samo Napred.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 09:02 25.12.2011

Re: Kakvo uživanje

gorstak92
Čitanje ovog pedalanjaja
Samo napred!

Sigurno će da ti se dopadne ovaj video klip:



Like! Like! Like!
anchiba anchiba 11:00 20.12.2011

Поздрав!

Хе, размишљам како ће ми недостајати твоји текстови и твоје фотке када завршите путовање. Прво да кажем да сам ти прегледала и остале фотке и одушевила ме она са уредно покаченим чарапицама, чак и са по две штипаљке!, као и она где је мајстор окитио брдом шаргарепа тезгицу! Какви ликови!!!

Него, стварно ружна земља. Онако, на први поглед са твојих фотки. Не природа, него урбани део. Скоро сам причала са мужем како о Албанији скоро, па да ништа не знам, нити се о њој говори, нити пише, нити стижу било какви прилози о тој земљи, која као да је са друге планете, затворена, мистична, недокучива. Први пут сада, са твојих фотки, видим Албанију. Морам да признам да ме није ни занимало да нешто сазнам о њој, али било какав глас да се чује о тој земљи? Ништа. Затворени као конзерва. Зато се и одушевљавају странцима.

И још нешто.
Па ђе нађосте да накачите оно шаторче на самој обали? Са таким ветром, могли сте и у води да завршите. Да се подавите. Да не зна бог од чега да вас чува, од ветра или од помахниталих стараца са пушкама по ливадама!

Свакако, опет препорука за текст, али мало више за фотке! Велики поздрав и срећан пут!!!

П.С. И да, беж`те доле, јужно, ође напокон почињу снегови!
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 10:12 21.12.2011

Re: Поздрав!

Evo me na Krfu, mada i ovde najavljuju sneg
dilan_dog_93 dilan_dog_93 11:38 20.12.2011

Promena ritma

Pozdrav za avanturiste :) nisam pratio ovaj blog redovno, pa ne znam kakvi su planovi za dalje... No, svejedno, lepo je putovati
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 10:10 21.12.2011

Re: Promena ritma

dilan_dog_93
Pozdrav za avanturiste :) nisam pratio ovaj blog redovno, pa ne znam kakvi su planovi za dalje... No, svejedno, lepo je putovati



Moji planovi su da se muvam po Grčkoj (trenutno sam na Krfu) i Turskoj do proleća, onda u Gruziju, Armeniju, Azerbejdžan, pa na jesen preko Irana i Pakistana u Indiju.
ljuboten ljuboten 11:46 20.12.2011

Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

"Sigurno
nisu prirodne lepote, ne u delu kojim smo vozili -- štaviše, najveci
deo obale je prilično ružan, ne znam da sam videla ružniju i maje
iskorišćenu obalu. Da li Šiptari uopšte koriste svoje plaže? Izgleda
da ne. Nisu ni gradovi, o, naprotiv, oni su pravi užas:..."

Za vaše znanje, Albanija je ove godine zaradila više od turizma nego Crna Gora. Drugo, najviše je Rusa, pa Engleza koji su pokupovali placeve, izgradili hotele i vile na albanskoj obali. Da su to bili Srbi ne bi Vi nazivali Albance Šiptarima. No, Srbi nemaju vremena da se interesuju za more, oni se balvanišu severno od Kosovske Mitrovice.
Hžvala za fotke! Već sam se javio prijatelju Albancu koji drži veliki softverski centar u Skoplju, a pojavljuje se na tenderima na Kosovo i Albaniji, da u subotu zajedno sačuvamo ove fotke u njegov album.
anchiba anchiba 12:01 20.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Da su to bili Srbi ne bi Vi nazivali Albance Šiptarima


Господине, мало знам о њима, али колико знам, они сами своју земљу зову Шиперија, а ми их, на основу тога, зовема Шиптарима. Могли смо их звати и Шиперијанци, ал` неко, некад, ето преведе у Шиптари. На жалост, то је некима, данас, погрдан назив за Албанце, али моје мишљење је да нимало није. Ко кад би се Бечлије вређали што их ми тако зовемо, једини на свету.
На крају, мислим да вам ово није блог о шовинизму и да он није место за овакве коментаре, па ни мој. Зато се извињавам Снежани што ме претходни коментар нагнао да овако коментаришем.
moderator05 moderator05 12:13 20.12.2011

Obaveštenje/molba

Moderacija neće obrisati komentar komentatora ljubotena (kao ni repliku) - ostavićemo autorki da sama odluči da li su za brisanje.

