Društvo| Kultura| Literatura

Srodnici Gorgone u Luzitaniji

amika RSS / 13.01.2018. u 23:21

НИН-ова награда 2018 - за 2017.

 

ПЕТ РОМАНА У ФИНАЛУ

 

1.      Јовица Аћин, СРОДНИЦИ – Лагуна

2.      Мира Оташевић, ГОРГОНЕ – Геопоетика

3.      Дејан Атанацковић, ЛУЗИТАНИЈА – Бесна кобила Земун

4.      Давид Албахари, ДАНАС ЈЕ СРЕДА – Чаробна књига

5.      Срђан Срдић, СРЕБРНА МАГЛА ПАДА – Партизанска књига Кикинда

 

У понедељак, 15. јануара, сазнаћемо име шездесет четвртог добитника НИН-ове награде. Жири ће, по устаљеној пракси, одлуку саопштити око поднева.

Актуелни сазив жирија, који ради у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), на седници одржаној 8. јануара 2018, од девет наслова из ужег избора, одабрао је пет романа за финале. 

Јовица Аћин и Дејан Атанацковић конкуришу са својим првенцима. Срђан Срдић је претходних година два пута био у другом кругу, а Мира Оташевић у финалу. Да ли ће се Давид Албахари придружити писцима који су награђени више пута?

Ускоро ћемо сазнати одговор.

Хроничар нашег недељника с почетка седамдесетих бележи како се 1971. године догодило да се с проглашењем само једном закасни, после чега је престижно признање одмах постало „предмет импровизованих нагађања“. Јавност се узбуркала премда је Милош Црњански једногласно награђен за Роман о Лондону, а одлука каснила искључиво „због укључивања у жири активних критичара из ванбеоградских литерарних кругова“.

НИН-ову награду делимично подржава Министарство културе и информисања, као и једна домаћа и једна страна компанија које су желеле да остану анонимне како би у првом плану остали искључиво лауреат и угледно признање.

 

Ово је саопштење из НИН-а.

 

Мој је утисак да редослед није случајан и да прва два романа имају највише изгледа да добију благослов жирија – утисак стечен на основу маркетиншких најава о темама и начину њихове обраде, као и угледа наведених писаца.

Дакле:

 srodnici_v.jpg

Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. 

Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac. 

Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti. 

 

view_image.php?id=3149 

Na stranicama koje ispisuje Mira Otašević prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim "hladnim". Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe. Borili su se umetnošću, prijateljstvima, ljubavima, tajnim, zabranjenim, povlačenjem u senku i emigraciju, stradajući i dobijajući rane i ožiljke strašnog vremena, nabijenog netrpeljivošću i mržnjom. Sve njih, u gradovima, zemljama fašizma, logorima, odbačene u emigrantskim utočištima, Mira Otašević izvlači iz bezdana zaborava, saosećajući sa svakim od likova o kojima piše, gradeći piramidu stvaranja, patnje, otpora. Mira Otašević je postavila prostorne granice u kojima se kreću, gube i nestaju njeni junaci, široko, od Berlina, Moskve, Zagreba, Kopenhagena, Barselone, Madrida, Pariza, gradova smrti na evropskom istoku. Novom knjigom nastavlja vivisekciju vremena koje je iznedrilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku stvaranja, ali i užas bezumnog, masovnog razaranja, neljudskosti, industriju smrti.

Milan Ristović

 

