Planeta| Putovanja| Zabava| Život| Životni stil 
/
18.04.2021. u 15:47
Panamerika biciklom - Atakama (21)
Snezana Radojicic
/
18.04.2021. u 15:47
18. februar 2021.
“Ono što pustinju čini lepom“, reče mali princ, „jeste saznanje da se negde u njoj skriva izvor.“
Polako se upoznajemo pustunja Atakama i ja…
19. februar
Ne pamtim kada sam ustala ovako rano, kako bih što više vozila po hladovini. Oštar početak, sa 18 km serpentina. Uspon sa nula na 600 mnv, zatim spust na 300 mnv, pa iznova uzbrdo na 750 mnv. Razbijam zabludu da je pustinja ravnica. Nije vala. Već dva dana imam više uspona nego svojevremeno na Karpatima. Druga zabluda da je pustinja prazna i otud posebno opasna. Netačno. Živi se i u njoj, teško, sirotinjski uglavnom, ali života ima. A to znači i vode, mada nosim 6-8l dnevno zaliha. Pijem kao šećeraš i, čini mi se, nikako da utolim žeđ. Tek kad sunce zađe, osetim olakšanje.
Zvanično sam ušla u Atakamu, ili treću administrativnu oblast Čilea. A odmah na ulazu, odmorište sa toaletima i tuševima. Besplatno i potpuno čisto. Nedaleko odatle sam se i smestila, iza šina kojima vozovi nisu davno prolazili. Druga noć u pustinji, pod zvezdama južnog neba.
20. februar
Opet uzbrdo, samo sad 30 km! I uspon na 1300 mnv. Ovo je više i od prosečne visine Gobija. Sunce ubija, vetar malo pomaže duvajući s leđa, a onda odmaže menjajući pravac i vitlajući sa svih strana. I žeđ, stalna, posvemašnja žeđ koja se ne može ugasiti sve dok ne padne noć. Sve misli samo o vodi, kako je naći i šta ako zalihe ne budu dovoljne.
Usred dana nemoguće je voziti, pa pauziram. Razapinjem ceradu, koristeći stubove ograde nečijeg imanja. Napokon da i to posluži nečem korisnom, mislim na svete čileanske ograde. Vozači me masovno pozdravljaju i što više odmičem na sever, to je sve širi luk kad me obilaze. Rastojanje prilikom preticanja kao odraz brige i poštovanja.
Kad nakon celodnevnig teškog pedalanja ugledam oazu i varoš u njoj, obradujem se kao izgubljeni pustolov kad napokon dospe u civilizaciju.
Teško je, đavolski je teško, ali pustinja je predivna.
(Više o svemu šta doživljavam i proživljavam čitajte u blogu koji izlazi u nedelju. Prijave za članstvo na mejl ciklonomad@gmail.com)
21. februar
Da vidimo u šta sam se ja to upustila i kakve su mi šanse da preživim
(Napomena: Google Maps nema opciju bicikliranja, zato je ovaj pešak.)
Pustinja Atakama prostire se u dužini od 1.600 km kroz severni Čile i južni Peru, od Tihog okeana na zapadu do Anda i andskih visoravni na istoku. Površinski, zauzima između 105.000 km2 i 128.000 km2 (zavisno od toga šta se računa kao deo Atakame). Reč je o najsuvljoj pustinji na svetu. U pojedinim njenim delovima kiše nisu padale 400 godina, a možda i duže. Osim što je suva, poznata je i kao “hladna” pustinja, sa temperaturama koje ne prelaze 25°C, iako je subjektivan osećaj da su mnogo više. Budući da skoro i da nema života u Atakami, često je korišćena kao eksperimentalno mesto za simulaciju ekspedicija na Mars. Na području stotinak kilometara južno od Antofagaste snimana je serija Space Odyssey: Voyage to the Planets. Zbog velike nadmorske visine, suvog vazduha, skoro nepostojeće oblačnosti i nedostatka svetlosnog zagađenja, ili radio smetnji iz gradova i naselja, Atakama pustinja je jedno od najboljih mesta na svetu za astronomska posmatranja. Najpoznatije evropske i svetske opservatorije nalaze se u ovoj pustinji.
A moja ruta će izgledati ovako (trenutno sam 50-ak km južno od Vallenara):
23. februar
Juče mi je bio najduži dan do sad, sa aktivnih 7 h vožnje, a ukupno na putu čak 11 sati. Sišla sam sa Rute 5 i krenula ka obali, duž koje ću nadalje voziti. Tu me je dočekao silovit vetar sa okeana, čeoni, pa nisam uspela da se izborim sa njim, već sam se zaustavila na pola puta; nastaviću ujutru, pre nego što opet počne da duva. Ali što sam bliže vodi, to je prijatnija temperatura, a ni sunce ne prži nemilosrdno kao u onoj kotlini između Anda na istoku i Cordillera de la costa duž obale.