Ali vas najljubaznije molim da se uzdržite od dalje politizacije.

Hvala lepo.
49 41 49 41 13:20 20.12.2011

Re: Obaveštenje/molba

moderator05
Moderacija neće obrisati komentar komentatora ljubotena (kao ni repliku) - ostavićemo autorki da sama odluči da li su za brisanje.

Ali vas najljubaznije molim da se uzdržite od dalje politizacije.

Hvala lepo.


Bravo!
Neverovatno, koliko su ljudi zatrovani politikom.
Pokvarise mi, pocetno; pozitivno raspolozenje blogom.
apacherosepeacock apacherosepeacock 15:34 20.12.2011

Re: Virdzina

Ja se secam od malobrojnih reportaza o Albaniji, jednog dokumentarca o fenomenu Virdzine. Ovo nije svojstveno samo Albaniji, naravno, ali albanska Virdzina iz dokumentarca je danas 80 godisnja zena odnosno muskarac, je neretko prica iz pasivnih krajeva gde deca, zenska, ostaju bez roditelja ili staratelja u familiji, najstarija devojcica se prihvata obaveze staratelja ali odbacuje sve atribute bioloske zene i uzima potpuno ulogu muskarca. (uz par izuzetaka naravno, potpunu ulogu muskarca)

Ova albanska Virdzina je radila u rudniku (i izdrzavala mladje sestre ceo svoj zivot) barabar sa muskarcima, i za sve koje je znaju i poznaju ona je musko. Tako je i tretirana, godinama u toj ulozi ona je postala i fizicki i mentalno - muskarac.

Dok su je intervjuisali sedela je sa lokalnim seljanima i ljustila neko meze sa rakijom u odelu sa onim uskim straftama i prsluku koji su bili u modi prve polovine proslog veka.

Izuzetno interesantna prica.
ljuboten ljuboten 16:16 20.12.2011

Re: Obaveštenje/molba

Moderacija neće obrisati komentar komentatora ljubotena (kao ni repliku) - ostavićemo autorki da sama odluči da li su za brisanje.

Ali vas najljubaznije molim da se uzdržite od dalje politizacije.

Hvala lepo.


Upotreba pogrdnog imena je kultoroški, a ne politički problem. Žalim što neću moći mojim prijateljima da pružim priliku da pročitaju vrlo lepo i tačno opisan put kroz deo albanskog primorja, upravo zbog naziva Šiptar. A za Snežanu upozorenje ako se vraćaju preko Makedonije i Kosova da pred Albancima ne upotrebi ovaj naziv.
Hvala i Vama.
alselone alselone 09:02 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

da u subotu zajedno sačuvamo ove fotke u njegov album.



Snezana Radojicic Snezana Radojicic 10:06 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

ljuboten
"Sigurno
nisu prirodne lepote, ne u delu kojim smo vozili -- štaviše, najveci
deo obale je prilično ružan, ne znam da sam videla ružniju i maje
iskorišćenu obalu. Da li Šiptari uopšte koriste svoje plaže? Izgleda
da ne. Nisu ni gradovi, o, naprotiv, oni su pravi užas:..."

Za vaše znanje, Albanija je ove godine zaradila više od turizma nego Crna Gora. Drugo, najviše je Rusa, pa Engleza koji su pokupovali placeve, izgradili hotele i vile na albanskoj obali. Da su to bili Srbi ne bi Vi nazivali Albance Šiptarima. No, Srbi nemaju vremena da se interesuju za more, oni se balvanišu severno od Kosovske Mitrovice.
Hžvala za fotke! Već sam se javio prijatelju Albancu koji drži veliki softverski centar u Skoplju, a pojavljuje se na tenderima na Kosovo i Albaniji, da u subotu zajedno sačuvamo ove fotke u njegov album.


