30 godina je malo

Dule Nedeljković

pa tako su je oni nazvali. Ja to zovem CV

CV je nesto sto pises sam o sebi
Dosije je nesto sto neko drugi pi[e o tebi

Sta je tebi obecano?

dakle prepravljani dosijei, i to oni najgore vrste koje su sami autori prepravljali da bi ih prilagodili trenutnom vremenu (a i ko zna ko je jos pisao po njima)

Verujem ti da se brisalo i veruj ti meni da zelim da se ne zaboravi. I veruj mi da mi je muka jer znam da se "ulepavalo, dodavalo, oduzimalo".

Ali pazi se da ne budes izmanipulisan. Dosijei uvek sa nekim razlogom dodju do nasih ruku a razlog je jako retko povezan sa zeljom da se dozna istina - ipak su to policijska posla. I ne kazem da nisu tacni, samo kazem da uvek postoji neki razlog zasto se to pojavi (ili se pojave svi - sto se nece desiti).

Ali ako je neko 80-tih pisao hvalospeve Titu, pretpostavljam da je u to tada verovao ili je pisao hvalospeve zato sto je to tada bio glavni tok pa je bilo malo glupo da se izdvaja iz drustva (znas - Goli Otok, nisam vise direktor i te fore). Ne pamtim, mlad sam, jedva se secam kada je Copavi umro, znam samo da su neki plakali, a znam i da su neki iskreno plakali.

A sto se tice panka i hipija, pa to je ista prica. Nepristajanje na sistem. I da zavrsim vicem

Tri narkica sede u zatvoru i kontaju kako da pobegnu:
Prvi je na kokainu i kaze : hajde da se usmrcemo, pobjemo sve cuvare, razvalimo zidove i istrcimo napolje
Drugi je na travi i veli: da mi lepo smotamo jedan dzoint, pa se skoncentrisemo i zamislimo dugu od cveca, pa skliznemo njom preko zida
Treci je na heroinu, ubode sebi iglu u venu, i jako polako, pre nego sto totalno odumre, kaze: ljudi, gde cemo, sta nam fali ovde?

E vidis Dule, tu gresis. Nije dovoljno da samo ti znas, od toga (verovatno) niko nema nikakve koristi :). Podeli malo i sa nama :).

http://www.myspace.com/sonja_amazonka

Pelcovanje protiv fashizma (ili kako je Amazonka ubila scenu)

Ovo je kolumna koju sam napisala za Last Breath broj 3. Mislim da je ono o chemu sam u njoj pisala josh uvek aktuelno i mislim da je bitno da se gradivo utvrdi.


Zamislite kako bi bilo idealno da postoji vakcina protiv fashizma, homofobije, mizoginije, patrijarhata, i uticaja Srpske Pravoslavne Crkve...

Sad, pre nego shto dushebrizhnici isuchu britke argumente tipa „pa katolichka crkva je mnogo gora" i potegnu se najomiljenijeg raspravnog orudja vaskolike tupavosti ushanchene u ono iskonsko 'pa jes' da smo govna, al' ima i gorih od nas' te posegnu za Inkvizicijom kao argumentom nad argumentima da SPC ipak nije najgora, zhelim da naglasim da u ovom tekstu govorim o vremenu sadashnjem, i u svetlu krilatice „misli globalno, deluj lokalno", geografski se ogranichavam na prostor Srbije, ili bolje Beograda, i da mi shodno tome pishte jajovodi za to da li i gde ima, ili je pre 400 godina bilo, gorih od 'nas'.

I, zapravo, iako bi bilo lepo sanjariti o svetu u kojem „caruje drugarstvo" i nema mrzhnje i opresije, utopistichka mashtanja nisu tema ovog teksta, kao ni (debelo zasluzhena) pljuvachina po Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, a i organizovanoj religiji generalno. O tome u nekoj od narednih epizoda.

Ono shto ovde jeste tema je jedna gotovo periferna pojava koju sam primetila medju ovdashnjom pankerskom populacijom, a koja me je duboko uznemirila i navela da se zapitam imaju li ljudi mozgove i ako ih imaju, sluzhe li im za razmishljanje ili samo da popune shupljinu izmedju ushiju.

Da se razumemo, ja ne verujem u postojanje nekakvih efemernih nadindividualnih entiteta kao shto su 'scena', 'nacija', 'nacionalni identitet', 'mentalitet' i slichne romanticharske baljezgarije. Ne patim od kolektivnih identiteta i ne osecjam se prijatno u choporu, jerbo iako je toplo, ima obichaj i da smrdi. Hvala, ali radije cju da se smrzavam na svezhem vazduhu.