24. februar
Carlos Felipe Urquizar video je moju objavu u grupi čileanskih biciklista, pozvao roditelje koji žive u Huasco Bajo, kuda prolazim, i pitao ih da me ugoste. Carlos je u Brazilu, roditelji ne pričaju engleski, ja ne znam španski, ali družili smo se fenomenalno. Oni se inače bave maslinama, a došle su i komšije koje prave sir, pa smo imali gozbu. Takođe, naspavala sam se i odmorila, što mi je bilo preko potrebno. Hvala, Carlos Felipe, Carlos Marcos Urquizar Carrasco i Daisy! 
25. februar
I onda su me zadržali još jedan dan – da se dobro odmorim, operem stvari, da mi pokažu grad. Od ponude da razapnem šator u njihovom dvorištu, preko zasebne sobe, do dva dana ugošćavanja. 
26. februar
Jedna od boljih odluka bila je da krenem duž obale. Tek ovde, u susretu okeana i pustinje, shvatam koliko je Atakama fascinantna. Problem je što fotografije ne mogu da dočaraju to na pravi način, pa mi morate verovati na reč da je sve još mnogo lepše nego što izgleda na vašim ekranima. 
27. februar
Čudom se ne mogu načuditi kad usred pustinje uhvatim signal. I onda požurim da vam mahnem, tek da znate da sam dobro i da se i dalje kotrljam 
28. februar
Vlasnica najveće prodavnice u Puerto Viejo ponudila mi da postavim šator ispred njene kuće. Kakva greška što sam prihvatila! Oka nisam sklopila od divljanja vikendaša u okolnim kućama. Taj kapacitet za besomučno partijanje, dok zvučnici ne puknu, a učesnici ne popadaju u nesvest nisam srela ni kod jednog drugog naroda.
Van toga, mesto je sasvim simpatično.
28. februar
U jednom naselju tražim prodavnicu, ali nema nijedne. Pitam neku ženu gde da kupim hleb, a ona me pozove da je pratim do njene kuće, uđe unutra i pet minuta kasnije iznese četiri hleba i punu kesu voća. Pamela <3
Blogovi autora
- Panamerika biciklom - Atakama (21) (10)
- Panamerika biciklom (20) (2)
- Panamerika biciklom (19) (10)
- Panamerika biciklom (18) (8)
- Panamerika biciklom (17) (5)
- Panamerika biciklom (16) (3)
- Panamerika biciklom (15) (4)
- Panamerika biciklom (14) (4)
- Panamerika biciklom (13) (5)
- Panamerika biciklom (12) (2)
- Panamerika biciklom (11) (5)
- Planeta Japan(aca) (4)
- Panamerika biciklom (10) (17)
- Priča o kreolskim konjima (4-5) (6)
- Priča o kreolskim konjima (3) (6)
- Priča o kreolskim konjima (2. deo) (16)
- Priča o kreolskim konjima (1. deo) (18)
- Panamerika biciklom (9) (30)
- Panamerika biciklom (8) (9)
- Panamerika biciklom (7) (4)
Najnovije VIP blogeri
- Birajte vreme u kome želite da živite
Spiridon - izlaz je rešenje ...
Đorđe Bobić - The Accused
angie01 - Pozivam
mikele9 - Zasto je more magicno?..
jednarecfonmoi - Ekert i sin
Vojislav Stojković - u zaboravu je spas ...
Đorđe Bobić - NEPOPULARNO MIŠLJENJE ili J*#&%€ SE KOŠARKAŠI
aleksandarkarisik - Povratnici
NNN - BEŠE NA SLAVIJI A I JOŠ PONEGDE ...
Đorđe Bobić
Najnovije blogeri
- POSLEDICE PROMAŠAJA PROTIV GALSKIH PETLOVA (II)
horheakimov - DUB PUB: DUB 3
docsumann - DALEKI MIRISI SEPTEMBRA
Dragan Jakovljević. - DUB PUB: Raw & Low
docsumann - EU bi da disciplinuje stare kolonije, kad tamo -
Nebojša Milikić - SRPSKI RULET - PONOVLJENA INICIJATIVA!
Filip Mladenović - Posthazart
docsumann - POSLEDICE PROMAŠAJA PROTIV GALSKIH PETLOVA (I)
horheakimov - dub pub: DUB NA DRINU!
docsumann - ŽIVELA IX BEOGRADSKA GIMNAZIJA!
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Život (2)
- Muzika (1)
- Društvo (1)
- Hobi (1)
- Budućnost (1)
- Hronika (1)
- Literatura (1)
- Životni stil (1)
- Gost autor (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org