Gospodine, ne znam za podatjke o turizmu i statistike. Pričam ono što sam videla svojim očima a ne čitajući novine.
Što se imena Šiptar tiče. SAMI ALBANCi sebe tako nazivaju. Njihov jezik se zvanično, na albanskom, zove šiptarski a zemlja Šiptarija. Toliko o Vašem znanju.
Fotke ne možete preuzeti bez moje dozvole, to je krađa i možete imati probnlema.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 10:08 21.12.2011

Re: Obaveštenje/molba

ljuboten
Moderacija neće obrisati komentar komentatora ljubotena (kao ni repliku) - ostavićemo autorki da sama odluči da li su za brisanje.

Ali vas najljubaznije molim da se uzdržite od dalje politizacije.

Hvala lepo.


Upotreba pogrdnog imena je kultoroški, a ne politički problem. Žalim što neću moći mojim prijateljima da pružim priliku da pročitaju vrlo lepo i tačno opisan put kroz deo albanskog primorja, upravo zbog naziva Šiptar. A za Snežanu upozorenje ako se vraćaju preko Makedonije i Kosova da pred Albancima ne upotrebi ovaj naziv.
Hvala i Vama.


Apsolutno POGREŠNO! Na svakom koraku, u svakom razgovoru, oni sebe tako zovu. Uostalom, otvorite bilo koji srpsko-albanski rečnik i proverite,
ljuboten ljuboten 10:15 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)


Gospodine, ne znam za podatjke o turizmu i statistike. Pričam ono što sam videla svojim očima a ne čitajući novine.
Što se imena Šiptar tiče. SAMI ALBANCi sebe tako nazivaju. Njihov jezik se zvanično, na albanskom, zove šiptarski a zemlja Šiptarija. Toliko o Vašem znanju.
Fotke ne možete preuzeti bez moje dozvole, to je krađa i možete imati probnlema.


Kad već mislite da znate, onda držite se Vašeg, a ja ću moga znanja. Neću vam dirati fotke, niti ih pokazivati prijateljima Albancima, kada već ne mogui da im pokažem tekst u kome ih nazivate Šiptarima. Oni nas Srbe na Kosovu uvredljivo zovu Škije.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:25 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

anchiba
Da su to bili Srbi ne bi Vi nazivali Albance Šiptarima


Господине, мало знам о њима, али колико знам, они сами своју земљу зову Шиперија, а ми их, на основу тога, зовема Шиптарима. Могли смо их звати и Шиперијанци, ал` неко, некад, ето преведе у Шиптари. На жалост, то је некима, данас, погрдан назив за Албанце, али моје мишљење је да нимало није. Ко кад би се Бечлије вређали што их ми тако зовемо, једини на свету.
На крају, мислим да вам ово није блог о шовинизму и да он није место за овакве коментаре, па ни мој. Зато се извињавам Снежани што ме претходни коментар нагнао да овако коментаришем.


Što se mene tiče, sve je ok. Gospodin i ne zna baš mnogo o onome što tvrdi, ili zna samo na osnovu rekla-kazala. Kao što sam dole objasnila, SVAKI Albanac mi je prilikom upoznavanja, kada bih rekla da sam iz Srbije, odgovorio da je on Šiptar. Čak i deca. U imenu Šiptar nema apsolutno ništa pogrdno, naša transkripcija se malo razlikuje od njihove, jer mi nemamo tj kao jedan glas, jer bi trebalo da zvuči: Piptjar, pri čemu je tj skoro ć.
anchiba anchiba 12:03 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Snezana Radojicic
anchiba
Da su to bili Srbi ne bi Vi nazivali Albance Šiptarima


Господине, мало знам о њима, али колико знам, они сами своју земљу зову Шиперија, а ми их, на основу тога, зовема Шиптарима. Могли смо их звати и Шиперијанци, ал` неко, некад, ето преведе у Шиптари. На жалост, то је некима, данас, погрдан назив за Албанце, али моје мишљење је да нимало није. Ко кад би се Бечлије вређали што их ми тако зовемо, једини на свету.
На крају, мислим да вам ово није блог о шовинизму и да он није место за овакве коментаре, па ни мој. Зато се извињавам Снежани што ме претходни коментар нагнао да овако коментаришем.


