било каква подела у смислу "подржати или не подржати (мере), питање је сад" је бесмислена. србија није друштво које је познато по способности дебате и дијалога, а томе су (тренутно можда и највише) криви управо они (он, јер све се своди на једног вођу, ма колико смешан он био) који сад подршку тако патетично и неаргументовано и траже. бусати се у груди с речима "крајње је време, сви који нису уз нас су против нас (издајници?), ми морамо, ми можемо, ми хоћемо..." личи на шешељевог малог од кужине. исто као и "тачка 8 неће проћи", игроказ драгог маргаринског (у све се меша), уморног, забринутог и бескрајно праведног нам вође, који нам је дат као шлаг на торту популизма "мера које ће донети осећај правде".
шта год ми одлучили, да ли да подржавамо или не ове мере, оне ће бити спроведене. много је важније да су мере добиле зелено светло од ммф-а (а личе ми и да су писане у сарадњи али то је само утисак па да не ширим).
шест мера су:
1. смањење зарада јавном сектору изнад 60 000 динара
2. повећање пдв-а на неегзистенцијалне производе са 8 на 10% (уз каснију допуну да ће ИТ и хотелске услуге отићи до 20%)
3. реструктурирање јавних предузећа и смањење субвенција (ништа шире од тога сем да ће се пазити да се не смањују субвенције тамо где нема друге привреде, тако да не се не зна да ли ће смањивања и бити)
4. уштеде у домену робе и услуга (смањивање путовања у литванију)
5. јефтиније кредитирање ("дипломатским активностима и билатералним договорима")
6. побољшање пословног амбијента
било каква озбиљнија анализа "мера" које су предложене је немогућа јер је премало чињеница на столу. све се, за сада, своди на популистичко шлампетање "за и против" и то је сасвим ок за оне који желе да постану министри (кад постанете министар, најбоља је дуууубока илегала и ћутање).
питања која ме интересују су периферног карактера:
- да ли ће министар крстић плаћати "додатни" порез само на једну плату која искаче преко границе од 60 000 динара или ће се сабрати све 4 лате па онда рачунати пореско задужење?
- помиње се нека бројка од 700 000 људи у "јавном сектору". да ли ико зна на шта се то тачно односи? да ли је симпо сад у томе после "конверзије дуга у власништво"?
- кога ће тачно качити ово додатно опорезивање, каква је структура те радне снаге чије це запошљавање сад бити скупље? искрено, нисам заинтересован за 500 000 динара јоргованке табаковић, она много већу штету прави својом нестручношћу и политичким изјавама, дао бих јој још толико само да не проговара више о "предстојећем банкроту државе" јер свака изјава гувернера директно утиче на цену ризика земље без обзира какав шарлатан гувернер био. у сфери мог интересовања су инжењери из телекома или епс-а, на пример. не партијски постављени директори већ инжињери који морају да буду способни и образовани и са истим ресурсима бар као они у теленору или чез-у. (симпа и тешка прича је била и о оном лекару који има хиљаде пацијената са платом нижом од 60 000 динара).
- каква се тачно дипломатија спрема за то задуживање? нарочито што долази од оних који су, не тако давно, потезали кашике на приче о државном интегритету и националном достојанству.
- ко су тачно ти људи из "тачке 8". знамо да је на крају само крстић пуштен у вашингтон али шта је са осталима? да ли су они стварно ишли негде туристички (литванију!!!!) или су требали да ураде неки посао за ову државу а сад је то, због пар минута популизма у вестима, отказано?
контекст је такав да овај први сет мера представља, у суштини, само увод у следећи корак који би реално требало да помогне привреди да постане самоодржива. тј, ово (чак и кад буде образложено мало шире) није сет мера за опоравак привреде већ сет мера који купује време и мало рашчишћава простор да би се неке мере и спровеле. на том трагу је и коментар помоћника министра радуловића, душана павловића (исто блогер али самостални предузетник, учесник стварања нове странке која очито не напредује планираном брзином, блоговањем наставља да се бави, што показује амбицију за даљи напредак): "министарство привреде има свој став о потребним економским мерама али није аутономно у одлучивању".
министарство привреде се за сад бави "скупљањем личних карата" јавних предузећа (у реструктурирању?) и све што се о том процесу зна је да није добијена ни једна "карта". да ли је то због безобразлука директора тих предузећа (сви до једног највероватније партијски војници, многи, по природи ствари, слепи следбеници ппв-а) или су упитници за карте написани тако да буду "неодговорљиви" није ни битно јер временом ће овај ваћан посао бити урађен (надам се да ће бити и објављене те карте па да видимо и нешто чега нема већ у билансима стања и успеха који су доступни преко апр-а). друга активност министарства привреде је замрзавање фонда за развој због катастрофалног стања ненаплативих кредита. ок је то ако је привремено да се рашчисти шта се и како дешавало са средствима тог фонда али остајем мишљења да србија мора имати неку развојну кредитну институцију (уосталом, има је и немачка - kfw). да ли смо у стању да ту институцију извучемо из система партијске контроле сасвим је друго питање. и трећа активност министарства привреде на мом (поприлично незаинтересованом) радару је нека врста "јавне расправе" о стању и предлозима. радуловић се видео за представницима асоцијације менаџера а тема је била професионализација управљања у јавним предузећима, глигоров је објавио текст својих коментара "на стручној расправи коју је организовао министар економије".
лично немам поверења у радуловићеву способност слушања, али је можда налетео главом о зид реалности у којој су флоскуле неспороводве па сад копа излаз. видећемо.
и за крај да подсетимо на 6 кључних мера министра финансија (док још то није био и пре комуникације са ммф-ом (август ове године)
1. нулта толеранција за пореске дужнике
2. прогресивна пореска стопа за богатије (сад је за зараде у јавном сектору, оито није исто)
3. максимално отварање земље за инвестиције и убрзано добијање дозвола
4. акценат се ставља на решавање проблема у реструктурирању и стечају
5. по узору на етихад, стратешки партнери за јавна предузећа
6. повратак младих стручњака из иностранства
услови су (били?) максимална политичка подршка и гаранција да му се нико неће мешати у посао. подсетићу (није небитно) да је појава ових предложених мера изазвала чувени "сад ме видиш, сад ме не видиш" твит - "бавим се економијом већ неко време али ово је највећа глупост коју сам икад чуо". твит глуп и значајан сам по себи, али својим нестајањем је постао још глупљи и значајнији.
иако у броју мере личе, суштински се ипак разликују. крстић је пре неколико месеци причао о прогресивном опорезивању богатијих (мера која можда има својих мана али се суштински разликује од смањења плата у јавном сектору). нулта толеранција за пореске дужнике се више не помиње (случај симпо је у међувремену прошао кроз владу и медије), уместо тражења стратешких партнера за јавна предузећа имамо "јефтиније задуживање дипломатском активношћу". остаје "акценат на предузећа у реструктурирању"... али ту нема ничег конкретног, па нам остаје само нада да је база снс ботова спремних за посао исцрпљена