"Tropska vrelina" je serija koja se u prvoj polovini devedesetih godina stalno vrtela po TV stanicama u Srbiji. 3K, NS plus, Pink, Politika i ko zna ko sve još ne, emitovao je ovu ultra mega giga popularnu seriju. Jedino se Nik Sloter mogao pohvaliti da se na televizijama u Srbiji pojavljivao češće od Vanje Bulića.

I svi smo gledali pustolovine ovog neustrašivog privatnog detektiva na nekom vrlo opasnom ostrvu gde su svaki dan nekog ubijali. Ali ne i našeg Nika. Svojom dovitljivošću i fizičkim sposobnostima, ovaj hrabri borac protiv nepravde uvek je izlazio kao pobednik protiv

Ovaj razgovor sa samim sobom je nastao kao spontana reakcija na izraženu želju uvažene osobe da, u skladu sa raspoloživim vremenom i inspiracijom, napišem tekst za blog.

Šta misliš?
- Trenutno ništa. Baš ništa.

O čemu bi mogao da misliš, ako bih te zamolio?
- O raznim stvarima, kao i o tome zašto, recimo, puno svega i svačega nazivamo stvarima. Evo, sada sam rekao da bih mogao da mislim o raznim stvarima, iz čega valjda proizilazi da su stvari i nematerijalne prirode, jer mi se čini da kao i mnogi drugi ljudi i ja najčešće kažem »razne stvari«, a mislim na nešto što, po definiciji, nije stvar. Međutim, ne mora da znači da je pogrešno ako se misli da su »stvari«, u stvari i emocije, prijateljstvo, posao, rodbina i slično. Očigledno je da mnogi ljudi imaju takav odnos do svega. Eto, mogao bih na primer da mislim o tome ali nešto me mrzi ili jednostavno nemam motiv.

Nedelja - 4. dan

U nasoj zgradi povremeno sretnemo druge stanare, permanentne, ili privremene kao nas dve. Svi ce reci ‘bon jour', makar da pricaju na telefonu, otkljucavaju vrata i balansiraju jos tri stvari, sve istovremeno. U zgradi u kojoj smo permanentni stanari, pola sveta dalje od Pariza, ljudi sve redje kazu ‘hello' cak i kad udju u lift sa nama. Mnogi se polu-okrenu na drugu stranu, da izbegnu i slucajni kontakt ocima ili recima, kao da to vec nije dovoljno tuzno. Nije uvek bilo tako.

...šta sam u ovome našao...

Gimme a break sa ovom povikom na šoping molove po Beogradu. Borka Pavićević included. Iz konfornih gajbi u Beogradu, sa kreditima u omražnim zapadnim bankama, u doboroj garderobi ili iz Amerike i EU. Ako nemate o čemu trenutno da pišete, ako nemate inspiraciju, pauzirajte, nemojte da pišete. Bolje, nego da komično levičarsko kulturološki zanos ili nostalgiju za zavičajem nesretno iskaljujete na činjenici što je Beograd, grad sa više od milion stanovnika, dobio još jedna šoping mol. Ne petljajte šoping

  Dnevničke bilješke, 6. dio

19. travnja 1999 (ponedjeljak)

Telefonski razgovor s Tomom. On misli da je bombardiranje bilo moralno opravdano, jer se nešto moralo učiniti da se zaustavi etničko čišćenje na Kosovu. Istodobno, kritizira način na koji je sve to izvedeno, a naročito Amerikance. Oni su, kaže, vojno potpuno inferiorni Englezima i mnogim drugima. „Dao bih se okladiti, kad sam čuo da je pao avion, da je taj avion američki". Isto se odnosi i na gađanje izbjegličke kolone. Tom kaže da je u golfskom ratu više Britanaca stradalo od „prijateljske

Glasna muzika i stroboskopsko svetlo u poznatom striptiz klubu "Badda Bing" Las Vegasu mi polako, ali sigurno idu na nerv. Kolega prigodnog nadimka Marinac, i ja brinemo da se Celo, gangster pokajnik, sigurno vrati u Srbiju gde ga ceka sudjenje.