Što se mene tiče, sve je ok. Gospodin i ne zna baš mnogo o onome što tvrdi, ili zna samo na osnovu rekla-kazala. Kao što sam dole objasnila, SVAKI Albanac mi je prilikom upoznavanja, kada bih rekla da sam iz Srbije, odgovorio da je on Šiptar. Čak i deca. U imenu Šiptar nema apsolutno ništa pogrdno, naša transkripcija se malo razlikuje od njihove, jer mi nemamo tj kao jedan glas, jer bi trebalo da zvuči: Piptjar, pri čemu je tj skoro ć.


Па јес`, проблем је тај изговор код нас, али би нас прави Албанци разумели. Чула сам да се том називу вређају само Шиптари са Косова, а никако ови из Албаније. А ти си ми најмеродавнија у потврди тога, јер си дала информацију директно са терена.
westvleteren westvleteren 12:13 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Fotke ne možete preuzeti bez moje dozvole


Može. Desno dugme pa "Save Image As..."


A sad ozbiljno.
Stvarno lep putopis. Uživao sam čitajući ga. Fascinantno mi je da nam Albanija, zemlja u našem susedstvu, deluje tako nepoznato i egzotično, kao da je, u najmanju ruku, sa drugog kontinenta.


Toliko o Vašem znanju.


Mislim da je ljuboten sa Kosova. Tako da bih ovaj savet:

A za Snežanu upozorenje ako se vraćaju preko Makedonije i Kosova da pred Albancima ne upotrebi ovaj naziv


shvatio ozbiljno.
ljuboten ljuboten 13:45 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Mislim da je ljuboten sa Kosova. Tako da bih ovaj savet:

A za Snežanu upozorenje ako se vraćaju preko Makedonije i Kosova da pred Albancima ne upotrebi ovaj naziv


shvatio ozbiljno.


Vi ste dostojni podrobnijeg objašnejna. Naravo, ne samo da sam Kosovac, već najbolji prijatelji su mi Albanci, kao i neprijatelji koji su im ih načinili Srbi iz Beogarad (mislim na elitu) u ime države i državnosti.
Ponekad sa mojim prijateljima odemo do Albanije (Šćiprija, Šipnija seoski, Šćiptar, Šiptar seoski - pripadnik Albanije. No, zato što su Šiptari u SFRJ bili prosti radnici po gradovima, za kopanje kanala, sečenje drva i istovar uglja, bez znanja srpskog jezika, služili su za posmeh i uvredu drugoga. Mi smo kao deca, pa čak i moja deca su jedna drugo vređali sa izrekom "Šiptar", zbog čega su oni tražili zavnično jo 1967. da se ubiduće nazivaju samo Albanci. Poledajte ponekad "Pink" i njegove Kusurđije ili kako beše naziv te emisije za idijotizaciju gledaoca?
Evo jedna zgoda iz centra Tirane. Moj prijatelj vlasnik Softverskog centra, a ja kao novinara, posle trećg dana poslovnog boravka potražio je prodavnicu alkholnih pića da bi kupio Albanski konjak, jer poslovni patneri to očekuju od njega kao Albnaca u Skolju. No, kada smo ušli u prodavnicu videli smo dva rafta puna sa flašama Rubinovoh vinjaka iz Kruševca. A kada je potražio Albanski konjak vlasnik radnje mu je uzvratio. "O brate, ako hoćete dobro piće evo vam Srpski vinjak, inače nećete naći originalni Albanski konja, već samo nešto lažno." Na šta sam mu ja odgovio na albaskom da sam Srbin sa Kosova, pa me od radosti zagrlio.
krkar krkar 16:04 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Snezana Radojicic


Što se mene tiče, sve je ok. Gospodin i ne zna baš mnogo o onome što tvrdi, ili zna samo na osnovu rekla-kazala. Kao što sam dole objasnila, SVAKI Albanac mi je prilikom upoznavanja, kada bih rekla da sam iz Srbije, odgovorio da je on Šiptar. Čak i deca. U imenu Šiptar nema apsolutno ništa pogrdno, naša transkripcija se malo razlikuje od njihove, jer mi nemamo tj kao jedan glas, jer bi trebalo da zvuči: Piptjar, pri čemu je tj skoro ć.


