Prvi primer JA:Dobar dan,ne radi mi internet
Glas sa druge strane:Dobar dan,upalite i ugasite uredaj proradice.

JA:Gospodjice,ja to radim dva puta dnevno,jer dajete uredjaje koji su nekvalitetni 

Glas:Pa ovde Vas nema u evidenciji da se zalite

JA:Digao sam odavno ruke od zalbi,jer svaki put dobijem isti savet,ugasite ruter I sacekajte minut.

Glas:Danas je bio problem sa ADSL-om,pa sad svi pokusavaju da se ukljuce,morate da sacekate..probajte za jedno 20 minuta..Sad ne moze.Pozdravio sam Glas i  odoh da cekam.

 Drugi primer:

Moj kabl operate

wolfgang-carl-paddy-miroslav-carlos

 

 

Postoje krajevi na koje nikad ne pomislite.

U skladu s tim ne planirajte otići tamo.

Krajevi i mjesta u koje dolazak civilizacije ne znači ništa i koji žive sami za sebe ma šta se dešavalo u okolini. Ako slučajno zabasate u takav kraj veoma brzo zapazite da je priroda netaknuta, vazduh čist i da je voda dobra. Najčešće tu i nema ničeg drugog

... "Keep ancient lands, your storied pomp!"

cries she with silent lips. "Give me your tired, your poor,
Your huddled masses yearning to breathe free,
The wretched refuse of your teeming shore.
Send these, the homeless, tempest-tost to me,
I lift my lamp beside the golden door!"

Ja ne znam ni kako da pocnem ovaj tekst. Glupost je univerzalna, sto je blesavo opste mesto te nije prikladan

- nije gotovo -

Već par nedelja se i institucije i pojedinci (i žene i muškarci) bave "slučajem predsednice opštine Knić".Situacija koja je u prvi mah izgledala lako rešiva, koja je više ličila na nesporazum i neznanje, pretvorila se u sindrom i paradigmu položaja žene u Srbiji, i kada je i žena političarka, a pogotovu kada to nije.
Pretvorila se u ilustraciju šikaniranja žena o kojima se ćuti, u sliku

 

 Odavno sam obećao Bol  da ću napisati  priču o Checkpont Charlie.

Za mladje blogere vreme o kome pišem je verovatno praistorija.

Vreme dogadjanja: novembar - decembar 1962.

Bio sam u to vreme u bendu koji je svirao po američkim armijskim klubovima. Bilo ih je tri vrste: EM /vojnički/, NCO /podoficirski/ i oficirski. U Zapadnoj Nemačkoj ih je u to vreme bilo veoma mnogo. Svaka veća kasarna ih je imala sem oficirskih, kojih je bilo malo.

Na angažman u Berlin smo stigli posle samo dva meseca svirki po klubovima u Nemačkoj.

As the political situation and the economy have eased in the past few years, a trickle of ex-patriots (Serb citizens who moved abroad) have begun to return. I know personally of three families in my circle alone and have received emails from several other returning Serb expats who read this blog. 

I suspect the government would like to see the diaspora reversed even more.  More expat retirees coming home to spend their last years and life savings living well in a land that's pretty cheap (as long as you stay out of downtown Belgrade.)   Plus, more young workers with college degrees

Zašto volim da radim sa decom?

Zato što je to jedan, krajnje neozbiljan posao, puno se smejem i ne moram da jedem plazmu - ne pušta me da odrastem.

U mojoj učionici postoje razna pravila. Dva, iz kategorije "nema..." su:

(1) ustajanja kad neko želi da mi se obrati, (2) uslovljavanja kroz nagradjivanje (manipulacija) i kažnjavanja

U San Fransisku: ja kazem pada kise,, kazu mi, nije to kisa vec cuvena magla ...ulazeci u SAD, opet nisu mogli da nadju zemlju Srbiju u kompu...na carini su me lepo pretresli i pitali da li sam sa Kosova, carinik je boravio tamo kao vojnik. Prosli put sam imala sudzuk u koferu pa su psi lajali na mene, ovaj put stvarno ne znam zasto sam izdvojena...zbog Kosova?
Ceka me cuvena

Drage moje & dragi moji, 

Kažu da svaki projekat istinski počinje tek kada uđe u svoju drugu godinu.Dakle, zajedno smo tačno godinu dana – stoga nije isključeno da u ovom postu budem i pomalo patetično-nostalgičan. Al stvarno, da me neko pita (a uglavnom me ne pita) kad bih trebao da se opredeljujem, (uz kupovinu stana) Blog B92 je zaista najznačajnija stvar koja mi se dogodila u prethodnih godinu dana.

E sad, kako su godišnjice povodi za to – onda mogu da kažem kako je naš Blog (uz, recimo, Peščanik, Insajder ili ulazak LDP-a u Parlament) možda najznačajnija stvar koja se dogodila i samoj Srbiji! U situaciji kada stanje u ovoj zemlji sve više dobija dimenziju groteskno-nadrealnog ovo mesto (i vi na njemu) je, zaista, među poslednjim preostalim kopčama s realnošću.

 

Mama je rodila sestru kada je meni bilo devet. Velika razlika nije nam dozvoljavala da budemo drugarice. Ja sam bila sva bitna, a ona je bila krpelj. Kada mi je bilo osamnaest, njoj je bilo devet. Ja sam bila vukovac, ona se provlačila. Ja nisam lagala, ona jeste. Nisam pušila, ona jeste, još od osnovne škole. Ja sam se udala u tridesetoj petoj, ona u dvadesetoj, uzaludno, ne preživevši ništa pre toga, bez ruksaka  na leđima za koji se zakačila smorena džandruica, bez pasoša u zadnjem džepu farki, mirisa studentskih dana. Bila je mnogo mlađa i kada nam je iznenada i

 

Prošlo je dosta vremena od kada je na blogu bio prvi deo Bisera naših pacijenata.

Evo drugog dela sa napomenom, da se možda neki od Bisera ponavljaju.

Za nove blogere ponavljam uvodni deo sa podacima o sakupljaču Bisera.

Aleksandar Revišin, za nas muzičare Reša, je lekar specijalista, urolog i hirurg. Osim toga je i jazzista, odlično svira klavir. Ogledao se i kao kompozitor. Autor  je vrlo lepe balade „Plavi sneg". Tokom cele karijere u njemu su se prelamali medicina i muzika. Pobedila je medicina, iako je muzika bila i ostala sastavni

moj odnos prema poeziji sve do jedne godine bio slican mom odnosu prema padobranstvu. dakle, posmatracki, ok, s adrenalinskim uzivanjem voajera koji prati let i prizemljenje. a onda sam se te jedne godine otvorila i ispisala 40 komada, kao cetrdeset razbojnika s alibabom i pecinom pride. slabo sam ih pokazivala, jos manje objavljivala, valjda jednu drugarica pustila kao predgovor svojoj knjizi.

Divni Misa Radivojevic, snimio je novi film. Misa je jedno zlato. Iskren, talentovan, lep i pametan. Takav mu je i film.