Ekonomija| Gost autor| Istorija| Jubileji| Život

KO MI POPI TRISTA PIVA?!

/ 16.09.2013. u 22:12

Komentari: 186
Čitanost: 21013
/
Preporuke: 9918
/

Gost autor: St.Jepan

1993.16844.jpg

Photo: Imre Szabo

Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. Katkad u samoodbrani, češće radi posla. Dok sam (još u svom blogerskom predživotu) vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje je uvedeno kasnije.

Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, možda su baš zato bila vrlo učinkovita. Kad sam završio posao, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, potrpao u brojne kartonske kutije, koje bih s najvećim zadovoljstvom pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje.

A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, presnimavano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u nove i jače, baš kao što su narodne umotvorine prenošene sa klecavih i artritičnih kolena na mlađahna i zdrava. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993.

Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi, ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.

-------------------------------------------------------

Poštovani gospodine direktore,

U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM).

Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.
Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.
Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.
Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.
Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane.
Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.
Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".
Nažalost, morao sam da sačekam subotu.
Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM.
Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.
Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.
Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.
Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.
Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).
Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...
Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom).

S poštovanjem, Stjepan Mimica,
direktor projekta „Ko je ko u Srbiji"

P.S.
Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.
Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil?

------------------------------------------------------------

Ostali blogovi istog autora na blogu B92

Atačmenti

1993.jpg / 142.35 / KB image/pjpeg

Tagovi

Stjepan Mimica, 1993, hiperinflacija

postavite na |

Komentari (186)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

st.jepan 10:25 17.09.2013

Re: sjajan blog

vidi ovog Pandura...

Uuuu, što je dobra muzika na tom sajtu!
Beskrajna - u loopu.

Krugolina Borup 07:19 17.09.2013

...

Bilo, ne povratilo se.

rade.radumilo 10:46 19.09.2013

Re: ...

Bilo, ne povratilo se

Budi ipak oprezna. Ukoliko društvance proceni da je potrebno, biće opet.

milisav68 08:32 17.09.2013

A računi?

Niko ne pominje račune za struju/telefon/vodu/komunalije.....

Stignu računi, a tebe baš briga - poješće inflacija.

st.jepan 08:47 17.09.2013

Re: A računi?

milisav68
Niko ne pominje račune za struju/telefon/vodu/komunalije.....Stignu računi, a tebe baš briga - poješće inflacija.

E, to jeste!
Da tome nije bilo tako, mučno da bih preživeo.

A nešto mislim, nisu tu bila čista posla:
Nikako ne mogu da rekonstruišem kako sam uspevao da skoro svaki dan ponešto pojedem, mada sam tokom nekoliko meseci bio sasvim, ali sasvim, sasvim, sasvim, bez ikakvog novca.
Zaista ne kapiram - nisam prosio, nisam krao, nisam se nikome uvaljiao ni u vreme ručka, ni u vreme večere, ni u vreme doručka..., zapravo se nikome ja tada nisam ni javljao, povukao sam se totalno, bilo me valjda stid.

Hansel 09:44 17.09.2013

Re: A računi?

milisav68
Niko ne pominje račune za struju/telefon/vodu/komunalije.....
Stignu računi, a tebe baš briga - poješće inflacija.

Otišao moj instruktor vožnje u Kanadu, u maju ili junu, otišao -- mislim, emigrirao (sa ženom). I, budući da smo ostali u kontaktu i posle školice, javio se telefonom iz Kanade, dao mi broj telefona, pričali još malo i puče veza. Ja pomislih, nema smisla da čekam da opet on zove, da pozovem na kratko, pa da se pozdravimo. Kad, on malo o ovome, malo o onome... a impulsi štekću k'o mitraljez

(na tadašnjim analognim centralama impulsi su se često i bukvalno čuli). Šta ću, čoveče, pozovem lokalnu službu 988 (nije tamo bilo onog beogradskog 981(2)), pitam za cenu minuta s Kanadom, i izračunah da je cena razgovora jedno 10 maraka.

U porodici se nije razmišljalo da će to da pojede inflacija (svaki izdat ček se odmah namirivao uplatom u banci, da se slučajno ne bude u minusu!

), pa sam odmah i ja bio u panici. I tada se setih da sam negde pročitao da su status stare devizne štednje imali ulozi do kraja 1990, ili eventualno početka 1991, sada ne pamtim. Poenta je da mi je ostalo 20 maraka na knjižici, što je bio minimalni ulog, iz avgusta 1991. kada sam išao na kraći (turistički) put u inostranstvo (bila je potrebna potvrda od banke za iznošenje keša, a da bi se potvrda dobila, morala se imati knjižica u banci). Osokoljen ovim sećanjem, odlazim orno u banku u kojoj je bio najmanje 20-metarski red (velika banka) -- ljudi čekali da dođu pare. I ja pred nemim skupom smelo zatražim svoje marke, sa sve objašnjenjem o njihovom statusu. Službenica odmah reče na specifično kvaran način: "Pa, nemamo marke!" -- A jel' imate dolare? -- nisam se predavao. -- Pa, nemamo... -- Šta imate? -- Nemamo ništa. Ali mogu da vam dam dinare. -- Jel'? Koliko?! ... I dobijem obračunatu smešnu sumu po zvaničnom kursu. bio sam tada siguran da su tako "izrađivali" neobaveštene ljude, kasnije sam čuo da su neki tako otkupljivali stanove po zvaničnom kursu, odrali ih (i odnosu na većinu) samo tako, i to službenici u svoju korist, banka sigurno nije imala od toga ništa. Elem, nisam se dao i rekao da hoću svoje marke. Onda su mi rekli da čekam, pa ako neko uplati (ko bi uplatio?), onda će oni meni da daju. Pošto se nisam skidao sa šaltera, konačno je neko došao s malom metalnom kutijom i to drago šaltersko biće mi je dalo četiri kovanice od 5 DM. Video sam da u kutiji postoje i papirne novčanice malih apoena, ali se nisam bunio, dobro je i ovo.