Zaista nisi u pravu a zaključke izvodiš iz pogrešnih premisa.

Ljuboten je možda lud u nekim svojim postovima ali ne verujem da mu iko može osporiti da jako dobro poznaje kosovsku problematiku kao i Srbe i Albance sa Kosova. A još manje mu se može osporiti da je častan čovek, ljudina.

Šteta što si sa odličnih postova otišla u neke digresije koje im ne doprinose a tebi ne priliče.

Da sam znao da ćeš biciklati po Albaniji dao bih ti nekoliko preporuka za sjajna ali teško dostupna mesta. Tačnije - ne teško dostupna nego van glavnih puteva.

Toplu i suvu zimu želim.
ljuboten ljuboten 19:30 21.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Zaista nisi u pravu a zaključke izvodiš iz pogrešnih premisa.

Ljuboten je možda lud u nekim svojim postovima ali ne verujem da mu iko može osporiti da jako dobro poznaje kosovsku problematiku kao i Srbe i Albance sa Kosova.


Krkar, blagodarim za kompliment, znajući da budala ne može da poludi.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 09:28 23.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

krkar
Snezana Radojicic


Što se mene tiče, sve je ok. Gospodin i ne zna baš mnogo o onome što tvrdi, ili zna samo na osnovu rekla-kazala. Kao što sam dole objasnila, SVAKI Albanac mi je prilikom upoznavanja, kada bih rekla da sam iz Srbije, odgovorio da je on Šiptar. Čak i deca. U imenu Šiptar nema apsolutno ništa pogrdno, naša transkripcija se malo razlikuje od njihove, jer mi nemamo tj kao jedan glas, jer bi trebalo da zvuči: Piptjar, pri čemu je tj skoro ć.


Zaista nisi u pravu a zaključke izvodiš iz pogrešnih premisa.

Ljuboten je možda lud u nekim svojim postovima ali ne verujem da mu iko može osporiti da jako dobro poznaje kosovsku problematiku kao i Srbe i Albance sa Kosova. A još manje mu se može osporiti da je častan čovek, ljudina.

Šteta što si sa odličnih postova otišla u neke digresije koje im ne doprinose a tebi ne priliče.

Da sam znao da ćeš biciklati po Albaniji dao bih ti nekoliko preporuka za sjajna ali teško dostupna mesta. Tačnije - ne teško dostupna nego van glavnih puteva.

Toplu i suvu zimu želim.


Ja zaista ne znam šta je čiji problem i ko je gde zastranio. Objavljujem putopise i ne vređam nikoga. Tvrdim da mi je svaki Albanac u Albaniji s kojim sam se upoznala rekao za sebe da je Šiptar, čak i deca. To može da potvrdi i moj saputnik. I onda se javi gospodin s Kosova da mi kaže kako ja nekog vređam. Ne znam ništa o dotičnom, ali ne vidim iz njegovih postova da je ikada bio u Albaniji. Ima prijatelje Albance (s Kosova, verovatno) i sam je s Kosova. Pitam da li je ikada bio u Albaniji i da li je ikada u Albaniji doživeo da se neki Albanac uvredi na ime Šiptar?

I manite me s politizovanim komentarima. Ne znam kako ne kapirate da neko ko putuje oko sveta aposlutno ne želi da ima išta s politikom niti je moguće da mrzi neke narode ili ih vređa.U suprotnom, ne bi ni putovao. Mislim, zar to nije toliko očigledno.