Kad je u pitanju 'scena', mozhda je najbolje da za pochetak razjasnim svoje stavove. Ja, naime, ne verujem da postoji Scena. To ne znachi da ja kukam o stanju 'scene', da mi smeta shto ima ovakvih a nema onakvih bendova, shto ima ili nema fanzina, shto su ljudi ovakvi ili onakvi, ne. Ne volim generalizacije, a bilo kakva kuknjava o sceni jeste generalizacija par excellence. Ono shto postoji, po mom mishljenju, jesu ljudi i jeste muzika. Nekome se neka muzika svidja, nekome se ne svidja, ljudi se grupishu oko odredjenih bendova, pravaca ili ideja, ali to je to. Stvari su relativne i individualne, i sva dalja uopsgtavanja stoje na staklenim nogama. Ne postoji, dakle, Scena, postoje ljudi i postoji muzika. A, 'fala bogu, D.I.Y. etika pank (ili hard core, kako vam drago) pokreta postulira da, ako ti se neshto ne svi-dja, a ti uzmi pa ga promeni ili napravi neshto za shta mislish da je bolje. Scena nije instituionalizovana i nema jasne granice tako da je, zaista, sve mogucje. To, takodje, chini kuknjavu (ali i bilo kakvu drugu prichu o 'sceni' kao skupu nekakvih jasno odredjenih elemenata) besmislenom. No, ono shto mene u celoj prichi plashi jeste upravo shvatanje koje mnogi ljudi koje sam sretala dele, a to je da 'scena' zapravo postoji kao nekakav nadnaravni entitet, kao majka i otac svih ljudi koji slushaju odredjenu vrstu muzike (ogranichavam se ovde na pank, hc i ostale derivate), i pre svega, shvatanje da mi svi neshto toj sceni dugujemo. 'Scena' u toj vrsti diskursa figurira kao nekakav nezajazhljivi gladni monstrum koji se hrani bendovima, koncertima, fanzinima i D.I.Y.-em radi D.I.Y.-a, i shto vishe ti chinish za scenu, to postizhesh vishi status. Ovakvo shvatanje (ili ne shvatanje, pre chinjenichno stanje) bi bilo na mestu da se ne radi o potkulturi koja istiche individualnost i originalnost i u svojoj zamisli direktno ide protiv ideje chopora i postulira jednakost i otvorenost. Bilo bi sasvim ok, da pank kao ideologija ne napada ideju nacija i granica, da ne jurisha protiv autoriteta i hijerarhije.

Ono shto se ovde deshava je da 'pank scena' gotovo podsvesno imitira model nacionalne drzhave. Chitava halabuka oko „podrzhavanja" 'scene' neodoljivo podsecja na poziv za sluzhenje vojnog roka. Naravno, treba podrzhavati neshto shto volish i tu nema dileme, ali koliko ljudi ide na koncerte da slusha bendove koji sviraju, a koliko samo da bi „podrzhali scenu"? Usudjujem se da pretpostavim da je vishe onih koji idu da bi slushali bendove koje gotive. Ali chemu onda insistiranje na podrzhavanju 'scene'? Zashto bih ja ishla da podrzhavam neshto za shta ni ne mislim da postoji? Ja na koncerte idem da slusham muziku koju volim ili, alternativno, budem tu za drugare koji sviraju. Zhivo mi se jebe za nechiju ideju zajedni-shtva. Brat bratu, ja sa vecjinom ljudi „na sceni" ne bih mogla da razmenim vishe od tri prosto-proshirene rechenice, i to ne zato shto su ti ljudi bolji ili gori od mene na bilo koji nachin, vecj zato shto su jednostavno razlichiti. Imamo razlichita interesovanja i poglede na svet, i jedino shto nas spaja jeste ta muzika, i iako je to lepo, nije dovoljno za svrtsavanje potpuno razlichitih ljudi u jednu kategoriju. Ogradjivati muziku oborom u kojem su neke zhivotinje jednakije od drugih je ruzhno i besmisleno. A posebno je odvratno kad se na Netu susretnete sa „znash-ti-bre-ko-sam-ja" varijetetom scenskih pionira koji, iako odbijaju da se predstave, insistiraju na tome da su mnogo do jaja i kako obichni smrtnici koji, poput mene, ne rade ama bash nishta pod milim bogom za 'scenu', ne smeju nishta da im prigovore. A ima ih, i ima im se mnogo shtoshta prigovoriti. I, iako pank postulira jednakost, upravo ovo shto sam gore pomenula, ukazuje na to da i pored fasade iz 'manifesta', u okviru jedne nominalno egalitarne potkulture itekako postoje odnosi mocji i to odnosi mocji koji se struktuiraju na nachin vrlo slichan onome na koji se struktuiraju odnosi mocji u okviru institucionalizovanih drzhava. Da sam dovoljno paranoichna i nedovoljno pronicljiva, verovatno bih postavila prachetovsko (tj. vajmsovsko) pitanje „Gde je lova?", ali antropoloshki trening choveka nauchi da ne mora uvek novac da oznachava mocj. I, vaistinu, bar kod nas, nema preterano mnogo para na 'sceni', pre se radi o simbolichkom kapitalu. Ono shto meni smeta je shto ljudi to ne uvidjaju. Shto jednostavno odbijaju da vide da su, borecji se protiv Sistema, napravili drugi sistem koji je samo kopija onog Velikog Zlog Sistema, i iako mozhda operishe u nekim drugim kategorijama, radi po istom principu. A i jedan i drugi zanemaruju individue i vishe im odgovara da ljude tretiraju kao androide programirane da funkcionishu kao deo grupa kojima je lako manevrisati, a da li su te grupe 'nacije', 'scene' ili 'pankeri' samo je stvar vashe pozicije u referentnom sistemu. I tu dolazimo do problema „pelcovanja" protiv fashizma i ostalih poshasti.

