Noć me je stigla u ......Srbiji, moj Preradoviću! Da me je noć stigla, ni po jada, nego mrkli mrak, tmuša, prstpredokomnevidiš, crnilo da crnje ne može biti (a može!), ponor pakla domaće proizvodnje, koji ne samo da preti nego dela i rabotuje.... I da je jedna noć! Ili dan. Preživelo bi se, preduralo. Ali ovo sestro, brate, rode, traje i ne vidi i ne nazire mu se kraj!

Najvažniji zadatak ministra finansija je da čuva naše pare i da ih ne da ministrima bez kompasa, diletantima i galamdžijama. I da traži podnošenje računa. Najvažnija rečenica ministra finansija treba da bude: NE DAM PARE.

Ја сам чудо видео:
зец коло води,
лисица га двори.
На лисици перце,
на курјаку звонце.

Ја сам чудо видео:
ћуран баби воду носи
у решету на рамену,
а ћурка јој тикве сади
на дрвету на камену.

Ovo je "kontrablog" libkonzovom blogu "O zelenašenju, kocki i narkomaniji". Pišem  ga zasebno, a ne kao komentar tamo, da bih promenio temu, na istu temu.

Autor: Rodoljub Šabić

            Birokratska inventivnost u kreiranju raznoraznih načina za maltretiranje građana definitivno ne zna za granice. Taman pomislim da me s tim u vezi ništa ne može iznenaditi a suočim se sa nekim novim „originalnim" doprinosom.

            Najsvežiji primer je juče, na moj e-mail, pristigla žalba jedne sugrađanke sa Voždovca. Ona je, naravno, prethodno podnela zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Poreskoj upravi. U zahtevu je od „poštovanih" tražila raspon vrednosti kvadratnog metra građevinskog zemljišta i stambenih zgrada  u ulici... utvrđenih u postupku utvrđivanja poreske osnovice na prenos apsolutnih prava u 2011. i 2012. godini.

edit: (odma da metnem na početak) - ne nudim kuče. i ne dam ga. oglas (za ne daj bože) odnosi se na stan. ako, ne daj bože, zatreba. 

uzela sam štene. doneli ga iz petrovaradina. imala sam nameru već neko vreme da uzmem mešanca (malog!!!) i ovaj mi je delovao najlepše. ličio je na vučjaka s kojim sam živela godinama, ali to u meni nije probudilo ni tračak sumnje da ova osoba koja mi se šetka po stanu može i da poraste. mislim, ozbiljno da poraste. takođe, simpatičan mi je bio (i dalje je) jer liči na privezak šarplaninca. po'sves' je čudo - ja ustvari najbolje volim velike pse. dakle, pravila sam se da ne znam da nešto što je nastalo mešanjem vučjaka i šarplaninca - ne može da bude malo. 

i nije da mi žena iz petrovaradina, koja ga je dovela kod mene, nije rekla da on ima "nešto malo" krvi tog lovca na vukove i druge međede. rekla je. 

e sad, pedro i ja se lepo slažemo. bistar je i, mada ima između mesec i po i dva, već je shvatio gde je njegov WC.

Izjava ovog gospodina vređa inteligenciju normalnih navijača Partizana.

Molim gospodina "Endemsku vrstu" da nauči neki strani jezik. Niti govori Engleski niti Ruski a želi da bude "faca".

Bugari su već imali prestolonaslednika za premijera pa se nešto nije proslavio ali mi nismo Bugari, možda kod nas bude uspešno.

Evo prođe i 50 dana od izbora a vlada se i ne nazire. Ko god poveruje u žvake tipa da se ozbiljno razgovara o programima, da su u pitanju vrlo studiozni i pricipijelni strategijski pristupi kako bi građanima u narednih pedeset godina bilo bolje taj je naivan. Samo onaj ko kratko pamti ne seća se da su nam od početka raspada Jugoslavije nudili šečerleme, te kad pobedimo biće svima konačno bolje, svoji na svome, pa onda kada oteramo Miloševića cvetaće slobode, blagostanje i demokratija, a zapravo narodu i Srbiji je bivalo sve gore i gore dok samo nekima sve bolje i bolje do bezobrazno dobro.

Neka vas niko ne zavarava i laže, natezanje oko vlade je zapravo međusobno natezanje stranačkih vrhuški ko će koga više da nategne a da onaj ne oseti.

U poslednje vreme sve više slušam priče o vrednim i poštenim ljudima koji su ostali bez svojih kuća, stanova ili kompletne imovine, a glavni razlog su njihovi sinovi ili nesreća koja je njih lično zadesila.

Zelenaši

Prva asocijacija na zelenaše su mi američki horor filmovi u kojima vampir ne može da uđe u kuću dok ga neko ne pozove unutra. Znači, u ovom slučaju, dok im se neko ne obrati za pomoć. Pravdaju se ljudi raznim razlozima: te imao sam jasnu ideju kako da vratim, te bilo je pitanje života i smrti i ko zna šta još. Svim svojim poznanicima uporno ponavljam:

Autor: Rodoljub Šabić

U petak zateknem u poštanskom sandučetu obaveštenje o „neuspelom" pokušaju uručenja preporučene pošiljke. Poštar je navodno pokušao da je uruči, pa me pošto „nije uspeo" obaveštava da sam mogu da podignem pošiljku, u pošti, u narednih pet dana. Ceo dan je neko bio u stanu, poštara je verovatno mrzelo da se penje po spratovima, bilo mu je jednostavnije da svoj posao završi u prizemlju i prepusti ga meni. Ali, ništa strašno, pošta nije daleko, nije problem da sam odem po pošiljku.
U ponedeljak ujutru to i uradim. Postojim malo u podužem redu, na kraju dobijem pošiljku. Pošiljalac - Uprava javnih prihoda grada Beograda.

It's Time!

Ne znam kako vi, ali ja se nekako slatko sa zebnjom radujem ovogodisnjem Wimbledonu. Kazu kako u istoriji tenisa nije postojala ovako dominantna trojka. Ne znam, ne bih ja to bas tako formulisala... 

Nesumnjivo je da Federer taj kome u dobroj meri treba da zahvalimo sto su Nadal i Djokovic postali veliki igraci. Koliko samo covek sebe treba da gura da bi dostigao takvu velicinu. A Fedeks je bio Gromada! Jedini njegov problem je u tome sto ga je vremenom mladjani dvojac ne samo dostigao, vec i prestigao.
Na stranu licna averzija prema Federeru, ali fakat je da taj covek odavno ne moze da parira najboljem, bilo da govorim o periodu u kom je Nadal drzao celnu poziciju ili od kako je Djokovic resio da pobedi sebe i konacno krene da radi ono za sta ga je majka rodila. 

(evo na brzinu, pred utakmicu)

Nažalost nismo ovde ispratili "sredinu" - odlično 3. kolo grupnog dela i tri četvrtfinala.

Šta smo imali do sad:

Nemci gazu ,

Kristijano odrasta,

Španci se drže...

Album: Beogradski glas 11
RAProdukcija 2011. Belgrade, Serbia
Muzika i tekst: Aleksandra Kovač