Juče je u turskom Službenom glasniku osvanulo dugo čekano (mesecima) obrazloženje ustavnog suda za poništavanje amandmana, koji je u (površnoj) štampi dobio nadimak "amandman o maramama". Ova (zaista) istorijska odluka ustavnog suda je u (manje površnoj) zapadnoj štampi okarakterisana "pravosudni puč". Taj izraz dobija punu jasnoću čitanjem dvadesetak stranica ove pravničke akrobatike.

Nemam nameru da zvučim veštičavo i čangrizavo, kad kažem da su neka deca danas isuviše razmažena. Vaspitanje se umnogome promenilo, u odnosu na ono kako sam ja odrastala 60-tih prošlog veka. Ono je jedan od najtežih zadataka roditelja, bilo kad, i bilo gde. Kad se setim moje generacije u tim godinama...Hmmmm...Life can be a bitch!

U mojoj porodici živelo se po pravilima mojih roditelja.

Svi, manje više, mislimo da smo pametni. Glupi su oni drugi, a ne mi. Ne sporim. I sam sam takav.

Sa uspehom u profesiji i životu, već je druga stvar. Uspešni su, najčešće oni drugi, a ne mi.

Nije redak slučaj, da je neko od naših poznanika, sa kojim smo sedeli u školskoj klupi i za kojeg sigurno znamo da ga pamet nije krasila, postigao daleko više od nas.

Možda se desilo i vama, ali ja sam na godišnjicama mature uvek padao na teme od iznenađenja - moji najgluplji prijatelji su najdalje dogurali.

Reče davno jedan čovek ,koga neki zovu otac a neki očuh nacije ,da je Srbija uvek bila pobednik u ratu a gubitnik u miru.To je usađeno u psihologiju i političku psihologiju naroda , čak i do razmera da se isticalo, pa i ističe, kao usud srpski i zavera.To je postala politička krilatica svih “iole nacionalno svesnih elemenata”.Počev od najranije istorije, a posebno od Kosovskog boja sve se tumači kao pobede u ratovima i gubici u mirovima. Mitologizacija ide dalje do toga da Srbi nikada nisu vodili ni jedan nepreavedan rat, pa čak ni oni među bračom ili između oca

Država je ove godine izdvojila sredstva za stipendiranje čak 500 domaćih studenata koji su upisali studije na nekom od univerziteta u zemljama EU, uz obavezu da se nakon završetka studija vrate u Srbiju. Svrha ovih stipendija je klasična investicija - ulaganje u obrazovanje stručnjaka koji će po povratku u našu zemlju, primenom znanja i veština stečenih na referentnim ustanovama u inostranstvu, doprineti razvoju Srbije. Nacionalni projekat par excellence!

Kad, ne lezi vraže, sve je pošlo naopako - ciljevi ostali zatureni, sredstva ostala nepotrošena, stručnjaci ostali bez usavršavanja, a zemlja će, izgleda, ostati bez stručnjaka... Dakle, priča je sledeća:

Nasilnički čin u sred Beograda zahteva najoštriju diplomatsku rekciju

Autor: Filip Mladenović, novinar Beograda 202

• 1. Tokom naredne četiri godine (2008 - 2012.) težište uređivačke politike biće na životnim, EKONOMSKIM temama: zapošljavanje, nova radna mesta, nove investicije, originalni patenti i preduzetničke inovacije, uspešni poslovni poduhvati, naročito za izvoz znanja, roba i usluga, mala i srednja preduzeća, porodične firme, naročito u manjim mestima i u selima, životni standard, regionalni razvoj, tržišna konkurencija i ukidanje monopola, privredna saradnja sa republikama bivše SFRJ i sa zemljama EU. Izbor ekonomskih

Je l' se sećaš da je bilo proleće 1998? Rano. Možda je čak bio i februar? Pa onda 06. jun iste godine? Je l' se sećaš kad sam drugi put u životu duvala travalu ( i zadnji ) na onom balkonu u tržnom i kad me nisi pustio kući da odem, jer ako me stari vidi takvu odraće te kao jarca ( i neće ti dati da me oženiš)?
A je l' se sećaš kad nam je tvoja mama donela kokice ( da deca ne ogladne ) a mi smo bili nestašni? I kad nam je tvoj drug besomučno kucao na vrata a mi nismo smeli da otvorimo, pa je samo rekao:"Aj' dobro, al' znam da ste tamo!"
Sećaš li se da smo prvih

iznenadjujuce napredna deca u srbiji zahtevaju da "nasilje nad decom bude strogo zabranjeno" pa su, ne gubeci casa, iskoristili prigodni pravni lek putem podnosenja zahteva ombudsmanu za izmenu zakona kojima bi se uvela zabrana fizickog kaznjavanja dece. ako ovaj zahtev bude ispunjen, srbija ce se uvrstiti

Dobitnici novinarske nagrade

Osamdesetih godina sada već prošlog veka biti istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji značilo je baviti se mudro i analitički problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije. Kako mirno, bez

Blogs in Serbia from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

I ove godine Francuska rivijera morala je da ‚‚trpi" nekoliko dana izliva kreativnosti i ludiranja ljudi iz celog sveta na festivalu koji se zove Cannes Lions. Ova manifestacija okuplja one koji nešto znače ili žele da znače u reklamnoj industriji.

Ko je osvojio Grand Prix, šta je donelo prvo učešće u istoriji kreativaca iz Srbije na Young Lions takmičenju, ko je snimao bez odobrenja klijenta, da li je neko podbacio, da li je zaista čoko-rila novi pravac u industriji i čija žurka je bila najbolja, nije nešto što zanima mnogo ljudi van Industrije. Možda ove žurke i

Retko se to dešava: stižem do poslednjih stotinak stranica knjige, počinjem da dišem s nijansom neodobravanja, kao da je na knjigu moguće vaspitno delovati da se, pod uticajem neiskazane kritike, pomalo produži. Zagledam kraj, ali ne otvaram poslednje strane i pitam se, ako nastavim da čitam sa ovom strašću, koliko će mi još trajati?