Naravno, telefonski račun se istopio, ja sam ove kovanice krckao -- malo za izradu fotografija, malo u fotokopirnicama za razna skripta...

bocvena 13:36 17.09.2013

Re: A računi?

A nešto mislim, nisu tu bila čista posla:
Nikako ne mogu da rekonstruišem kako sam uspevao da skoro svaki dan ponešto pojedem, mada sam tokom nekoliko meseci bio sasvim, ali sasvim, sasvim, sasvim, bez ikakvog novca.
Zaista ne kapiram - nisam prosio, nisam krao, nisam se nikome uvaljiao ni u vreme ručka, ni u vreme večere, ni u vreme doručka..., zapravo se nikome ja tada nisam ni javljao, povukao sam se totalno, bilo me valjda stid.

ja nešto iskrenije odavno nisam pročitala.

da sam bila manje sposobna u tim vremenima, valjda bih stisla petlju i otišla odavde. ovako sam nešto petljala, inatila se jaroslava i preživela. i ostala.
pih.

g.radicevic 08:57 17.09.2013

pivo pokreće inicijativu

lično smatram da bi prvi korak u pronalaženju odgovora trebao da bude osnivanje ''ko mi popi 300 piva'' inicijative.
na taj način bi došlo do ''privlačenja'' MlaDŽe neuništivog i pitanje bi dobilo na političkoj težini

Hansel 08:59 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Ne može Mlađa, on se s "Ekonomije destrukcije" prebacio na destrukciju ekonomije...

g.radicevic 09:04 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Ne može Mlađa, on se s "Ekonomije destrukcije" prebacio na destrukciju ekonomije...

Mladža ne pita el može,
probudiš se ujutru
on već ''uselio''

EDIT: još ima da avanzuješ neku funkciju u novoj vlasti u BG-ju, pajštatikaem

Hansel 09:55 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Jes', stvarno, ali "Beogradsku inicijativu" je pokrenulo mo'š misliti šta, daleko je to od piva.

g.radicevic 10:42 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

"Beogradsku inicijativu" je pokrenulo mo'š misliti šta, daleko je to od piva

ma bitno da se ima povod
bilo kakav
pluckanje Đilasa i odbrana istog, ti je sad nacionalni sport br.1 ovdI

Hansel 15:44 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Hansel
Ne može Mlađa, on se s "Ekonomije destrukcije" prebacio na destrukciju ekonomije...

Ovaj moj komentar je neko prijavio moderatoru, tj. (i) meni u ovom slučaju. Ako to nije bilo greškom (što se meni npr. desi jer mi je kursor obično pri centru komentara, pa kad skrolujem, a mnogo prozora mi je otvoreno, dešavaju se neželjeni klikovi na "Obavesti moderatora" ), molim onoga kome je to zasmetalo da mi na PP objasni šta sam to pogrešio, pa ću izbrisati komentar ako argumenti budu ubedljivi. Hvala.

st.jepan 16:32 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Ne može Mlađa, on se s "Ekonomije destrukcije" prebacio na destrukciju ekonomije...

Ovaj moj komentar je neko prijavio moderatoru, tj. (i) meni u ovom slučaju. Ako to nije bilo greškom (što se meni npr. desi jer mi je kursor obično pri centru komentara, pa kad skrolujem, a mnogo prozora mi je otvoreno, dešavaju se neželjeni klikovi na "Obavesti moderatora" ), molim onoga kome je to zasmetalo da mi na PP objasni šta sam to pogrešio, pa ću izbrisati komentar ako argumenti budu ubedljivi. Hvala.

Hahahah, potsetilo si me na ono čuveno dalmatinsko...
- Ko je zaustavio voz?!
- Jo, livon (ja, levom).

U to smislu, ponosito priznajem da sam "moderatora obavestio" ja.
Prstićem!
Odmah sam supermodu poslao PP izvinjenje zbog lapsus ligamenti-a, ali očito je da ga tamo niko nije video.

Hansel 16:42 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Izvukao si se ovim simpatičnim objašnjenjem, pa neću da te banujem!

g.radicevic 16:48 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

Izvukao si se ovim simpatičnim objašnjenjem, pa neću da te banujem!

nikad od tebe ni savetnik

Hansel 21:55 17.09.2013

Re: pivo pokreće inicijativu

g.radicevic
nikad od tebe ni savetnik

... a kamoli ministar -- to si hteo da kažeš?

nikvet pn 09:43 17.09.2013

Фантастика

Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji.

Слажем се.

Током лета '93 у селу где сам радио један сељанин после успешне аутолимарске каријере отворио је стовариште грађевинског материјала. И добро га кренуло. Стовариште је убрзо било препуно палета опекарије. Затим су његови шлепери претрпали сеоску утрину. Даноноћни истовар хиљада палета наставио се по сеоским раскрсницама, авлијама, школском дворишту, фудбалском терену. Наравно да је и ветеринарска амбуланта убрзо окружена двоструким зидом палета црепова и блокова. Из најновијег мерцедеса у пролазу Газда ми је весело одмахнуо да не бринем, закратко је то. Сељаци се уопште нису бунили него меркали оне нахерене да им као случајно оштете траке. Да се садржај распе, па да га ноћу себи склоне; али то Газду није нимало бринуло.

Издалека село је личило на Дубровник. Или Подујево ?! Борхес и Асимов нису довде добацили.

Поткрај новембра на једној слави међу пензионерима и радницима са примањима од две марке седео и Газда. Тог месеца два милиона тежи. И он се придружио општој кукњави - ете покрадоше ме.