Naime, vecjina ljudi koji se deklarishu (ili, u nedostatku boljeg termina, podrazumevaju) kao 'pankeri', kao da dele precjutno uverenje da su, pripadanjem hc/pank potkulturi pelcovani protiv fashizma, homofobije, mizoginije, patrijarhata i SPC. Kao da misle da je dovoljno oshishati se na chiroki (ili napraviti dredove, ili shta je vecj sad popularno medj' omladinom), i obucji se k'o panker da bi se bilo antiautoritarcem. Kao da fizichki izgled na neki nachin utiche na razmishljanje, a ne obrnuto. I onda, kao da posle shishanja razmishljanje prestaje. Neki ljudi sa kojima sam razgovarala takodje naslucjuju ovaj fenomen, ali oni to nazivaju licemerjem. Ja ne mislim da je u pitanju licemerje, mislim da je u pitanju prost nedostatak mozhdane aktivnosti. Jebemliga, ali ne mora sve u oboru da bude ovca, ako me razumete, znaju i vuci da provale unutra, ponekad i u ovchijoj kozhi.

Jednostavno, chini mi se da previshe ljudi prihvata previshe stvari zdravo za gotovo. Drugovi i drugarice, nije dovoljno oshishati se na krestu da bi se bilo pretnja sistemu. Eno, i Bekam se shishao na krestu, pa neshto ne vidim da je kraljica ustuknula u strahu za svoj polozhaj. Za slobodu i jednakost treba mozga a ne nitni i/li shirokih pantalona.

Tipichan primer ovoga shto govorim je tzv. 'antifashistichka moda' medju „klincima". Chak je na blagopochivshem narandzhastom forumu neki lik otvorio temu o ovome, medjutim, osnova je bila pogreshna, poshto je njegova zamisao bila da pravda preplashene i benigne naciste, navijache i nacionaliste pred naletom svirepih antifashista. Nema opravdanja za fashizam. Medjutim, da moda postoji – postoji. Kad kazhem moda, mislim na neshto shto je povrshno i u trendu u trenutku, ali ne podrazumeva preterano mnogo razmishljanja. I iako je bolje da postoji moda antifashizma nego moda fashizma, ni jedna ni druga nemaju mnogo efekta ako ostanu na nivou mode. Imala sam prilike da prisustvujem jednoj poprilichno apsurdnoj sceni koja me uverila da moda antifashizma postoji. Naime, nekoliko dana posle katastrofe na exploited-u proshle godine, u Domu Omladine je organizovana antifashistichka svirka. Na sve strane nalepnice, svi u antifa raspolozhenju, antifashizam gotovo opipljiv u vazduhu. Negde na pola certa neko je u publici krenuo da salutira, na shta se pevach jednog od bendova koji su nastupali te vecheri (grozim se okolishanja i duboko verujem u nazivanje stvari pravim imenom, u pitanju je bio pevach mladog beogradskog benda knap 99) popeo na binu i sa puno zhara u mikrofon uzviknuo „smrt fashizmu i pederima!". Ova stilska figura se u teoriji knjizhevnosti zove oksimoron. A ima i onaj nemachki bend koji se tako zove.