JJ Beba JJ Beba 13:49 24.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

U imenu Šiptar nema apsolutno ništa pogrdno,

tokom vremena pojam šiptar je dobio pogrdno značenke tipa šiptar će da ti ubaci ugalj i naseče drva; nameštaj će da ti tegle šiptari koje ćeš da najmiš kod vuka( tzv vukovci). ne mogu da verujem da nisi čula za pežorativno značenje reči i pojma šiptar, kao nigger za afro- amerikance.
kolko ja znam, albanci se između sebom nazivaju imenima - Idrz, Veton, Dita isl, a za nas susamo šiptar i šiptarka

takođe znam da albanci iz albanije ne podnose albance sa kosova, brem oni sa kojima sam ja pričla

inače lep je putopis
krkar krkar 18:03 24.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

Ja zaista ne znam šta je čiji problem i ko je gde zastranio. Objavljujem putopise i ne vređam nikoga. Tvrdim da mi je svaki Albanac u Albaniji s kojim sam se upoznala rekao za sebe da je Šiptar, čak i deca. To može da potvrdi i moj saputnik. I onda se javi gospodin s Kosova da mi kaže kako ja nekog vređam. Ne znam ništa o dotičnom, ali ne vidim iz njegovih postova da je ikada bio u Albaniji. Ima prijatelje Albance (s Kosova, verovatno) i sam je s Kosova. Pitam da li je ikada bio u Albaniji i da li je ikada u Albaniji doživeo da se neki Albanac uvredi na ime Šiptar?


Problem je tvoj. Sad su već dva problema. Prvi što si iz neznanja i pogrešnog metoda napravila grešku. Drugi, mnogo veći, što u njoj istrajavaš i gicaš se.

Ako si sa svim Albancima u Albaniji razgovarala na srpskom i ako su oni tebi na srpskom za sebe rekli da su Šiptari - onda se svet stvarno okrenuo naopačke a da ja nisam primetio. U tom slučaju si ti u pravu a ja ću da ti se izvinim, javno pojedem tvoj bicikl i kupim ti novi po tvom izboru.

Pošto pretpostavljam da si ipak sa Albancima u Albaniji razgovarala na nekom drugom jeziku ili jezicima - onda zaključivanje o tome kako su se oni nazivali na drugim jezicima NE VAŽI ZA SRPSKI. To bi trebalo da bude jasno svakom srednjoškolcu.

Gospodin sa Kosova ti je vrlo blagonaklono objasnio da je NA SRPSKOM izraz Šiptar pogrdan i uvredljiv za Albance. A ti si na njega osula drvlje i kamenje.

I nastavljaš da se gicaš.

A tako si lepo pisala o biciklovanju po svetu i svemu još - dok se nisi SAMA upetljala u politiku 's kojom nemaš ništa'.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 09:00 25.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)

krkar
Ja zaista ne znam šta je čiji problem i ko je gde zastranio. Objavljujem putopise i ne vređam nikoga. Tvrdim da mi je svaki Albanac u Albaniji s kojim sam se upoznala rekao za sebe da je Šiptar, čak i deca. To može da potvrdi i moj saputnik. I onda se javi gospodin s Kosova da mi kaže kako ja nekog vređam. Ne znam ništa o dotičnom, ali ne vidim iz njegovih postova da je ikada bio u Albaniji. Ima prijatelje Albance (s Kosova, verovatno) i sam je s Kosova. Pitam da li je ikada bio u Albaniji i da li je ikada u Albaniji doživeo da se neki Albanac uvredi na ime Šiptar?


Problem je tvoj. Sad su već dva problema. Prvi što si iz neznanja i pogrešnog metoda napravila grešku. Drugi, mnogo veći, što u njoj istrajavaš i gicaš se.

Ako si sa svim Albancima u Albaniji razgovarala na srpskom i ako su oni tebi na srpskom za sebe rekli da su Šiptari - onda se svet stvarno okrenuo naopačke a da ja nisam primetio. U tom slučaju si ti u pravu a ja ću da ti se izvinim, javno pojedem tvoj bicikl i kupim ti novi po tvom izboru.

Pošto pretpostavljam da si ipak sa Albancima u Albaniji razgovarala na nekom drugom jeziku ili jezicima - onda zaključivanje o tome kako su se oni nazivali na drugim jezicima NE VAŽI ZA SRPSKI. To bi trebalo da bude jasno svakom srednjoškolcu.