NNN 10:45 17.09.2013

U decembru 1993.

moja mama primila platu 780 000 000
a 1 marka bila milijardu dinara,
dakle plata 0,78 maraka
(ili po današnjem kursu oko 0,4 evra)

Treba da odemo pod lipu i da se popišamo,
a mi još trpimo dačiće, bajatoviće...

st.jepan 10:54 17.09.2013

Re: U decembru 1993.

moja mama primila platu 780 000 000

A moja je tada bila bolesna, i stoga mi dala ovlašćenje da joj ja podižem penziju (očevu, do inflacije znatnu). Naravno da mi nije padalo na pamet da za taj novac čekam u redu. I naravno da nisam imao srca da joj to priznam.

angie01 10:57 17.09.2013

Re: U decembru 1993.

Treba da odemo pod lipu i da se popišamo

to je bre, buduce mesto za hodocasce!

predatortz 11:01 17.09.2013

Re: U decembru 1993.

Treba da odemo pod lipu i da se popišamo,
a mi još trpimo dačiće, bajatoviće...

Dačić i Bajatović će prvi da se popišaju.
Kao što bi mene Tomini i Acini streljali da sam '93. pričao ovo što oni sad pričaju, tako će i ovi prvi po Gazdi da opale šorku.

A oni kojim težimo, za koje smatramo da su uređeniji i civilizovaniji, će ih smatrati saradnicima i reformatorima.

angie01 11:10 17.09.2013

Re: U decembru 1993.

Dačić i Bajatović će prvi da se popišaju.

nisam nesto primetila, do sada ti zlobini, nisu propustili priliku da kazu kako je on bio u pravu....i nista, nastave da glume reformatore.

kukusigameni 11:10 17.09.2013

a...

93' je prethodila 92'... i izbori.

angie01 11:14 17.09.2013

Re: a...

blogovatelj 20:32 17.09.2013

Re: a...

93' je prethodila 92'... i izbori.

Nadrealno...
Bokan i Arkan, Jezda i Dafina...
Dafina - moj cilj je profit. Bar nije lagala.
I na kraju Ckobun sa Sentom... I ustrčale babe oko njih...
Kad čujem Jezdu kao da čitam drugosrbijance po blogu.

blogovatelj 20:33 17.09.2013

Re: a...

Re: a...

Jel te uradio za kintu kad si pozelenela posle dvaes godine

Biljana 77 11:21 17.09.2013

'93/prošli život/provincija

Uzor. Prodavnica.
Rafovi. Prljavo žuti. Veliki. Prazni. Potpuno.
Srednja gondola. Nanizane zelene staklene litarske flaše gazirane mineralne vode Karađorđe.
Samo to.
I da si imao para, nisi mogao ništa da kupiš.
16 godina. Život je sranje.

Bjesovi su pobedili na Zaječarskog gitarijadi.
Zaboravljen od svih neki cherry liker krio se u fijoci kreveta. Bile smo dobre devojčice. I liker je bio dobar.
16 godina. Život je lep.

predatortz 11:37 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Bjesovi su pobedili na Zaječarskog gitarijadi.
Zaboravljen od svih neki chery liker krio se u fijoci kreveta. Bile smo dobre devojčice. I liker je bio dobar.
16 godina. Život je lep.

Sahranismo Nenada. Dživdža,Miki i ja prelazimo preko Drine, u Srbiju. Tamo kafane rade. Da speremo tugu. Pijemo votku, onu subotičku, od koje il'slepiš il' ludiš. Ćutimo. Lokalci, pijana bagra, nas gledaju ispod oka. Vidim, malo bi da oštre kurac na nama. Počinje dobacivanje, prozivanje... Ćutimo i pijemo. Dživdža, najstariji među nama ( imao skoro tri'es tad ) uljudno moli da nas ostave na miru, prijatelja smo sahranili... Nastavljaju. Osećam svaki damar. Ustajemo. Ćutimo i bijemo! Dolaze Slobini panduri. Seru kako ne smemo sa uniformom i oružjem preko granice, da će da nas 'apse zbog toga. 'Pa ko nas je pustio, pička vam materina?' - pitam. Ućutaše. Odoše. Odosmo i mi preko mosta. Ujutro bubnji u glavi. Bes ne jenjava. Zovu me na telefon. Pukla neka linija, mora se ići...

Biljana 77 11:44 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Dživdža, najstariji među nama ( imao skoro tri'es tad )

Vidiš, tamo gde smo veselo čavrljali o relativnosti godina.. Moj ćale je godinu ranije isto tamo negde bio ubedljivo najstariji i najiskusniji sa svojih 36... Nije bilo vremena za natezanje oko Kiša i Tolstoja, ni za krizu srednjih godina...

st.jepan 11:45 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

predatortz

Treba da pišeš.
I da objavljuješ.
Ozbiljno!

Hansel 11:47 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

predatortz

Ovo o čemu većina nas ovde piše je ništa prema tvom iskustvu iz tog vremena i ljudi koji su izgubili domove, najbliže... Tek da kažem da sam toga svestan.

predatortz 11:51 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

st.jepan
predatortz

Treba da pišeš.
I da objavljuješ.
Ozbiljno!

Retki su trenuci kad o tome mogu da pišem u prvom licu jednine. Često raspravljam o karakteru rata, događajima, pokušavam da ljudima pokažem da nije sve tako crno ili belo. Ali, kad dođe do nekih ličnih iskustava... To retko umem da artikulišem.

predatortz 11:54 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Hansel
predatortz

Ovo o čemu većina nas ovde piše je ništa prema tvom iskustvu iz tog vremena i ljudi koji su izgubili domove, najbliže... Tek da kažem da sam toga svestan.

