"Мислим да сам у сваком одговору био учтив и пристојан, али довољно оштар да одговорим на таблоидизацију, најбруталнију могућу, једног тужног и тешког догађаја."
Таблоидизација је свеприсутна, то се тешко да оспорити али оно што је уочљиво а што се спином замагљује јесте да је таблоидизација изворно присутна у сфери спасавања.
Истог дана кад је пао хеликоптер десио се и покушај киднаповања детета у Београду, покушај који је на срећу заустављен акцијом полиције и дете је враћено родитељима.. гле чуда у кадру је био и министар Стефановић.
"Отац је стигао у пратњи министра унутрашњих послова Небојше Стефановића који се лично ангажовао како би отета девојчица била спасена."
IZVOR: http://www.tvbest.rs/141058-dirljiv-susret-oca-sa-otetom-devojcicom-video
Али та потреба за сликањем није настала тог дана, ова власт је у хеликоптеру са камерама још од Фекетића, зато и постоји сасвим оправдана задршка у прихватању понуђених објашњења и мотива.
Када се све заврши лепо, кад хеликоптер слети, кад фотографија заузме све насловне стране тад нико и не поставља питање да ли је и колико било упитно слати војни тим у акцију решавања проблема... недостатка Аптамила.
"Током једног од слетања Бранислав Милосављевић, командант ватрогасно-спасилачког батаљона из Зрењанина обавестио је генерала Бандића како Полиција има информацију да се на око километар и по одатле у једној кући налази беба са дадиљом и да су због невремена остале без хране за дете."
IZVOR: http://tangosix.rs/2014/02/02/ekskluzivno-pozadina-price-o-vipvo-spasavanju-koje-je-raznezilo-srbiju/
Извештаји војних комисија о паду хеликоптера бавили су се питањима из своје надлежности и из њих се могу поставити одређена питња као на пример зашто цивилна контрола лета инсистира на слетању на аеродрому Никола Тесла и да ли је уобичајено да се одлука о месту слетања прилагођава чињеници где се налази медицинска екипа за прихват пацијента? (Лаички логичније је да се медицинска екипа прилагођава месту слетања а место слетања бира на основу "летачких" критеријума, нарочито када су све потенцијалне локације у Београду, тј свима је сасвим омогућен прилаз). Али чини ми се да су важнија питања везана за таблоидизацију спасавања, јер јасних процедура за доношења одлука у овим стварима нема, и да је на њих неопходно добити одговоре:
1. Ко је, када и којим каналом комуникације дошао до министра Гашића са информацијом да је у току медицински транспорт заглављен на Ибарској магистрали? (Премијер Вучић је више пута истакао да он није био упознат са целом акцијом али да је био рекао би исто - спасавајте дете. Та реакција је сасвим људска с тим што.. није баш по закону. Јер војска је организација која поштује строге процедуре и хијерархију. Премијер у тој хијерархији није баш неки званичан шраф, па чак и кад генералу Диковићу издаје наређења пред камерама).
2. Ко је и зашто обавестио медије да је у току медицински транспорт животно угрожене бебе? (Исхитрене вести смењивале су једна другу целе вечери. Прво је јављено да је беба сигурно стигла колима хитне помоћи у КБЦ Крагујевац, па да је хеликоптер сигурно слетео на аеродром Никола Тесла...).
Да ли ће та питања бити јасно постављена у медијима која су видљивија ширем броју грађана не знам али Премијер је већ истакао да му је намера да буде "довољно оштар" у својим одговорима (шта год то значило).
И на само крају нешто о одговорности. Премијер (незаобилазан фактор у овоме али сам се наметнуо кад је истрчао да својим грудима брани Гашића и Лончара) је рекао да лично преузима сву политичку одговорност поводом овог случаја. Наравно, истог трена је покушао да замагли на шта би се та одговорност односила и поставља питање "А ко не би спасавао болесну бебу?" али питање политичке одговорности министара није у томе.
Питање политичке одговорности министра одбране је у одговору на питања да ли пилоти ВЈ имају довољно сати налета у отежаним условима и да ли имају одговарајућу опрему и колико су увежбани у њеном коришћењу?
Питање политичке одговорности министра здравља је у одговору на питање да ли је КБЦ Крагујевац, прва дестинација за прихват бебе, довољно опремљен и кадровски и опремом да одговори захтевима или је једина шанса свих у Србији да се домогну Београда некако?
Питање политичке одговорности министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је у одговору на питање колико мало кише треба да падне да би друга најважнија саобраћајница у Србији била проходна?
Питање политичке одговорности министра културе и информисања лежи у одговору на питање кад и како су се створили услови у коме су се занати новинара и пр стручњака изједначили?...