Legenda kaže:

Sveti Đorđe je jurio Aždaju kroz Crnu Šumu i ranio je. I Aždaja je pala. I gde je njen rep udario zemlju stvorilo se korito Dunava.
Ali Aždaja je bila samo ranjena i Sveti Đorđe je nastavio da je juri kroz mnoge zemlje

I na kraju kad su došli do Crnog mora Sveti Đorđe je ubio Aždaju. I ona je pala i gde je njena ruka-kandža ostavila otisak u zemlji nastala je Delta Dunava.

I tako, na kraju gde kanal-rukavac Dunava

prozaičnost jave stoji nasuprot proizvoljnosti sna - ili je možda obrnuto? ( г. Дарко Тушевљаковић)

затекнем се у мислима без разлога о догађањима лишеним смисла и одредишта, посебно јутром, ја неизлечиви пецарош, док запиљен у одраз ме у мутној води меандра дунавског, подно Села нам, месим ноклу, полуразбуђен,чучећи на полупотопљеном корену врбе комбинујући како да се што спретније провучем кроз још 1 дан пензионерског живота ми додељеног

Kažu da je osnovna greška kod procenjivanja stvari, ljudi i pojava, ta da procenjujući samo onaj poznat deo stvari, ljudi i pojava, donosimo ocenu o celini. Ali poznati delovi stvari, ljudi i pojava su večito u deficitu. Neprekidno ih skupljamo, u nadi da ćemo najzad prokužiti sve. Naravno, nemamo nikakve izglede.

Uzmimo, na primer, taksiste. Vozim pre neki dan kroz Kneginje Ljubice, i udarim gore na Vasinu pravo pred znak koji mi na prvi pogled zabranjuje bilo levo

... na traktoru će stradati.

Beogradska razglednica

Zagrebačka razlednica

Uvek kada prolazi leto (sudeći po vremenskim uslovima trenutno još uvek ne izgleda kao da prolazi), tj. kad je kraj raspusta (bez obzira da li (ne) idem u školu) sam nekako malko sjeban :(

Melem na ranu bi trebalo da bude 

Danas u 17h počinju prvi mečevi i što se nas tiče, kreće lavina naših igrača, u prvom terminu Janko Tipsarević počinje svoj poslednji Gren Slem protiv domaćeg Denisa Kudle. U isto vreme Dušan Lajović igra protiv starog Stiva Darsisa. Pobednici pomenutih mečeva se ukrštaju u drugom kolu, a pobednika tog meča (božezdravlja) u 3. kolu čeka Novak Đoković koji danas na Artur Ešu u 2. terminu (ne pre 19:30) započinje odbranu titule mečom protiv Španca Roberta Karbaljesa Baene. U našoj prvoj polovini žreba su i Laslo Đere i Miomir Kecmanović koji će međusobno odigrati meč prvog kola oko 20h. 

 TRANSKRIPT intervjua od 18. minuta snimka!

Glas Amerike: Da, ali isto je postalo popularno da ljudi odlaze iz Srbije, i odlaze medicinske sestre, odlaze lekari, vozači. Odlaze ljudi iz Srbije i navode da im je teško da žive u Srbiji.

Vučić: A jel' bilo lakše kad ste Vi otišli? Više ljudi je otišlo u tom periodu, nego danas, iako i dalje ljudi odlaze. Globalizacija je takav proces. Manje nam lekara odlazi nego iz bilo koje druge zemlje u regionu.

Glas

gošća autorka: Snežana P. Lončar

Napisat ću joj pismo kad budem daleko - misli Jona i ne čuje svoj glas koji tu misao izgovara.

Kome ćeš napisati pismo? - upita žena skrećući pogled s monitora kompjutora u koji već satima gleda i lagano tipka prstima po koljenima, djeluje bezvoljno i daleko, možda nervozno. 

Kako ću se sada izvući. Treba biti tajno, treba da dozna tek kad me ne bude više. Kako ću se sad izvući. Što god da progovorim o tome pretvorit će se u jad - misli Jona i uzmiče prema vratima. Žena ga gleda površno, pogled joj je negdje po sredini njegova lica, ali ipak s izvjesnim zanimanjem i ponavlja pitanje. Odjednom mu sinu, nesmišljeno dođe:

To je stih jedne pjesme koju sam jučer negdje čuo - govori i osjeća kako to zvuči sasvim uvjerljivo, vjeruje da je dovoljno uvjerljivo da ona ne nastavi ispitivati. Pokušavam se sjetiti melodije, ali ne ide, a pjesma mi  bi smiješna, stihovi su smiješni, a i muzika, nešto kao parodija na... - nastavlja Jona, pa zašuti na tren. Ma nevažno je, već mi, eto, pade na pamet - doda odmahujući rukom uvjerljivo nehajno i pokuša se nasmijati, ali bezuspješno. Osjeti kako mu se lice  iskrivljuje u grimasu, u neki, pomišlja, glupi, izdajnički izraz. Ali žena se malo osmjehnu i vrati pogled na monitor lapotpa ispred sebe, pa Jona odahnu, shvati da se uspio izvući i skoro da iskliznu iz sobe.

Tako je: Srbija traži ostanak taksi, a da Priština za uzvrat ukine samoproglašenu nezavisnost i odrekne se tesnih veza sa Amerikom. U najkraćem, to je plan Srbije. A i narod to tako vidi, i tako priča, uz kafu, uz pivo ispred prodavnice ... Šta su takse u odnosu na značajno parče teritorije, i to teritorije sa neizmernim istorijskim i kulturnim nasleđem? Ako baš mora da se bira između taksi i dela teritorije, nema sumnje da se treba opredeliti da takse ostanu, a da se ne daje teritorija, i to takva. Svaki patriota bi tako odlučio. A tu našu štetu od taksi nadoknadićemo u poslovanju sa Kinezima. 

Uzmimo da na dan-dva poželelite da živite kao junak iz neke knjige, šta bi bilo najlakše? Svakako ne Čendlerov Marlou, ili, još strašnije, bilo koji lik iz dela Dostojevskog. Kafka takođe ne dolazi u obzir iz očiglednih razloga. Ima i lakših slučajeva, ali ono što je često zajedničko mnogim junacima romana, to je da žive sami. Taj preduslov mi se ispunio istovremeno sa završavanjem čitanja knjige pisca koga imam na umu kao idealnog za početnike u disciplini