Sve je to individualno. Niste ni vi ovde sjajno prošli. Reći ću ti jednu stvar:
U tim, ratnim godinama, mnogo su mi teže padali trenutci kad sam bio 'slobodan' i gledao dnevnike. Tu psihozu ni Gebels ne bi umeo da stvori. Kad si 'u brdima' vidiš nešto livade i drveća ispred sebe. Sve što se tu dogodi - dogodilo se. Za ostalo ne znaš, niti te u tom trenutku zanima.

predatortz 11:55 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Moj ćale je godinu ranije isto tamo negde bio ubedljivo najstariji i najiskusniji sa svojih 36..

A ja imao 23.

Biljana 77 12:01 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Kao i većina koja je bila tamo sa njim.

Hansel 12:11 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

predatortz
Sve je to individualno. Niste ni vi ovde sjajno prošli. Reći ću ti jednu stvar:U tim, ratnim godinama, mnogo su mi teže padali trenutci kad sam bio 'slobodan' i gledao dnevnike. Tu psihozu ni Gebels ne bi umeo da stvori. Kad si 'u brdima' vidiš nešto livade i drveća ispred sebe. Sve što se tu dogodi - dogodilo se. Za ostalo ne znaš, niti te u tom trenutku zanima.

U pravu si, a mnogima je ovde bilo dodatno teško jer su bili svesni šta se dešava (a verovatno su samo naslućivali obim te strahote). Mnogi su pak svoj svet sveli na borbu za sopstveno preživljavanje, a sve drugo je dolazilo tek kao neka informacija u polusnu. Možda je to hiperinflacijsko ludilo smišljeno i s tim motivom, da preokupira, da ošamuti...

st.jepan 12:18 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Možda je to hiperinflacijsko ludilo smišljeno i s tim motivom, da preokupira, da ošamuti...

Nije.

Hansel 12:24 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

OK, onda je to bio kolateralni efekat?

yugaya 14:06 17.09.2013

Re: 16 godina. Život je lep. 1990 i treća

Biljana 77

Everyone was trying to survive. Crime thrived and black market was the only place where you could find those luxury goods like

Soap
Chocolate
CD's
Tampons

Life was launched back into the darkest of ages.

She thought of the brutal barbarism of the war economy that was most visible in the open markets, where people actually started trading goods.

Potatoes for deodorants.
Bread for milk.
Cigarettes for condoms.

We had progressed back into the stone ages, she thought and heard a voice of a man sing inside her head, somewhere between eyesight , ear-sight and a brain pulsating in an effort to recreate streaming sounds out of memories.

I’ve always craved to feel the touch of
Money in my hands
Glued with sweat and greased with blood
Money in my hands
Loves me loves me not loves me loves me not
Money in my hands.
Buy me, sell me
Buy me sell me
Money in my hands.

More like smuggle me and trade me, steal me and exchange me these days.

The inflation unprecedented for as long as the world could count the money in its hands rampaged through the country, and the war and UN sanctions combined had isolated them into a society that resembled a patient that was in terminal condition, without any chance of recovery whatsoever, that the doctors had decided to euthanize simply by removing the feeding tube.

So the feeding tube was gone, and now the patient was slowly dehydrating and starving to death.

She remembered how how her accountant mother had tried every morning to predict, with the zeal of a professional stock exchange floor trader, how much money given in the morning would still be enough to buy a snack around lunchtime.

Even mom had given up on trying to calculate the daily triple digit inflation rate a couple of weeks ago and started packing her sandwiches instead.

...kažu high school years je najlepši period u životu

i da:

st.jepan 14:12 17.09.2013

Re: 16 godina. Život je lep. 1990 i treća

"Novac u rukama"

Jbt, isti žmarci k'o onda!

blogovatelj 20:41 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

Uzor. Prodavnica.
Rafovi. Prljavo žuti. Veliki. Prazni. Potpuno.
Srednja gondola. Nanizane zelene staklene litarske flaše gazirane mineralne vode Karađorđe.
Samo to.
I da si imao para, nisi mogao ništa da kupiš.
16 godina. Život je sranje.

Decembar 1993. SKC Kragujevac...
Od pića može da se kupi samo domaća rakija, domaće vino i radioaktivne švepsi kole koje su pravljene u kućnoj radinosti tadašnjih malih privrednika.
Svako piće košta četvrt marke. Ni dan danas ne znam kako se za par dana stvorilo toliko nemačkih kovanica.
I ceo kafić mrtav napušen, ali svi... Pedesetak ljudi vrišti od smeha.
Došao je čovek, više nije među živima, častio je sve prisutne travom i šitom u neograničenim količinama, potpuno besplatno. Dođeš kod njega, tražiš travu i on ti da... Posle mu platiš piće ako imaš kintu. Ako nemaš, platićeš kad imaš...
I tako par meseci za redom...
1993 se sećam u izmaglici, 1994. se ne sećam uopšte... Samo se sećam Avramovog dinara sa početka godine i to je to... Sve ostalo vreme imam rupu u glavi, ko Crni Bombarder...

Ps.. I u pozadini muzika...
Ova...

dusanovaiivanovamama 22:53 17.09.2013

Re: '93/prošli život/provincija

st.jepan
predatortz

Treba da pišeš.
I da objavljuješ.
Ozbiljno!

Procitala sam: treba da piješ

st.jepan 13:39 17.09.2013

Jadac

Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom).

Da, ali samo ako si znao za jadac.
Bilo je highly recommended platiti čim kelner spusti pivo na sto, inače nikakvog meraka - kako da natenane srkućeš dok otkucava poludeli taksimetar!

mlekac 15:05 17.09.2013

Par crtica

Tri dogadjaja iz tog vremena kojima se, ipak, smejemo i dan-danas u nasoj familiji:

1.
Zmu imao tada svoju firmu za obezbedjenje. Negde pred zoru, taman se vratio sa nocnog obilaska radnika, pa dok jos nije legao, da izvede ovcara i haskija da obave sta treba.