А вреди поменути и трећег учесника, аутора тематски занимљивог романа

 

luzitanija-naslovna.png?w=500&h=716 

Ser Tomas Lipton, putujući kroz okupiranu Srbiju u pratnji Crvenog krsta, upoznaje stanovnike i principe utopijske države nastale na tlu beogradske psihijatrijske bolnice. Gospodin Teofilović, srpski iseljenik u Njujorku, preživljava potapanje prekookeanskog broda, i na svom putu ka Beogradu luta rovovima Zapadnog fronta i podzemnim tunelima u koje ga upućuju neobični vodiči. Taksidermist u službi Kraljevine Srbije, Vasilije Arnot, pada u nemilost i bežeći iz Beograda pred nerazumljivom pretnjom upoznaje se s tajanstvenim sadržajima firentinskog Muzeja prirodnih nauka. Sred Balkanskog rata, Nestor, mobilisani umetnik, u potrazi za izgubljenom četom, tumara šumama Srbije i zakopava deo po deo kostura nepoznate žrtve. Tragajući za nestalim ocem, mlada Amerikanka srpskog porekla suočava se sa skrivenom istorijom svoje porodice. Isprepletane priče koje čine tkivo romana, priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima, stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu – sukobu progresa i ludila.

„Dejan Atanacković strpljivo gradi radnju i vodi čitaoce kroz kompleksne hodnike imaginacije. Saramagovskom naracijom ukršta likove i događaje, i svakom stranicom dokazuje da iznenađenjima nema kraja. Maestralno baratajući apsurdom, stvara svet inverzije normalnosti. Luzitanija je roman o utočištu, gde svako može naći svoje mesto i smisao. „

Nikola Dragomirović

 

 

 



Komentari (20)

Черевићан Черевићан 23:54 13.01.2018

импровизованошћу нагађања

Ускоро ћемо сазнати одговор

угодно је када те издвоје
из армије списатеља иних,
али потом живце искључити
од сујете критика нефиних
bocvena bocvena 00:12 14.01.2018

Re: импровизованошћу нагађања

nisam pročitala nijednu.

kad smo kod nagrada, moj kolega filip grbić (pisala blog o njemu kad mu je izašao roman) je dobio nagradu miloš crnjanski!!!!
amika amika 00:21 14.01.2018

Re: импровизованошћу нагађања

угодно је када те издвоје
из армије списатеља иних,


Па онда помислиш

да си ти једини (х)...
amika amika 00:22 14.01.2018

Re: импровизованошћу нагађања

kad smo kod nagrada, moj kolega filip grbić (pisala blog o njemu kad mu je izašao roman) je dobio nagradu miloš crnjanski!!!!


То је угледна награда, има наде за њега у будућности...
marco_de.manccini marco_de.manccini 06:18 14.01.2018

E, ne može ovako!

Čekaj, a gde je tradicionalna pritužba na sastav žirija?
hermine hermine 08:59 14.01.2018

..

Interesantni sadržaji,
nešto gledam, dobro je da omot knjige nije presudan..

:)
amika amika 13:16 14.01.2018

Re: ..

Čekaj, a gde je tradicionalna pritužba na sastav žirija?


Неуништиви су, као у цртаћу. Прошле године је речено да им је истекао мандат, кад ево их опет. Видећемо коначни избор, могуће је да су протекле четири године нешто научили...
amika amika 13:18 14.01.2018

Re: ..

nešto gledam, dobro je da omot knjige nije presudan..


Сваки ће бити добар када га украси трака "НИН-она награда"
hermine hermine 13:40 14.01.2018

Re: ..

Da, mudro primjećeno..

:)
amika amika 23:33 14.01.2018

Re: ..

hermine
Da, mudro primjećeno..

:)


Чини ми се да је најмудрији Јовица Аћин. После двадесетак објављених и цењених књига пише први роман, а он ће додатно подржати и обновити интересовање за претходне његове књиге и аутора.
hermine hermine 08:59 15.01.2018

Re: ..

Jovica Aćin, kratko pogledam na Wikipedia, među nagradama:

Награда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет, 2002.

Za moderni umjetnički senzibilitet? - znači da ne komentarišem omot knjige u 2018. :)

Dobro, čitam i da je priredio Solženjicinov Arhipelag Gulag, uprkos političkim prijetnjama i zabranama, i da su to srpsko izdanje Španci proglasili jednim od deset najvećih događaja te godine u svijetu.. Fino.

