Slobodno možemo reći da je "Zlatna šljiva" uspešno zakoračila u svet velikih filmskih nagrada. Upsešan početak nam je poželeo i lično osnivač čuvene nagrade "Zlatna malina":
Dear Srdjan,
Best luck with The Golden Plum Awards...
Berry Truly Yours,
JOHN WILSON
Founder/Head The Golden Raspberry (RAZZIE) Awards
Takođe moram reći da se o ovoj nagradi nije pisalo u domaćoj, ali se pisalo dosta u stranoj štampi. Prvi koji su preneli vest o nagradi "Zlatna šljiva" je najbolji hrvatski filmski sajt www.filmski.net
Ovom prilikom se posebno zahvaljujem urednici Nori.
Prilog o ovoj nagradi je imao i BBC-jev servis na srpskom jeziku.
Čast mi je i zadovoljstvo da vam saopštim da je glasanje za nagrade "Zlatna šljiva" za 2007. godinu završeno uspešno.
Odziv na glasanje bio je neverovatan. U proseku je glasalo preko 7.000 ljudi za svaku nagradu, što nas je sve zateklo i iznenadilo. Ja se, u ime žirija i svoje lično ime, zahvaljujem svima koji su učestvovali u ovoj jedinstvenoj akciji.
Žiri u sastavu Srđan Mitrović, Jelica Greganović, Sestre Bogavac, je imao veoma ozbiljan i težak zadatak koji je obavio sa velikom odgovornošću.
Ostali članovi žirija (filmski kritičar, eminentni filmski reditelj iz inostranstva, glumac) zbog pritiska koji je vršen na njih, zamolili su da im se imena ne objavljuju.
Ljubitelji filma su odlučili da nagrada "Zlatna šljiva" za najgoru glumicu dobije
MILICA MILŠA za ulogu u filmu Gde cveta limun žut
Sve do filma GDE CVETA LIMUN ŽUT nije viđeno ovako neobično preplitanje ozbiljnosti teme, osmišljenosti autorskog pristupa i glumačkog talenta, kao kada su se na jednom mestu našli stradanje srpskog naroda, režija Zdravka Šotre i gluma Milice Milše. Pošto je dužnost prvih nagrada da trasiraju put daljem radu ove manifestacije, s ponosom možemo da istaknemo da upravo Milica Milša i njena uloga reprezentuju sve one domete koji su potrebni da bi se glumica, film i autor ovenčali našom nagradom. Toga su bili svesni i distributeri, pa je ovaj film bio distribuiran jedinstvenom metodom primoravanja đaka da ga kolektivno gledaju, a kada se tako dobro spregnu umetnost i biznis, ni nagrade ne mogu da izostanu.
Nagradu "Zlatna šljiva" za najgoreg glumca dobija:
SERGEJ TRIFUNOVIĆ za ulogu u filmu Uslovna sloboda
Nema ničeg lepšeg od filma u kome ugledni glumci i umetnici pomognu da se postigne autentičan promašaj. Svojom ulogom u USLOVNOJ SLOBODI, Sergej Trifunović proširio je polje borbe postavši značajan kandidat ne samo u glavnim festivalskim tokovima već i u našim, nešto alternativnijim. Poslednjih godina sve više eminentnih autora i glumaca snima loše filmove i to ohrabruje našu Akademiju da još ozbiljnije radi na njihovom vrednovanju, a Sergej Trifunović će sa svojom ulogom u ovom filmu biti pravi promoter i zasluženi dobitnik prve Zlatne šljive.
Nagradu "Zlatna šljiva" za najgoreg reditelja dobija:
SINIŠA KOVAČEVIĆ za režiju filma Sinovci
Ako ste ikada uhvatili sebe da neki film proglasite za loš zato nije "pravi film" već "snimljeno pozorište", onda nagrada za režiju mora otići loše snimljenom lošem pozorištu. Naročito, ako je i film i predstavu napisao i režirao isti čovek.
Nagradu za najgori film dobija:
Mi nismo anđeli 3
A3 je toliko loš da čak nije dobio nijednu nagradu na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu. Ipak, Zlatna šljiva je tu da ispravi ovaj neoprostiv previd. Ovim filmom autori su pokazali da su sposobni da zakopaju franšizu nastalu iz jedne od najčuvenijih srpskih komedija, da dovedu u pitanje i ponište sve lepe uspomene. U oštroj konkurenciji loših srpskih filmova, A3 izdvojio se kao najgledaniji i kao jedini sposoban da baci senku na sve što smo voleli.