Vece tece kako ti vec ide iz sampanjac i striptizete. Ja s mukom mezim neku klopu, Marinca pivo poteralou WC, a Cela uziva sa par riba. Imam grc u stomaku, nesto mi ne daje mira. Osecam se kao da nas neko posmatra. Iznenada u ogledalu vidim siluetu koja nam se priblizava. Mahinalno okrecem glavu i vidim marinca Marinca svog u krvi sa odsecenom rukom. Ne cujem kako vristi od preglasne muzike. Krecem ka njemu medjutim jak udar me zaustavlja. Vidim bljesak i osetim drugi udar . Gledam moju sivu kosulju sivenu po meri kako se natapa krvlju. Treci metak me pogadja u dijafragmu. Ne mogu da disem.

Putopis a...

 U principu, svako je tamo onih mutnih, nultih godina voleo da tezgari. Nazalost ja sam u to vreme bio relativno nizak odnosno mlad, pa sam to skoro poceo da nadoknadjujem.

Uostalom, svi ljudi vole pare, ja posebno. Ne znam zasto, ali pare me smiruju, nije to onaj osecaj pohlepe, ali jednostavno kad sam okruzen parama, moj mozak radi na nizoj frekvenciji i to prilicno opusta.

Tako sam i stigao do kurvanja s oruzjem.
Ima mnogo imena i definicija za ovu vrstu tezgarenja posebno Engleskih (Sec Staffing/Security Escort/Contact People/Meet&Greet Bunch) ali eto, Sekspira ne volim, uzasno me smara.
Sta da radite, mi nize kaste mozemo sebi da dajemo za pravo da pljujemo osnove Engleske knjizevnosti po potrebi.
Dakle kurvanje ili gorilisanje.

Много је било опомињућих текстова, толико да су се подигли и контра-гласови - претерујете, уранијумска муниција НАТО-а је опасна ако метак носите у џепу, а зрачење је минимално, зауставља да лист папира...

На тровање земље, воде и ваздуха - на микронске честице које разносе ветрови по ближој и даљој околини - обично

Uvek mogu da pricam kako je nasa kosarka odlicna, kako imamo exit i kako je guca do jaja.

Aj sad malo vi:

Da bi se napravile promene kakve su potrebne u krizi koja nas sve opterećuje, neophodno je reorganizovati način na koji trošimo vreme. Nužno je usvojiti koncept važnosti, a ne hitnosti, što je jedna od osnovnih grešaka koju ljudi prave. To je i osnova upravljanja vremenom i matrice koja pokazuje kako treba raditi aktivnosti...

U zemlji koja ne zna ni gde će, a ni šta će, treba krenuti od rešavanja hitnih i bitnih stvari, pa onda rešavati bitne i koji nisu tako

Kakav blam.Srba.

Dokle, bre? O'ladite malo

Gde se eksplikacija završava, tu počinje književnost (Jose Ortega)

Na početku svojih čuvenih ''Lekcija iz fizike'' Ričard Fajnman razmatra sledeću hipotetičnu situaciju: zamislimo, kaže on, da sutra treba

Taman sam se lepo spremao da napišem članak o gledanosti emisija na televiziji, kad sam opet ničim izazvan gledao vesti. I imam šta da vidim.

Potpisali Gospoda građani Niša peticiju. Ništa neobično, da Gospoda građani Niša nisu pravili peticiju o tome da im ulica ne menja ime. Ne žele da im se ulica nazove po Šabanu Bajramoviću.

Krenula anketa, vidim neki čiča priča kako on nije nacionalista. Gledam starca, pomislim da se sigurno ulica zove Save Kovačevića, Mlade Partizanke ili je dobila ime po nekom bombašu koji je hrabro jurišao na nemačke bunkere. Posle