Malo sam pristrasna, malo više, jer mi je knjiga Jedan dan Ivana Denisoviča na privatnoj listi među prvih pet, ili tri.. kako rekoh, napravio je pisac kuću čovjeku na 60 strana, i hram i grobnicu, u jednom danu, u gulagu, na minus 35 stepeni..




Dal je moguće da je ovo Solženjicin izjavio u Vladivostoku, tamo 1994. god, (?),

"Jугословенски конфликт није настао по жељи народа. Ни Срби, ни Хрвати ни Босанци нису ни у чему криви. Криви су комунист Тито и његова банда, који су нацртали границе које не одговарају етничком саставу."

________________________________________________________


I kad sam već tu, da nisam besposlena, nešto interesantno,

Život Marksove kćeri, prikaz knjige Crvena Roza tj grafička biografija o Rozi Luksemburg..




amika amika 13:15 15.01.2018

Re: ..




Аћимова књига коју сам много користио, и цитирао из ње...
hermine hermine 18:02 15.01.2018

Re: ..

Baš dobra slika. Jednostavna. Živa.
Zaboravim nekad da smo svi samo ljudi..


O Poetici krivotvorenja nađoh - nisam ispratila vaše citiranje narečenog Aćina Jovice - ovako:

"U ovoj nezaboravnoj knjizi iznova se postavlja klasično pitanje istinitog i lažnog, problematizuju se pojmovi autentičnog, apokrifnog, zbiljskog i fiktivnog, zatim hvata ukoštac s višesmislenostima stvarnog događanja, simulacije, blefa, prerušavanja, oponašanja, retuširanja, obmanjivanja, nehotičnih i svesno odabranih zabluda... "

i,

"Ovo je dragocena knjiga u kojoj je obuhvatna erudicija oplemenjena samosvojnim teorijskim uvidima, koja podjednako svedoči o autorovom istraživačkom, interpretativnom i književnom daru."


Moram priznati da obuhvatnu erudiciju oplemenjenja samosvojnim teorijskim uvidima ne razumijem najbolje, (mala pauza), no, idemo dalje..

:)

amika amika 17:00 15.01.2018

ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

ŽIRI DONEO ODLUKU SA SAT VREMENA ZAKAŠNJENJA

Dejan Atanacković je dobitnik NIN-ove nagrade
Blic | 15. 01. 2018 - 11:59h izmena vesti 13:21h
| Komentara: 5
Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade je debitant Dejan Atanacković za roman "Luzitanija" (Besna kobila). Stručni žiri koji je u podne trebalo da saopšti dobitnika nagrade, odluku je doneo sa sat vremena zakašnjenja, posle duge rasprave.

Žiri je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).

Za "Luzitaniju" su glasali Tamara Krstić, Zoran Paunović i Mahilo Pantić, dok je Jasmina Vrbavac glasala za "Srebrna magla pada" Srđana Srdića, a Božo Koprivica za roman "Gorgone" Mire Otašević.

Roman "Luzitanija" zamišljen kao utopijski, preispituje odnos razuma, ludila i gluposti kroz priču o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici tokom Prvog svetskog rata koja se nalazila u zgradi poznatoj kao Doktorova kula. Dom za s uma sišavše je tokom okupacije zvanično bio van nadležnosti okupatora koji je tu eksteritorijalnost dodelio bolnici, po svoj prilici, ne bi li se lišio komplikovanih obaveza. Ta minijaturna teritorija u knjizi postaje parlamentarna republika zasnovana na ukidanju neravnopravnosti između lekara i pacijenta, a pre svega na ideji da razum i ludilo nisu dve suprotstavljene okolnosti, već da se i razumu i ludilu jednako suprotstavlja ljudska glupost. Dok se ludilo vekovima tamniči i kažnjava, glupost se oduvek veliča, slavi i ovlašćuje. Na ovim našim prostorima često je sva nesreća pripisivana nekakvom urođenom, gotovo poslovičnom ludilu, ali to je samo zato što razum i glupost ponekad prave dogovore.

Dejan Atanacković (Beograd, 1969), kome je ovo prvi roman, živi na relaciji Firenca-Beograd i predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni.

Sarađuje sa firentinskim Muzejom prirodnih nauka na predmetu "Body Archives", posvećenom istoriji predstava ljudskog tela. Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu i saradnji studenata i psihijatrijskih pacijenata. U Beogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti, pokrenuo „Drugi pogled", inicijativu za nove narativne tokove, kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča. Kao vizuelni umetnik, od devedesetih realizuje samostalne izložbe i kustoske projekte. Pojedini Atanackovićevi radovi deo su muzejskih i privatnih kolekcija.

Da podsetimo, u finalu su bili romani "Srodnici" Jovice Aćina, "Gorgone" Mire Otašević, "Luzitanija" Dejana Atanackovića, "Danas je sreda" Davida Albaharija i "Srebrna magla pada" Srđana Srdića.

Jovica Aćin i Dejan Atanacković konkurisali su sa svojim prvencima. Srđan Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, a Mira Otašević u finalu, dok je David Albahari već ovenčan NIN-ovom nagradom 1996. za roman "Mamac".

Svečana dodela nagrade i obeležavanje 83.rođendana NIN-a biće upriličeni u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) 22.januara u 17 časova.

hermine hermine 18:04 15.01.2018

Re: ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

Amika, vi ste dobro iskalkulisali - naslovom i poretkom, da ne kažem stvari knjige, omota i etikete..

ŽIRI DONEO ODLUKU SA SAT VREMENA ZAKAŠNJENJA


Ovde sam zamislila ona bijela vrata Nobela. Zatvorena. I tišina.

:)
amika amika 18:13 15.01.2018

Re: ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

Ovde sam zamislila ona bijela vrata Nobela. Zatvorena. I tišina.


Награда тематски најзанимљивијем роману, а вероватно, успут, и казна "Лагуни".
hermine hermine 18:36 15.01.2018

Re: ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

Da, izgleda, kako bih rekla, igra i građevina..

Roman "Luzitanija" zamišljen kao utopijski, preispituje odnos razuma, ludila i gluposti kroz priču o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici tokom Prvog svetskog rata koja se nalazila u zgradi poznatoj kao Doktorova kula. Dom za s uma sišavše je tokom okupacije zvanično bio van nadležnosti okupatora koji je tu eksteritorijalnost dodelio bolnici, po svoj prilici, ne bi li se lišio komplikovanih obaveza. Ta minijaturna teritorija u knjizi postaje parlamentarna republika zasnovana na ukidanju neravnopravnosti između lekara i pacijenta, a pre svega na ideji da razum i ludilo nisu dve suprotstavljene okolnosti, već da se i razumu i ludilu jednako suprotstavlja ljudska glupost. Dok se ludilo vekovima tamniči i kažnjava, glupost se oduvek veliča, slavi i ovlašćuje. Na ovim našim prostorima često je sva nesreća pripisivana nekakvom urođenom, gotovo poslovičnom ludilu, ali to je samo zato što razum i glupost ponekad prave dogovore.


i ovo je za pažnju, ruku na srce,

Dejan Atanacković (Beograd, 1969), kome je ovo prvi roman, živi na relaciji Firenca-Beograd i predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni.

amika amika 18:47 15.01.2018

Re: ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

i ovo je za pažnju, ruku na srce,


"Sarađuje sa firentinskim Muzejom prirodnih nauka na predmetu "Body Archives", posvećenom istoriji predstava ljudskog tela. Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu i saradnji studenata i psihijatrijskih pacijenata."
hermine hermine 18:48 15.01.2018

Re: ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

Da, neuobičajeno.
amika amika 20:29 15.01.2018

Re: ДЕЈАН АТАНАЦКОВИЋ - НИН-ова награда

Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu i saradnji studenata i psihijatrijskih pacijenata."


Зато је и могао да пише о Докторовој кули и психијатријским болесницима, који нису увек болесници.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana