SHIVER I PRINC NA BLOGU

Od drugara još iz studentskih dana, Vlade S, doskorašnjeg novinara Politike, dobio sam karusel spakovanih spotova o zimi u Poljskoj. "Shiver", kaže naslov. Ali kakvo "cvkotanje!" To kao da su snimci sa neke druge planete:

Otkopavanje automobila iz snega dubokog preko dva metra liči na arheološko traženje sakofaga u dubinama predistorije. Nadrealni snimci morske obale gde su ledeni visuljci svako drvo pretvorili u tužnu vrbu, sa granama do zemlje. Veliki blještavi pravougaonici na ulicama kao art-objekti neke izložbe - tek po nekom detalju prepoznaš da je u sredini ledene mase automobil. Stanovi u koje se sneg probio ispod vrata, oko prozora, kroz špijunku...

     Svet kakav nismo navikli da vidimo. A taman smo pobedili prirodu... Upregli smo je u jaram ljudskih potreba, kad nam ona pokaza deo svojih moći. Još hvata zalet, ovo je tek početak. Kad preživimo zimu sačekaće nas letnje radosti na 40 stepeni...

Za to vreme na severu kao da počinje proleće. "Sneg sve manje pada, piše Eleonora iz Stokholma, ali je hladno i tanak led vara lakoverne. Danas samo deca bogatih u Stokholmu znaju kako izgleda magični "perjani" zemljin porkrivač, ispod koga šapuću visibabe. Jos dok traje leto, prebukirani su čarter-letovi za "Toblerone" Alpe...

Ljudi se se trijumfalno vraćaju, lepo preplanuli, u gipsu, hodajući na štakama, kao dokaz da su uspeli u životu i slomili nogu na skijanju u Samoniju... Zavladala je zelena zima, i grudva snega postala je "mislena imenica". Mi smo se vratili sa ostrva Hvara u Švedsku 1994. godine, i  kada je najzad ovde pao prvi sneg, moja ćerkica mi se sva očarana bacila u zagrljaj. U očima su joj blistale pahulje.

Rekla je: "Hvala, mama!"

Kako je kod nas, znate. Minus 7 stepeni ujutru, do - 3 preko dana. Neka sitna vlaga  provejava tokom noći, ujutru sve blista od glatkog leda kao da je sinulo neko stidljivo sunce. Pre nekoliko dana obeležen je dan sa najviše preloma kostiju otkako bolnice postoje. Sve su radile 24 sata, ortopedi i novinari su molili da se ne izlazi iz stanova, a šefica Hitne pomoći je grdila penzionere preko TV: - Gde ste krenuli, zar vam nisam rekla da ostanete kod kuće!

Na Zlatiboru je, začudo, toplije. Sneg se otopio, noću pada kiša i ujutru sve pretvori u led tako da gosti - roditelji i deca na školskom odmoru - uglavnom ostaju unutra, u sobama i hotelskim salama.

Klima je, kao cirkuski artista, napravila salto sa čarolijom: sada smo mi u areni, a ona u gledalištu...                                                   

U Americi, piše mi kum Ivan iz Čikaga, zima je i esencijalno i egzisistencijalno godisnje doba.Traje obicno pola godine,sa sneznim mecavama,hladnim vetrovima i ekstremno niskim temperaturama. Hladni articki talasi se bez brana spuste na jug,i preko noci prodru cak do Floride,obarajuci temperaturu u Majamiju za 10 do 15 stepeni. Sta ostaje nama?

Mi je zivimo u svim nasim mizerijama koje nam namece. Od ujutru,od ciscenja auta od leda i snega do veceri kada stavljamo staru cebad ispod vrata i prozora da nekako sacuvamo ono malo toplote, za koju fantaziram da je ostala od proslog leta. Ja se pomazem razlicitim vrstama zestokih pica, prekomorskog i ovomorskog porekla. Pomaze trenutno ali je ista stvar kao i sa grejanjem.

Uz ogradu teniskog igralista skuplja se suvo hrastovo lisce, kao obrani badnjak, sa mladicom vrbe posadjenom jesenas umesto stare koju je oborila letnja oluja pre dve godine. Na terasi sa osusenom velikom saksijom belih hrizantema cvetovi jos stoje boje rdje. Malo jezero ispred kuće davno je prekrio led koji se topi po povrsini i ledi u toku istog dana.Mene podseca na skracenu geolosku istoriju zemlje...

Letos sam se malo bavio klimatskim predviđanjima listajući tekstove i tražeći podatke na Mreži. Predviđanja su zloslutna, jedino je pitanje hoće li se naglo događati ili će scenario biti rastegnut na nekoliko decenija...

Ako se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim tempom, Arktik će do 2040. godine ostati bez leda, nekoliko decenija pre nego što su to naučnici mislili.

Topljenje leda će širom planete izazvati rast nivoa mora (između jedan i šest metara), što će direktno pogoditi desetine miliona stanovnika u priobalnim zemljama. Do 2040. nestaće let oko Kanade, okolnih ostrva i Grenlanda, a Arktik će biti velika vodena površina. Kanada i Rusija će dobiti ekonomski podstrek jer će se nestankom leda otvoriti nove linije za prevoz putnika, transport energije i ribolov. Zbog topljenja leda na Arktiku pašće i salinitet u Atlantskom okeanu, koji će se lakše lediti tokom zime. Prognoze predviđaju velike polave u Holandiji, Japanu, Indoneziji, Floridi, Vašingtonu, Kanadi, nestanak  niskih atolskih ostrva...

Ne sutra, ni sledeće godine, već posle nekoliko decenija. Ali ako bude ono drugo Ako, pa Možda, pa opet Ako...

Jedino kartografi trljaju ruke, bojim se da će morati da rade danonoćno. Vodeni putevi, letovi, čitav svet imaće doteran, sveden oblik na ono što se ne suprotstavlja prirodi. Kako bi to rekli u modnim žurnalima: svet će imati novi "stiling" zaobljenih, prirodnih linija.

 Prihvatljiv stepen ekologije nismo mogli sami da obezbedimo,  kao rezultat kulture i civilizacije. Odrediće nam ga Majka Priroda, ali sada kao Maćeha. Pirinač i grašak koji treba istrebiti je spreman, biće i balova ali se bojim da se neće pojaviti dobra vila već neko sa lopatama mesne zajednice. Bundeve će ostati na zaleđenim pijacama, nadajmo se i onaj četvoropreg miševa, a lepi princ se više ne pojavljuje ni u bajkama. On piše "blog" na nekom elitnom portalu i razgleda cipelice na Guglu, deo sa fotografijama, setno se prisećajući lepih starih vremena kada je golo stopalo Pepeljuge bio najveći stepen dvorske erotike...

M. A.