Gospodin sa Kosova ti je vrlo blagonaklono objasnio da je NA SRPSKOM izraz Šiptar pogrdan i uvredljiv za Albance. A ti si na njega osula drvlje i kamenje.

I nastavljaš da se gicaš.

A tako si lepo pisala o biciklovanju po svetu i svemu još - dok se nisi SAMA upetljala u politiku 's kojom nemaš ništa'.




Dakle, pričali smo na albanskom, ili šiptarskom. Uz pomoć malog rečnika, i Brajan i ja smo mogli da izgovorimo osnovne rečenice na šiptarskom. Nije moj problem što ne na srpskom to uvredljivo, nijedan Albanac se, tvrdim, neće uvrediti kad pročita ovo uz pomoć translatora. A ta natezanja prebacite na drugu temu. Još bolje je ovo: da i ti i gospodin koji je mne napao a ja osipam drvlje i kammenje (?) preskočite ovaj blog i odete na druge teme, tamo gde se priča o politici. Hvala unapred.
krkar krkar 15:47 25.12.2011

Re: Obratite pažnju južnije od Drača (Durse)


Margaritas...
49 41 49 41 15:35 20.12.2011

Tunga tjeta - loqka jeme


Pogledaj je sto se isprsila; tvoja imenjakinja u selu gde mi se rodio otac.
Ja njega pitao, svojevremeno; - kao klinac "Gde nadje, da se rodis tamo u toj vukojebini"?

On meni, c(h)eze; ispregni konja iz njih - tajno; zajasi ga preko planine u punom trku.

Al', me "prate"- ove Snezane.

"Cuvala te ko kvocka pile"- kako kaze majka. Cim sam, "ojacao"; ja nju na biciklo-pozadi.

Ona teska, ko tuc(h)- ja pedalaj niz/uz dugo dvoriste i nju i sebe i teski, metalni - trotockas; sa drvenim-velikim bike seat.

Ova, "isprsena"; ko druga Snezana - ime, prezeime, nadimak.
Ajme, meni sa vama Snezanama-Nenama-Zanama.

Ja, ocu davno-davno; vukojebina, Brlog -jel' to vucji brlog?

Dopustenjem, imenjakinje; sto je "reklamiram".
Sinoc me, ona umori po Staroj planini. Buljim u njene slike - ko tele u sarena vrata; izvori, reke, plotovi, zaseoci,proplanci. Cak i crkva; gde mi davno deda pojase.

Sinoc, razmisljam; sta bi s onom Snezanom i njenim posilnim; naleteh na drugu Snezanu.
Ti, jutros kuc, kuc; na moj laptop.

Ta, stipsa; koju sam vozio na biciklu sa tri godine - ako potrosi, koju kintu za telefon-10.000 km-far a way - da se prekrstim?

S kojom rukom?



49 41 49 41 14:25 21.12.2011

Qushije sqipetare

tako oslovljavam, momke mehanicare; kada dodjem kod njih radi opravke auta ili zamene ulja.
To su momci, svi iz Albanije; rodjeni posle 70. i 80.te i naravno 10 hiljada i vise km
daleko od Albanije.

Kad sam ih pitao; sta su oni e Sqipetare or Albaneze - sva trojica su mi; uz krivljenje ustiju odgovorili:
-Sqipetare! Kakvi Albanci, to su oni izmislili.

Zapamti! Mi smo Shiptari; sva trojica su ponavljali uz smeh.
I da nas to vise nikad nisi pitao.



srdjan.pajic srdjan.pajic 05:34 23.12.2011

.

Albanci ili Šiptari, aman, zaman, ljudi, sjebaste mi čitanje bloga ovim glupostima!


tyson tyson 21:05 23.12.2011

Re: .

Albanci ili Šiptari, aman, zaman, ljudi, sjebaste mi čitanje bloga ovim glupostima!

Vaistinu.



49 41 49 41 23:25 23.12.2011

Re: .

tyson
Albanci ili Šiptari, aman, zaman, ljudi, sjebaste mi čitanje bloga ovim glupostima!

Vaistinu.




Nisam komentariosao; ali sam samo, odmahnuo rukom i "ugasio" stranicu i laptop.

Arhiva