Izadje i vrati se posle par minuta potpuno u shoku. Grupa dezurnih penzionerskih cekaca u redu, koji su stajali pred obliznjom prodavnicom, poletela na njega uz povike: "Provokator opozicije! Nosi kosu i bradu i seta VUKOVE!"

2.
Poznanik u to doba pohadjao vojnu akademiju. Jednu noc zaglavi kod devojke, pa trk na prvi jutarnji da bi bio na zbornom mestu na vreme. Zgrada novobeogradska sa liftom koji se zaustavlja cim ga neko usput pozove, a njegova devojka na jednom od najvisih spratova. Sprat-dva nize ulaze u lift dva penzosa i puni poleta ga pozdrave: "Dobro jutro komsija, i vi krenuli da cekate red?"

Decko, potpuno zbunjen, pita: "Koji red?", a ova dvojica i dalje razdragani odgovaraju: "Ma nije bitno, naci ce se neki!"

3.
Tog leta Zmu imao operaciju vilice. Usili mu nesto, pa je mogao da jede samo tecnu hranu. Ja u poodmakloj trudnoci sa Mudricom, znaci, treba nam mleko. Al' mleka, kao sto se svi secamo, nema osim ako se ujutro zauzme busija pred samiskom.

I dignem se ja oko pola pet, ponesem pecarosku stolicu i knjigu i krenem da cekam pred samiskom.

Kad, tamo red vec poveliki. Bar 40-ak penzosa uveliko caska. Spustim stolicicu, sednem, i pocnem da citam.

U jednom trenutku prilazi mi jedna gospodja od oko 60 +/- i ljutito pocinje da mi drzi vakelu o nepristojnoj omladini koja sedi dok stariji oko nje stoje!

Prvo sam pokusala da joj ukazem na "sitnicu" da sam trudna (ko velim, mozda zena ne vidi dobro) al' ona i dalje navrla, sve sa pricom kako je i ona bila trudna ali je znala sta je red i kucno vaspitanje i...

"A da vi ne bi mozda da sednete?", na kraju je upitam.

"Pa mozda i bih!"

"U tom slucaju, gosposdjo, drugi put ponesite SVOJU stolicu!" i nastavim da citam knjigu.

Posle me je poslovodja silno obradovao kad je insistirao da trudnicu puste preko reda i jos mi covek dao 8 litara mleka - da ne moram ponovo da cekam u redu narednih par dana.

Hansel 15:11 17.09.2013

Re: Par crtica

U jednom trenutku prilazi mi jedna gospodja od oko 60 +/- i ljutito pocinje da mi drzi vakelu o nepristojnoj omladini koja sedi dok stariji oko nje stoje!

mlekac 15:15 17.09.2013

Re: Par crtica

Hansel
U jednom trenutku prilazi mi jedna gospodja od oko 60 +/- i ljutito pocinje da mi drzi vakelu o nepristojnoj omladini koja sedi dok stariji oko nje stoje!

Jeste, sad je i meni smesno, ali tada sam bila potpuno u shoku!

g.radicevic 16:22 17.09.2013

Re: Par crtica

Jeste, sad je i meni smesno, ali tada sam bila potpuno u shoku

zanimljivo, kako nam neke ružne stvari, sa ove distance izgledaju smešno,
malo je izvan ove priče.
24.marta 1999, dan pre nego sam mobilisan, dobijem platu ''do daljnjeg'', i krenem kući da se spremam za sutrašnji odlazak u jedinicu.
Usput svratim do samiške, da kupim po nešto, kad tamo brat bratu jedno 300 duša čeka u redu za ulje, brašno i šećer.
Uđem unutra i iz inata za sve pare nakupujem brdo slatkiša, popakujem lepo u dve one velike vreće za smeće i pravac kući.
Žena kad je videla, umal pala u nesvest.
I dok mi onako pogubljeni, jbg nije ni malo lep osećaj čekati da krenu da nas rokaju, iz boravka se prolamio urlik muškog potomka, koji je tad imao 3,
''seeeko dođi da vidiš ovooo''.
dugo smo se smejali posle , to nas je onako baš podiglo.

danas, kad se pomene bombardovanje, jedino po čemu ga pamte su te dve vreće slatkiša, i ''dobra'' sirena kad su mogli da idu napolje da se igraju, i ''bezobrazna'' kad su morali u sklonište,
i uvek se slatko smejemo.

P.S. to je bez konkurencije bila ''najslađa'' plata koju sam ikad zaradio

NNN 21:25 17.09.2013

Re: Par crtica

24.marta 1999, dan pre nego sam mobilisan, dobijem platu ''do daljnjeg'', i krenem kući da se spremam za sutrašnji odlazak u jedinicu.
Usput svratim do samiške, da kupim po nešto, kad tamo brat bratu jedno 300 duša čeka u redu za ulje, brašno i šećer.
Uđem unutra i iz inata za sve pare nakupujem brdo slatkiša,

23. marta 1999. govnari objave da će da nas rokaju
- te noći u okolini Studenjaka je rasprodato SVO pivo!

Hansel 21:52 17.09.2013

Re: Par crtica

g.radicevic

Dadoh odmah preporuku, ali moram i da napišem: SLATKA priča!

danilopandur 15:58 17.09.2013

Nije to ni tako loše...