Ono shto je poenta chitave ove priche je da, nazhalost, josh uvek ne postoji vakcina protiv fashizma, homofobije, mizoginije, patrijarhata i SPC. Nazhalost, josh uvek ne postoji vakcina protiv gluposti i atrofije mozga. Nema vakcine protiv virusa nerazmishljanja. I iako mozhesh preventivno da se shishash na krestu i slushash glasnu muziku, nisi imun/a. Bolest neupotrebe glave se uvlachi u sve pore drushtva. Ali mozhe da se lechi. Duboko i optimistichki verujem u psihichku jednakost ljudskog roda, i chvrsto sam uverena da su svi u stanju da misle i da vide dalje od sopstvenog nosa. Samo kad ljudima vrhovi sopstvenih noseva ne bi bili toliko zanimljivi, svet bi bio mnogo lepshe mesto za zhivot. Jebemliga, otvorite ochi, posmatrajte i razmishljajte, tako je mnogo zanimljivije nego da se, pogleda uprtih u vrhove sopstvenih noseva, mehanichki klatarite ne biste li postali jednakiji od drugih u oboru za koji mislite da je kul. I ne „podrzhavajte" 'scenu' nego ljude, ne „podrzhavajte" koncerte nego slushajte muziku, bojkotujte Nestle-ove proizvode, pazite kako prelazite ulicu i chuvajte se promaje.

Pozdrav,
Sonja Amazonka

nema na chemu dule... :))

tu sam ja uvek da pokusham da dam kreativni doprinos razvoju teme...

Dule

od Sonje uzeti pelcer i sejati po Srbiji.


Sonja

ja imam bas lepu frizuru :) Urednu, fensi, taman kako treba. ali ispod nje su necim, nekad - vakcinisane vijuge protiv nerazmisljanja. Mozda punkom, ali, nakon 6 godina ponovnog zivota u srbiji, mislim da je atrofija sprecena desetogodisnjim izbivanjem iz ove zemlje. 'Progresivni' klinci skejteri nose majce sa super dizajnom na kojima pise ЧЕТНИКС. Kulturni i obrazovani biju svoje zene i decu. Nabija nam se Kosovo (ili for the sake of argument - ulazak u EU) na nos kao jedino pitanje od koga nam zavisi zivot, a nemanje za 'leba i klinci na lepku (sto bi rek'o slucajni prolaznik, "ma to su Cigancici, rodjeni su otporni na sve" ne treba da nas zanimaju, jer, boze moj, kad povratimo Kosovo klinci vise nece duvati lepak. Verovatno cemo opet imati dobar dop, sta li???

Uf. Kad sam se vratio u Srbiju, ponesen odusevljenjem sto cemo opet biti gradjansko drustvo, nakon godinu i po dana nasao sam se u 07.45 ispred TVa, neobrijan i neistusiran poslednjih tri dana motajuci dzoint, jer sam samo vutra mogao da si priustim na ler. I jedna misao me je naterala da se cimnem i da se borim.

OVDE NIKAD NIJE BILO DOBRO. OVDE NIKAD NECE BITI DOBRO.
Ovde je najbolje bilo kad smo bili pod tudjom vlascu ili u SFRJ. Za ilustraciju, Milos Obrenovic je uveo vece namete svom narodu nego sto su ih imali pod Turcima - ovo napominjem jer deca u osmom razredu pricaju price "da nismo bili pod Turcima sad bi bili u EU" i njihov razredni, nastavnik srpskog i veliki vernik to podrzava.

Za razliku od Sonje, koja ima viziju ja samo izbacujem svoju gorcinu. Ne znam sta da uradim osim da se borim za svoju porodicu i da sebe zastitim koliko mogu. Izbegavam da citam domace politicke vesti. Nasmesim se i obradujem samo kad se pojavi neka Sonja...

Dule - hajde ipak da pravimo taj bend! Da nas podrzavaju kao osobe :)

'Progresivni' klinci skejteri nose majce sa super dizajnom na kojima pise ЧЕТНИКС

Cisto onako, to ЧЕТНИКС je modna kuca

Cisto onako, to ЧЕТНИКС je modna kuca

Super ideja za ime... Inace, ti isti su mi prijavili da mrze "amere" i da nikad nisu bili preko i da nemaju nameru jer su svi picke i da ih mrze. Iz tog pravca valjda i ime "modne kuce"...