Žiri je takođe odlučio da nagradu Zlatna šljivoivica za sveopšti doprinos filmu dobije:
IVANA MIHIĆ
Iako relativno mlada, Ivana Mihić je već ostavila neizbrisiv trag kako svojim pozorišnim tako i filmskim ulogama, te se njeno ime prirodno nameće za prvog laureata „Zlatne šljivovice" za sveopšti doprinos filmu. Rođena za uloge intelektualki, Ivana je ipak krenula putem kojim se ređe ide, dokazujući se uglavnom ulogama koje su se kretale u rasponu od glupe plavuše do plavuše idiota. Ovom specifičnom glumačkom fahu Ivana se nesebično posvetila, u svakoj ulozi. Ma kako ona na prvi pogled izgledala besmislena i slična prethodnoj, Ivana je uspevala da ostvari grandiozne pomake u neobičnoj gestikulaciji, emotivnom nijansiranju sve tri nečujno izgovorene rečenice, a posebno se istakla u pronalaženju uvek novih nijansi farbe za kosu. Stidljivi počeci u „Varljivom letu '68." nisu nagoveštavali veličinu njene legende, a njen talenat se rasplamsao tek u „Oktoberfestu", tv drami „Roman o Londonu", da bi naprosto eksplodirao u „Mehanizmu" i posebno u neverovatnoj akcionoj komediji (?) „Kupi mi Eliota". Do dana današnjeg to ostaje njena najnezboravnija pojava, u duploj ulozi kao Ćora i Niki, najzad uspeva u naizgled nemogućem: gledalac se oseća neprijatnije i izgubljenije od nje same.
Iskreni fanovi dela gospođice Mihić tvrde da se njen talenat može na pravi način osetiti, a i čuti (pooosebno čuti), tek u pozorištu. Kada vidite da i u svom producentskom radu („Ona voli zvezdu") nastavlja prepoznatljivu liniju svog stvaralaštva shvatićete da ni za srpski film ni za „Zlatnu šljivovicu" nema zime.
"Zlatni džem od šljiva" za najgori film u istoriji srpske kinematografije je dobio film "Boj na Kosovu" reditelja Zdravka Šotre."Na Kosovu se neće sukobiti samo dve države, Turska i Srbija, niti dva naroda niti dva vladara nego dva kontinenta, dve vere, dva boga. Eto, u takvu borbu ulaziš, Lazare"; citat iz filma.
Obrazloženje:
Nijedna nagrada nije donešena ovako jednoglasno kao ova. Ovaj istorijski spektakl nas je sve ostavio u šoku istog trenutka kada se pojavio te već daleke 1989. godine. Film za sva vremena i sve režime. Film za sve prilike. Pred bombardovanje, za referendum, za parlamentarne izbore. Film koji ćemo gledati bar jednom godišnje, uoči Vidovdana.
U "Kosovskom boju" lepo smo mogli da vidimo kako se naši preci, još u 14. veku, vozikaju po Kosovu ravnu na IMT-traktoruš, i da je Srblja tada tehnološki bilo dosta napredna s obzirom na radijatore po kućama, a takodje da je na vreme došlo na boj, sve gledajući u ručne „doxe" koje su nosili u boj.
Eh da, i te zlatne kašike, naravno. Samo su nešto za(h)rđale za sve ove vekove i počele su da služe nekima za klanje...
ZDRAVKO ŠOTRA
Obrazloženje:
Ovaj nezaobilazan Autor srpskog filma, već ovenčan nagradom za najgori srpski film svih vremena („Boj na Kosovu"), tvorac je najvećeg blokbastera na balkanu ("Zone Z.") dokazuje činjenicu da su poznavanje svoje ciljne grupe i simpatičan karakter najvažniji za uspeh u domaćem filmskom biznisu. Sklon temama iz nacionalne istorije, gde se ipak istorije ne drži kao „pijan plota", Šotra će ostati zanavek zapamćen kao prvi i jedini filmski reditelj koji je uspeo da poetiku TV emisija tipa „Regioni danas" prenese na filmsko platno i još na tome zaradi puno para. Ali stvarno puno para. Njegove etno-estrvagance („Zona Z.", „Ivkova slava") snimljene u dva (ista) muzeja i na pola (iste) ulice, sa plejadom naših najpoznatijih šmiranata, koji su se za ovu priliku i taj honorar posebno nadahnuli, promenili su domaće poimanje bioskopskog filma.