Nije to vreme bilo ni tako loše:
1. Odem do Sofije. Nakupujem robe na Ilincima. Na granici pošteno platim carinu, naravno čekom. Dok taj ček stigne za naplatu, ne vredi ni koliko papir na kom je pisan...
2. Napišem komšiji u bakalnici blanko ček, bez datuma. Koji on aktivira samo u smrtnoj opasnosti. Uzmem robe koliko je maksimalna vrednost dozvoljena na čeku. Kroz neko vreme maksimalna vrednost se poveća za desetak puta. Ja uzmem još robe. Kroz neko vreme maksimalna vrednost se...

dobrosavljevic_m 20:07 17.09.2013

Uh, kakav flešbek

Podsetio si me da nam je, nama tada desetogodišnjacima, učitelj na zameni pisao brojeve na tabli sa mnogo nula, objašnjavao koliko je to milion, milijarda, kako su to sablažnjavajuće velike cifre.
Eto, dvadeset godina mi je trebalo da skontam šta je čovek time hteo reći.
Mislim, daju ti roditelji neke čudne pare gde moraš da se skoncentrišeš da izbrojiš nule, odeš u prodavnicu po neki slatkiš, a tamo ništa, majka mu stara!

angie01 20:26 17.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

a tamo ništa, majka mu stara!

kako nista, senf i cetke za klonjoaz.

....a dok dodjes do druge prodavnice, devalvira ti novcanica za 4 nule, pa moze zvaka sa trafike.

dobrosavljevic_m 20:39 17.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

kako nista, senf i cetke za klonjoaz.

To je zato što si se ti snabdevala u dobro opremljenim beogradskim supermarketima, toga kod mene nije bilo.

A možda i bolje, ne znam šta bi sve mogli klinci opremljeni senfom i četkama za WC da izazovu. Ne smem ni da mislim.

blogovatelj 20:49 17.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

a dok dodjes do druge prodavnice, devalvira ti novcanica za 4 nule, pa moze zvaka sa trafike.

U decembru su cene skakale šest puta dnevno. Kad se ovako napiše ne zvuči nešto naročito strašno.. Ali, eksponencijalna funkcija zavara.
Ako je danas dolar, sutra je 6, prekosutra 36, za tri dana 216, za 4 dana je 1296.

Goran Vučković 21:22 17.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

U decembru su cene skakale šest puta dnevno. Kad se ovako napiše ne zvuči nešto naročito strašno.. Ali, eksponencijalna funkcija zavara.

Teško... u januaru 1994. je išlo do 60% dnevno i to je bio maksimum, čini mi se.

Hansel 21:23 17.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

angie01
....a dok dodjes do druge prodavnice, devalvira ti novcanica za 4 nule, pa moze zvaka sa trafike.

Жали ми се комшија -- отишао до трафике и није имао довољно новца за шибицу.
Изнервирао се и откупио стан.
(афоризам Јована Г. Стојадиновића, по мом сећању)

blogovatelj 01:40 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Teško... u januaru 1994. je išlo do 60% dnevno i to je bio maksimum, čini mi se.

Teško. U januaru 1994. je već bio u upotrebi Avramov dinar.
Najveća inflacija je bila u decembru 1993.
Napisano sam bazirao na ceni duvana koji sam svakodnevno kupovao na pijaci. To je bila tržišna cena. I bila je šest puta veća nego prethodnog dana. Već negde oko desetog decembra prodavci na pijacama prestali su da primaju dinare, sve je bilo u markama.
Moguće da je zvanična inflacija bila kao što kažeš, ali u nju su bile uračunate i usluge državnih firmi (vozne karte, struja i slično) koje nisu menjane dnevno.
Tog decembra je više od polovine stanara moje zgrade otkupilo stanove za 100DEM.
Imao sam komšiju koji je imao sreće pa mu je rođaka radila u firmi koja je sagradila zgradu. Posao joj je bio da skuplja pare od otkupa stanova. Poslednji dan otkupa bio je petak i svi su tada platili oko sto marona stan. On je dao pare u ponedeljak pred početak radnog vremena i stan ga je koštao pogodi koliko?
Marku i po!
Drugi komšija je iste te devedesettreće godine radio u Jugobanci pa je mogao da sredi sebi dinarski kredit u većem iznosu. Kupio je stan od 45 kvadrata, a otplata kredita koštala ga je 6000 maraka. Ovo je bilo negde sredinom 1993.
Ima rimska poslovica - kupuj kuće kad je krv po ulicama. Još od tog vremena ljudi znaju kad treba investirati.

Goran Vučković 02:14 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Teško. U januaru 1994. je već bio u upotrebi Avramov dinar.

Dvadeset četvrtog januara 1994. je uveden. A ja sam dvanaestog i trinaestog januara bio u Karić banci filijala Kragujevac i uvodio novi sistem za bankarsko poslovanje - prva instalacija van centrale. Stigao nazad u Bgd kad su već pucali kao ludi povodom "Nove godine". Posle smo malo pričekali sa ostalim filijalama dok nismo napravili dvovalutnu šemu.

Primeti sledeće: ako je inflacija 60% dnevno, to je na mesečnom nivou 1.6 na 30 stepen. To je 132,922,799.58% ako je 30 dana ili 212,676,479.33% ako je 31 dan. Ili 3.19E+76 na godišnjem nivou.

blogovatelj 07:47 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Primeti sledeće: ako je inflacija 60% dnevno, to je na mesečnom nivou 1.6 na 30 stepen. To je 132,922,799.58% ako je 30 dana ili 212,676,479.33% ako je 31 dan. Ili 3.19E+76 na godišnjem nivou.

Moguće da si u pravu, samo zasigurno znam da je prvih pet dana decembra, možda deset, nisam sad siguran, bilo vreme kad je bila najveća inflacija. A onda su svi trgovci na pijaci odbili jednostavno da primaju dinare i to je bilo to.
Biće da si u pravu, mnogo brzo raste ta eksponencijalna funkcija. Trideset puta presaviješ papir i stigao si do Meseca, presaviješ ga pedeset puta i stigao si do Sunca, tako nekako beše...