OK, samo sam rekao. A odakle ime??
Moguce da si u pravu
Pozdrav

Dule Nedeljković

Lune, pustio sam pre neki dan Greatfull Dead, sto si ti jednom preporucio. Prestravio sam se! Izgleda da nisi samo ti povukao korene iz tih vremena:)

Ne diraj me u Greatful Dead il' cu da pobijem ceo school-bus!!!
Nego, da ustanete kad pomenete ime rahmetli Dzerija, neka mu je laka zemlja i dobra svirka sa orkestrom na nebu.
http://www.youtube.com/watch?v=RmWrpi4wngE

a devojke?
'We're not going to explain ourselves any more, we're just going to do what we want and if noone understands that's their problem'..Siouxsie

Ko je za nek digne ruku, a ko nije sečemo od lakta ))

Moraš fixeru prvo da registruješ radnju i prijaviš uredno skup. A i šta će nam vize dok imamo snove?

bi mi milo jer me ekipa iz Cazina i Velike Kradushe vec mesecima izludjivala Kemalom Malovchicem.

Niko k'o Jašar...

Kakva impozantna sirina muzickog ukusa, doktore!

Doktor je inache poznat po shirini... dushe.

Shta ti je chovek... na pochetku '80-tih drugar iz gimnazijske klupe maksimalno nalozen na pank, Ramonsi i Exploited svuda, crna pankerska kozna jakna iz Carnaby Street-a, ploche naruchene iz UK, vokal u tad jednom od mnogih anonimnih pank bendova. A vec pocetkom '90-tih chovek se navukao na Pink i Crvenu jabuku. To je bre prava shirina... :p

pat metheny & jašar ahmedovski- priča mog života...

Suptilno, nema sta

ova vest me mnogo vise obradovala nego jos jedna vest o jos jednom okupljanju malih londonskih privrednika.

Dule Nedeljković
svako je imao svoju:)


Nije tacno ...prvi primerak je imao Sasha Ivanchic ...ima starijeg brata Bratislava - a.k.a. Ivancic & sons - now... - oni su je prvi imali u kraju (mada nisu tacno znali sta bi sa njom, vaistinu ..)

zato smo i prsli. Bolje bi im bilo da su pravili dosijee o ovima sto su imali album "Halid Beslic Live in Bugojno 86. Platinum Edition" jer oni su ti koji su napravili sranje. Ili bar da su popisali Bajagine obozavaoce. A narocito su trebali da hapse svakoga ko je imao koznu jaknu ko Majkli Djekson u Trileru.

Btw, vidjam Vokrija sa Akademije na raznim mestima: na Marakani prodaje novine za sedenje, u Knez Mihajlovoj nalepnice SRB za kola. Jednu sam i kupio, bilo mi ga zao.

imao je Blanusa sve o svakome od nas. To je pokojni novinar Vremena Uros Komlenovic svojevremeno istrazivao.
Negde krajem osamdesetih bila je ona prica sa bombom na Akademiji. Skupili su nas sve u roku od 24 sata. Tada mi nije bilo jasno, kako? Kada su me ispitivali bilo mi je neverovatno koliko su podataka o meni beznacajnom imali.

Mene to sto kazes uopste ne iznenadjuje. Imam sposobnost da provalim ko je pandur medju 100 faca, jos se nikada nisam ispalio u proceni, tako da sam gotovo ubedjen za neke likove koji su dolazili u rupu da su zapravo radili za muriju. Neki od njih su danas u politici, sto je jos jedna -dodatna potvrda.

Mislim da sam poznavao Urosa, verovatno je to onizi, suvonjavi mladic sa bradom, koji je poceo zapravo novinarsku karijeru u Nin-u negde 90/91.

Mislim da sam poznavao Urosa, verovatno je to onizi, suvonjavi mladic sa bradom, koji je poceo zapravo novinarsku karijeru u Nin-u negde 90/91.

Chovek je pisao, bash dobro pisao... i umesto da on postane zvezda a ne Pera "Glede" L. ode chovek na onaj svet.


~~~~~~~~~~~`

Za razliku od njegovih intimusa sa ovog bloga, choveka sam "znao" iz Vremena, iz pricha njegovih nekadasnjih komshija i sa par popijenih pica u zajednichkom drustvu u pochivsem "Dollaru".

Dule Nedeljković

Uki je prvi udario na Arkana i njegove tigrove, imao je velikih problema zbog toga. Bio je sam protiv svih. Umro je tiho i gotovo neprimetno. Tuzno.

Moj prijatelj Uki nije umro neprimetno.
Znam to po uchestalosti kojom ga se secam.
I ne samo ja.