„Boj na kosovu" ipak ostaje njegovo lično remek delo, film koji je toliko jedinstven u svom poimanju glume, kostima, scenografije i najzad režije da to prevazilazi svaki kemp. Jednostavno vam je neprijatno. Imajući sve to u vidu jasno je da nagrada za životno delo nije mogla da ode u bolje ruke.
Međunarodni žiri je odlučio da ove godine "Zlatnu suvu šljivu" dodeli Filmskom cetru Srbije, kao instituciji koja je uložila najveći napor za razvoj i promociju domaćeg filma do te mere, da je "transfer neprijatnosti" postala prva asocijacija pri pomenu imena ove institucije.
Mislili smo da je vrhunac delovanja ove institucije spektakularno predstavljanje domaćeg filma na filmskom festivalu u Kanu, kada je kupljen veliki balon koji je iznad štanda lebdeo za 17.500 evra, međutim članica žirija koja je trebalo da obrazloži nagradu, prosto je zanemela organizacijom prvog filmskog festivala u Novom Sadu. Sve što j mogla da prozbori jeste "Dajte im Šljivu"!
Šestočlani žiri u sastavu Milena Bogavac (predsednica), Jelena Bogavac, Mila Manojlović, Vuk Dautović, Igor Marković (svi opravdano odsutni) i Srđan Mitrović (stručni konsultant), sabrao je glasove blogera sa svojim glasovima, tom prilikom donoseći jednoglasnu odluku.
Specijalna nagrada: Zlatna košpica od Šljive dodeljuje se Aleksandru Radivojeviću i Nenadu Bekvalcu za životno delo, podizanje nivoa svesti kod filmske publike i opšti doprinos zaoštravanju atmosfere u srpskoj kinematografiji.
U obrazloženju nagrade, žiri ističe kako su Radivojević i Bekvalac svestrani intelektualci, uvek spremni da kažu istinu, ne samo kada je u pitanju domaći film, nego i mnogi drugi kulturni, politički i sociološki fenomeni. Dugogodišnjim radom na polju filmske kritike, teorije i prakse sedme umetnosti, uspeli su da stvore mnoge neprijatelje, ali i krug obožavalaca spreman da se bori za svaku njihovu reč. Pored kritka u mnogim časopisima i emisije „Šok koridor", Bekvalac i Radivojević jedini su srpski kritičari koji nastupaju i uživo, podižući pri tom filmsku kritiku na nivo izvođačke umetnosti.
Apsolutno stručni, ekscentrični, zanimljivi i hrabri, Radivojević i Bekvalac, po mišljenju žirija, zaslužuju „Zlatnu košpicu" i zbog toga što su najiskusniji među nominovanima. S obzirom da se nagrada dodeljuje prvi put, žiri je uzeo u obzir sve kritike i stavove ovog tandema, zaključivši da su efekat zaglavljivanja košpice u grlu kod velikog broja filmskih autora i drugih mafijaša, stvorili više nego dovoljno puta.
Žiri je pohvalio rad svih nominovanih kritičara, ističući da odluka o nagradi ne treba da obeshrabri već da podstakne razvoj ozbiljne, istinske i ostrašćene percepcije filma u Srba. Kao jedina nagrada ovoga tipa u Srbiji, „Zlatna košpica od Šljive" za najgoru filmsku kritiku, već od ove godine može se smatrati institucijom koja doprinosi poboljšanju domaće kinematografije.
Uz čestitke Akademiji zlatne šljive, kao i svim dobitnicama nagrada, članovi žirija „Zlatne košpice" izražavaju svoje zadovoljstvo zbog učešća u ovoj nadasve prestižnoj, kulturnoj manifestaciji.
Dragi prijatelji, prva godina dodele "Zlatne šljive" je za nama.
Nadam se da ste i vi bar malo uživali koliko i mi. Do sledeće godine, uživajte u domaćem filmu.
I spremajte se za glasanje.