Hansel 08:51 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Ево детаљније:
klubkolekcionara.blogspot.com/2009/11/15-godina-novog-dinara.html
(И напомена да је била деноминација и почетком јануара 1994, мени све 11. нешто у глави, не могу сада толико да претражујем.)

alselone 08:51 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

blogovatelj

Moguće da si u pravu, samo zasigurno znam da je prvih pet dana decembra, možda deset, nisam sad siguran, bilo vreme kad je bila najveća inflacija. A onda su svi trgovci na pijaci odbili jednostavno da primaju dinare i to je bilo to.
Biće da si u pravu, mnogo brzo raste ta eksponencijalna funkcija. Trideset puta presaviješ papir i stigao si do Meseca, presaviješ ga pedeset puta i stigao si do Sunca, tako nekako beše...

Ja iznajmljivao Super Nintendo za dve marke ceo vikend.

Oslep'o od Marija.

Goran Vučković 09:38 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

(И напомена да је била деноминација и почетком јануара 1994, мени све 11. нешто у глави, не могу сада толико да претражујем.)

Te se ne sećam, ali se sećam one od 15. decembra (mislim da je taj datum bio) - pošto smo onako sluđeni menjajući programe non stop, gnjavili negde u novembru našeg konsultanta, pomoćnika direktora SDK, Živka Nešića, da li je moguće da denominacija bude u sredini meseca (tj. ne poslednjeg ili prvog dana) - a on tvrdio kako to nema smisla.

Onda se on lično pojavio u TV Dnevniku da najavi ovu u sred meseca...

Hansel 11:14 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Goran Vučković
Te se ne sećam, ali se sećam one od 15. decembra (mislim da je taj datum bio) - pošto smo onako sluđeni menjajući programe non stop, gnjavili negde u novembru našeg konsultanta, pomoćnika direktora SDK, Živka Nešića, da li je moguće da denominacija bude u sredini meseca (tj. ne poslednjeg ili prvog dana) - a on tvrdio kako to nema smisla.Onda se on lično pojavio u TV Dnevniku da najavi ovu u sred meseca...

E, sad ne znam, sigurno su nam se malo pomešala neka sećanja, ali vidi ova dva izvora: Vikipedija* kaže da smo u 1993. imali samo jednu denominaciju, skinuto je šest nula (bilo je to 1. oktobra, po ovom izvoru*), a onda 1. (ko zna otkud meni 11.) januara 1994 -- devet nula.

blogovatelj
Trideset puta presaviješ papir i stigao si do Meseca, presaviješ ga pedeset puta i stigao si do Sunca, tako nekako beše...

A u stvarnosti kažu da ne može da se i najtanji savije više od sedam puta.

(Nije bila poenta u tome, samo da dam podatak.

)

Goran Vučković 11:25 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

E, sad ne znam, sigurno su nam se malo pomešala neka sećanja, ali vidi ova dva izvora: Vikipedija* kaže da smo u 1993. imali samo jednu denominaciju, skinuto je šest nula (bilo je to 1. oktobra, po ovom izvoru*), a onda 1. (ko zna otkud meni 11.) januara 1994 -- devet nula.

13. ili 14. decembra

Vidi ove linkove koji sam iščačkao:

link1
link2

Hansel 11:53 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Nisam sumnjao u tvoje sećanje, ali ni u svoju procenu da je čak i s tom inflacijom bilo teško da za dve nedelje dođemo do cene od dva biliona za pola kile kvasca, pa kontah da je to bilo nešto interno u knjigovodstvu. MLogo sam pametan, ispostavilo se (ovog puta

), vidi šta piše na linku2 (66. strana, 67. PDF-a pošto je jedna ostala prazna):

tehničke denominacije izvršene su 01. avgusta 1993. godine: 1.000 din. = 1 din.; zatim 01. oktobra 1993. godine: 1.000. = 1 din.; 13. decembra 1993. godine: 1.000.000. din. = 1 din., i 01. januara 1994. godine: 1.000. = 1 din.

Dakle, dve zvanične "sadržale" su u sebi i prethodeće tehničke. Na istom linku, 8, tj. 9. strana:

Ubrzana inflacija nameće potrebu za novim, ubrzanim denominacijama. Poslije 15 mjeseci, tj. 01.10.1993 (1.000.000 dinara = 1 dinar), uslijedila je tehnička denominacija dinara. Nova denominacija dinara bila je 01.01.1994. godine (1.000.000.000 dinara = 1 dinar), a uvođenje novog dinara 24.01.1994. godine (13.000.000 dinara = 1 dinar).

Mada vidim da i ovde koriste pojam "tehničke denominacije", ali ipak je jasno...

Goran Vučković 12:07 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Nisam sumnjao u tvoje sećanje

Traume iz detinjstva

blogovatelj 22:51 18.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

A u stvarnosti kažu da ne može da se i najtanji savije više od sedam puta.

Mitbastersi ga savili sedam puta i osmi uz pomoć neke specijalne prese.
Posle toga nisu mogli.

Hansel 12:32 19.09.2013

Re: Uh, kakav flešbek

Eh, presom, pa još specijalnom! To se ne važi!

g.radicevic 20:30 17.09.2013

znaš kako se kaže

sve što me ne ubije
ojača me.

biće da smo mi mnogo ''jak'' narod

milisav68 20:52 17.09.2013

Re: znaš kako se kaže

bolid1 21:50 17.09.2013

Re: znaš kako se kaže

biće da smo mi mnogo ''jak'' narod

Mogu ti reci, nije da nismo, jbg, upoznadoh raznog sveta tokom godina, uglavnom, Evropskog i kad vidim na sta se oni zale samo kazem, ajd' nek ti to bude najgore...

Jbt, ceo podrum nam je tad bio pun konzervi svega&svacega nabavljenih od boga-pitaj gde i da, pamtim cveklu iz konzerve od 5kg...

Inace, moja odvala iz tih dana...

-Mama, kupi mi nesto.
-Nema para.
-Idi kod Zelje (lokalni diler) , promeni pare.

Ne secam se toga, pricali mi matorci i prepricavaju, o svakom porodicnom skupu.

Biljana 77 09:30 18.09.2013

Re: znaš kako se kaže

g.radicevic
sve što me ne ubije
ojača me.

biće da smo mi mnogo ''jak'' narod

Danas. Pre 11 godina.

angie01 09:41 18.09.2013

Re: znaš kako se kaže

Danas. Pre 11 godina.

g.radicevic 13:57 18.09.2013

Re: znaš kako se kaže

Danas. Pre 11 godina.

najlepša u gradu

blogovatelj 07:51 18.09.2013

Znam ja ko ti popi pivo...

Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil?

Goran Vučković 08:35 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

Njega je dobro uramio pokojni Minimaks jedne godine:

"Deda Mraze, ove godine ne moraš ništa da mi doneseš - samo mi ODNESI Radomana Božovića!"

Goran Vučković 08:39 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

Ovaj zlotvor izgleda nema veće slike nego ove na sajtu NBS (osim sa Dafinom):

angie01 09:28 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

vucko, ko je ovo?

Goran Vučković 09:43 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

vucko, ko je ovo?

Guverner Atanacković...

Celu ovu operaciju izgleda da više nije mogao da prati ni guverner Vuk Ognjanović, pa je prebačen na mesto saveznog ministra finansija. Milošević je odlučio da više ne krije ličnu vlast nad novcem, pa je na guvernersko mesto postavio svog starog saradnika (još iz vremena upada u platni sistem SFRJ) i ranijeg šefa Narodne banke Srbije dr Borislava Atanackovića. Sa gotovo simpatičnom otvorenošću, dr Atanacković je već na promotivnoj konferenciji za novinare rekao: "Obezbedićemo toliko gotovog novca da ćemo ubediti ovaj narod da taj gotov novac ne znači ništa ako ne postoji akumulacija." Usred hiperinflacionog tajfuna, čovek koji je dobro znao da narod ne može da dođe do gotovog novca zbog toga što ga diluju ovlašćene banke i ovlašćeni klanovi, poterao je inat narodu i najavio samoubilačku politiku dokazivanja da dinar više ništa ne vredi. Kao da to nije već znao svaki čovek u Srbiji.

NIN: Ekonomska katastrofa

angie01 09:46 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

Sa gotovo simpatičnom otvorenošću,

( hvala,, Vucko)

NNN 11:24 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

nezaboravimo i ovo govno
(koje je i bilo premijer u vreme dešavanja radnje ove priče)

Hansel 12:03 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

A odmah posle bio potpredsednik Savezne vlade.

A ne zaboravimo da je na decembarskim izborima 1993. SPS osvojio veći broj mesta nego u prethodnom sazivu (posle "obračuna" sa SRS). "Ovaj narod će me ubiti", žaleći se na glavobolju reče jedna profesorka... Ali, umeo je Milošević da nagradi vernost birača, izvukao je iz šešira deda Avrama koji se, sećate se, zaplakao ("Da konačno svane ovom napaćenom narodu" ) na kraju prvog intervjua na RTS-u, bio je u nekom džemperu, sećam se dobro.

st.jepan 12:21 18.09.2013

Re: Znam ja ko ti popi pivo...

bio je u nekom džemperu, sećam se dobro.

Ja ga spazio u trolejbusu. Ušao kod Slavije u prepuno vozilo. Siva majca, braon pantalone. Munem nekog klipana, kažem mu da deki ustupi mesto. Avram mi lepo zahvali, stupimo u razgovor. Poklonim mu prvi primerak Lksikona koji sam upravo preuzeo iz štamparije. Prelista, nadje odrednicu o sebi, smeje se: "svako prvo svoju". Smejem se i ja, kažem mu da sam jedino njemu, i to namerno, dao red više od maksimalnih 30 redova.

aleksandarkarisik 10:56 18.09.2013

Nikada neću zaboraviti...

...kako mi se starica majka čudno smejala kada je podigla platu i za sve pare kupila kiflu i paklo Partnera. A to je bio samo početak.
Mada, drago mi je da smo doživeli dane kada možemo malo i da se sprdamo sa tim vremenima.

Vlasta92 11:06 21.09.2013

Re: Nikada neću zaboraviti...

Uzas...Kada se setim jadnih ljudi kako na pijac idu sa kesom punom para...ali se secam i da smo visili po kaficima, topili taj ocaj, sta li...

Ja moram da priznam da smatram sebe izuzetno glupavom sta jos tada nisam negde otisla...Negde daleko, daleko, pa da staramajci danas saljem kintu, ili i nju odvedem, umesto sto sedim i razmisljam kako cemo da prezivimo ako budemo placali gas...

Mnogima ni danas nije mnogo bolje i ja ne mogu da se ne zapitam kako zive ljudi koji imaju 15000 platu, kada je samo gas treba da placam oko 30? Da li da u 21. veku vracamo vurune i smederevce? I opet nam treba kesa puna para.

Ali, sto se tice tvog pisma (LOL), ja se nadam da se osoba kojoj je namenjeno bar nasmejala, ako se nije zapitala. Ja da sam ta osoba, ja bih te odvela u kafanu i platila bi ti piva koliko god mozes da popijes.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Hansel

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi