Da malo blogujem o onome od čega se  živi

                 Ovih dana , u Skupštini Srbije , treba da uđe u proceduru ''Nacrt zakona o regionalnom razvoju'' .

Osnovne zamerke na ovaj predlog su :

Član 3, stav 6, kaže da je jedno od načela podsticanja regionalnog razvoja načelo subsidijarnosti, ali se već u objašnjenju pojma nalazi samo priprema, izvođenje i nadzor – ne i upravljanje sredstvima koje bi regija imala. Potonje specifikacije

UKINITE POREZ OD 6%!
1. aprila na Svetski dan šale(jer je ova Vlada šala!) , u 17h, ostavili bi u parku prekoputa Vlade, na žardinjerama, betonskim kantama za đubre i na kontejnerima pakete humanitarne pomoći za članove Vlade. Zašto tu? Jer nas i teraju da preturamo po kontejnerima sa ovim porezima. Natpisi tipa: Hvala vam 100% za 6% su poželjni. Svako bi ispisao ime favorita, tj. člana Vlade i ostavio ga tu. Nije poenta da te pakete vide političari nego građani kao što nije poenta da nas policajci kao neprijavljeni skup teraju od Vlade nego je poenta da počnemo od nečega.

Pišući o BCMS-u (bosnian-croatian-montenegrinian-serbian language) početkom meseca, dotakla sam se problema prevođenja. Ponoviću, kao uvod u današnji post:

- Smešna strana naših jezičkih politika pokazuje se najjasnije kod prevoda. Činjenica da je skraćenica

BCS rođena baš zbog prevođenja i baš u Hagu baca tragikomično svetlo na sve nas. Ima li nekoga da se ne seća Jergovićevog teksta o zagrebačkoj premijeri srpskog filma „Rane" 1999. godine? Podsetiću vas: „'Vežite se, polećemo'", kaže lik s filmskog platna, a ispod piše: 'Vežite se, polijećemo'. Baš tako. Onda se na platnu pojavi latinični natpis 'Beograd, jesen 1991', a ispod njega nam latinični titl objašnjava: 'Beograd, jesen 1991'. U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i oduševljeno pljeskanje po koljenima, a još nije prošla ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je valjda najluđe filmsko ostvarenje u povijesti filma, usporedivo možda tek s otvaranjima filmova iz američke nijeme komedije." -

Ako linkovani Jergovićev tekst, Marš u sporni organ!, dosad niste pročitali - preporučujem, slatko ćete se nasmejati.

Deset godina kasnije prevođenje sa srpskog na hrvatski i vice versa i dalje je aktuelno, a pomalo ili poviše i sporno. Ovih dana ga je tematizovao ponovo jedan sporni Hrvat, Boris Dežulović.

Sutra u 8 ujutro po našem vremenu upaliće se crveno svetlo na jednom semaforu, pa na drugom, pa na trećem, pa na četvrtom, pa na petom...a onda će sva ta crvena svetla nestati i krenuće...

 

Pred nama je nova sezona najpopularnijeg takmičenja u automobilizmu – Formule 1. U ovoj sezoni će od 29. marta 2009. do 1. novembra 2009. biti održano 17 velikih nagrada. U konkurenciji je 10 timova i 20 vozača.

Krenimo sa opisom staza na kojima se održavaju Velike Nagrade:

Subota - 3. dan

Danas idemo u Pompidou centar. Vise volim ime Beaubourg ali ga mnogo smesno izgovaram i klinka dobija napade smeha. S druge strane je rec ‘centar' od koje mi dolaze misli na ludnice, a ne svidjaju mi se ni politicari koji svoja imena kace tamo gde im nije mesto ali je Pompidou tako smesno pompezna rec, cak se i slaze uz vodovodne cevi kojima je ova galerija moderne umetnosti obmotana, pa ko sta voli. Slucajem smo po izlasku, na par koraka od naseg ulaza otkrile jedan od zatvorenih pasaza Pariza.

Nemam običaj da na blog kačim svoje intervjue i snimke javnih nastupa, ali ovoga puta ću napraviti izuzetak i objaviti intervju koji je objavljen u vikend izdanju "Pravde".

Zašto?

Zato što je povod jedan tekst objavljen na mom B92 blogu.

Zato što je to najbolji intervju koji sam dao u svojoj karijeri.

Zato što ga je "Pravda" objavila na naslovnoj strani.

Zato što je to najveći intervju ikada sa gej aktivistom (oko 17 hiljada karaktera) na tri strane.

Zato što je to "Pravda" (ciljna grupa do koje se teško dopire) i ceo tekst je apsolutno pozitivan i ništa nije izvučeno iz konteksta.

Uživajte.

Političku i medijsku polemiku o Zakonu protiv diskriminacije ulepšale su fotomontaže Dragana Markovića Palme. Njihov autor, Predrag M. Azdejković, u ekskluzivnom intervjuu „Pravdi", otkriva kako izgleda život mladog homoseksualca u ovakvoj Srbiji.

CENZURA OSEĆANJA

Vaš tekst „Braćo gejevi, sestre lezbejke, Srbija vas ne zaslužuje" pročitao sam kao neku vrstu spiska lepih želja gej populacije, ali bez mogućnosti da se ostvare u ovom društvu.

Molim Vas ga za čitaoce Pravde, koji nisu videli taj tekst na Vašem blogu, navedete osnovne zahteve koji bi homoseksualcima omogućili da žive bez osećaja diskriminacije.

Diskusija na B92 forumu postavila je, sa mnogo cinizma i ironije koje su do sada iskazali učesnici, po meni sasvim opravdano pitanje "Kakva je uloga NVO sektora u oblasti ekologije u Srbiji". Odnosno radi li se tu uopšte išta osim pokušaja da se dođe do grantova i upinjanja da se povremeno simboličnim prikupljanjem plastičnih kesa po parkovima (što je ok ali...) dođe do medijskih saopštenja koja valjda treba da podrže onu prvu aktivnost?

Ako uzmemo u obzir činjenicu da NVO sektor naravno nema ni ingerencije države,

pise Igballe Rogova

na srpskom, in English

Kad je NATO počeo da bombarduje srpske vojne položaje na Kosovu i u Srbiji, cela moja porodica se skupila u kuću naše majke, da budemo zajedno. Srpska policija i paramilitarne jedinice išle su po Prištini terajući Albance da napuste domove i idu u Makedoniju ili Albaniju. Nas je bilo preko 37 u majčinoj kući: moja braća sa ženama i decom, moje sestre sa muževima i decom, rođaci. A imali smo jako malo zaliha.

Svakodnevno smo živeli u strahu od policije koja će doći da nas protera iz kuće. Četvrtog

...ili ko koga više voli?

Dok blejim u mom ljubimcu na putu sa posla kući, pade mi ova ideja na pamet.  I kako sam brzoplet i nepromišljen reših da probam da postavim malo lakši materijal za vikend.  Nekako smo svi preozbiljni u poslednje vreme.  A mozda i nije baš lak materijal.  Htedoh da vas pitam, ko su vam deset najdražih blog-drugara?  

Pošto sam ja prvi pitao, ja određujem i pravila.  A pravilo je samo jedno.  Sva mesta na listi mogu da se dele osim prvog.  Meni su uvek sve naj-liste bile grbave (naj-filmovi, naj-muzika...) ali malo intrigantnosti

Eksperiment u blogovanju 

Две недеље, а други пут сам био на вратима. Четири године пре, породице која је провео 24 сата у граду на ушћу реке у Атлантиц Дуоро. Али тада, као и град нам на неки начин другачији од Лисабон. Иако је главни град и велике мегаполис мјешавина свих свачега, Порто дефинитивно је компактан и некако интимнији, обичнији. Поготово ако, као ја сада, долазе у раним јутарњим сатима и отишли на стари кернел Рибеиро, на обали Дуора. Дакле нема више туриста навале, столови и сунцобрани затамњивати не погледа и не препречују време, прозори су домаћице каци одећу и обавити прву јутарњу размјене информација, док су домаћини ретких мирних и мирно испијају кафе локалним местима. Деца бесплатно трчкарају и играју се налази испред куће, на улици у луци. Шетња од неколико сати у јутро је била лијепа, а све накнадне замке.

  domaćin bloga Srđan Cvetković istrazivac saradnik ISI : Budući da je bloger Goran bio svojevremeno kod menekao ilegalca u Studenjaku ilegalac koristim ovde svoje pravo pa kao ilegalac na blogu  dovodem  ilegalca. Svoje rad ce nam predstaviti Nemanja Dević koji ima 19 godina a već je napravio ozbiljno istrazivanje koje je pretočio u knjigu Istina pod ključem. Njegove godine nisam pomenuo da bi ga blogeri poštedeli kritike već kao ra

Let me see if I have this straight:

   1. Government imagines lots of income for the year
   2. Government creates spending budget
   3. Government spends it.

Sudija: Datum rođenja?

Ja: (na srpskom) Datum rođenja?

Okrivljena: (kao iz topa) Tridesetsedmog, dvadestprvog, dvadesete.

Ja: Aj´ ponovo, leba ti. Kad si rođena?

Okrivljena: Pa lepo ti kažem: tridesetsedmi, dvadestprvi, dvadeseta... Majke mi.

Ja: OK. Kad je na majkemi, da ti verujem. (prevodim) - Tridesetsedmi, dvadestprvi, dvadesete.

Sudija (zbunjen, meni): To, gospodine doktore, ne može biti datum rođenja.