On je stvarno bio Junak naših dana!

Imali smo se čime ponositi, mi, današnji jugonostalgičari, Titini pioniri, oni što su, možda naivno, ali zaista verovali u bratstvo i jedinstvo.

 Jeste, i prepirali smo se, ko je bolji, On ili Beneš!? A voleli smo ih i jednog i drugog.

Beneš je bio impulsivan, emotivan i malo mangup, ali neodoljivog šarma i udarca. A On, on je bio staložen, sabran, uredan, vredan, taktičan.

Tada

There are certain times during the year in which the people of the White City are suddenly and inexplicably unavailable. Between Christmas and New Year is a flexible gap of weeks in which people phase in and out of our space-time continuum. Then we are all here until May when the Easter-May Day vortex consumes a good 30% of our acquaintances.

At the moment, the remnants of the citizenry who are in Belgrade are hiding from the sun. Meetings get put off, people on the other end of the phone sound like they just woke up from an afternoon nap (even in the morning), "lunches," which already begin late as far as my hunger cycles are concerned, begin to drift more and more toward the evening.

 Бити здрава

Duško Radović je znao da budi Beograđane sa 'Dobro jutro, Beograde', dok je Robin Vilijams glumeći neobičnog DJ-a (MC-a) jedne radio stanice u Vijetnamskom ratu program počinjao sa Good Morning, Vietnam (u istoimenom filmu).  Pokušaj da Beograd postane Vijetnam, kao i da se lomljenje i paljevina po našoj prestonici predstave patriotizmom, isto je kao ljubav izjednačiti sa mržnjom ili svakog Srbina sa Radovanom. Eto

Da li će, naime, biti mesta za sve koji hoće da se sklone kod radikala u Pariskoj? Koliko vidim, u blizini rukovodstva je najsigurnije. Tamo će svi novinari biti na sigurnom. Osim toga dobiće i punu i potpunu informaciju o tome da je grupa ubačenih provokatora minirala ono što su planirali radikali i njihovi narodnjački prijatelji.

Sve je ovo jedno veliko foliranje, od najave 2000 ljudi koji će obezbedjivati miting, pa do političkih kritika upućenih izdajnicima i samom predsedniku Srbije, i sve ovo bi moglo da posluži za jedan efikasan i organizovani kontraudar vlasti i normalnog

Cija su ovo deca?

 Znaju li im roditelji gde su i sta rade?

 Nastavnici u ucitelji, gledate li snimke iz Beograda veceras?

Gradjani, verujete li da radikli sa ovima nemaju nista?

Kako ste?

 Ja sam grozno.

TO je u Beogradu 2008 dobilo toliko glasova da skoro moze vlast da formira.

Toliko o ad hock pomirenju. Sa ovima necu ni da komuniciram a ne da se mirim, sto rece jedan moj drug veceras, dok smo sms komentarisali TV snimke.

PS  ALOOO DRZAVNI VRH, JEL IMATE VI NESTO DA KAZETE NA OVO, KOLIKO VAM TREBA DA FORMIRATE

састав на тему . . . ајд живили

досад вам нисам  овину писо.

ја, (нетипичан) сремац.

брука.

но,закорачимо ондак, системацки . .  .

Mad magazin je daleke 1965. godine objavio jedan od njihovih, do dana današnjeg najpopularnijih tekstova u kojem su predložili rešenje za problem univerzitetskog sporta. Naime, na univerzitetima je veliki problem prevelik nivo profesionalizma i nedovoljno zabave u nečemu što bi primarno trebalo da bude rekreativna aktivnost. Ponajviše, problem je nemogućnost velikog broja studenata da učestvuju u sportu zbog ograničenog broja mesta u ograničenom broju ekipa. Kao odgovor na te probleme ponuđen je potpuno novi sport. Čitajući bazične propozicije tog sporta, došao

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Dok smo bezbrižno prljali autobus smokijem, negde su uhapsili Radovana Karadžića. Tu vest smo saznali mnogo kasnije, kad već više nije bila novost, ali našoj izdajničkoj radosti nije bilo kraja. Kakvi smo mi samo ljigavci, radujemo se tuđoj muci. Pa da. Ja se zamalo nisam napila od sreće, ovako nesklona porocima, alkoholu naročito ( stvarno nisam poročna po tom pitanju i vrlo ga loše podnosim. Kad god konzumiram taj inhibitor seratonina, imam crne rupe u pamćenju a treba mi bar tri dana nakon konzumacije da se dozovem svesti. Onoj osnovnoj ).

Drhtim od neizvesnosti zbog večerašnjeg mitinga. Da li će da se skupiti kritična masa da sruši Ovo Ovde? Kako čujem - organizatori Mitinga istine i otpora diktatorskom režimu nisu prijavili ovaj skup nadležnim službama (policiji). Da li zakon predvidja da nešto što nije prijavljeno ima da bude zabranjeno? Verovatno. Ali ko da sprovede zakon?

Čujem da se političar Aleksandar Vučić trsi i nudi vlastima da ga uhapse zbog nepoštovanja istih. Ponudjen, ko počašćen!

Da li se neko stvarno plaši od okupljanja i protesta ekstremističkih, a marginalnih

Dok smo bezbrižno prljali autobus smokijem, negde su uhapsili Radovana Karadžića. Tu vest smo saznali mnogo kasnije, kad već više nije bila novost, ali našoj izdajničkoj radosti nije bilo kraja. Kakvi smo mi samo ljigavci, radujemo se tuđoj muci. Pa da. Ja se zamalo nisam napila od sreće, ovako nesklona porocima, alkoholu naročito ( stvarno nisam poročna po tom pitanju i vrlo ga loše podnosim. Kad god konzumiram taj inhibitor seratonina, imam crne rupe u pamćenju a treba mi bar tri dana nakon konzumacije da se dozovem svesti. Onoj osnovnoj ).

Elem. Kablovska

(Tekst je već bio objavljen 15. jula na blogu MyExit pod naslovom "EXIT iz ugla namćora". Ovde ga prenosim sa par beznačajnih izmena)

EXIT 08 mi je bio lošiji od prethodnih. Možda zato što sam u međuvremenu malčice ostario. :) Pre par godina znao sam da zujim od jednog do drugog stagea bez odmora. Ove godine morao sam da iskuliram na svakom koraku. Uglavnom sam boravio na World music, Fusion, Roots and flowers... Popizdeo sam na Citroen stageu. Izem ti reklamu. Samo sam prosao pored. Do Dance arene ne idem vec godinama. Rekoh da sam omatorio. :P Razočaramo me je i izostanak

U ulici Milana Nedića 24/3, nekada Maršala Birjuzova, živi policijski inspektor u penziji, Živojin Aleksić.

Prevremeno se penzionisao kada je Dušan Mihajlović postao ministar policije u januaru 2001. godine. Svima je govorio da neće da radi za izdajnike Srbije i da bi se pre ubio nego da mu „ovaj“ bude šef.

Bio je član SK od 1986. godine, a član SPS od samog početka. Kasnije je svima govorio da Slobu lično poznaje. To je uvek ubacivao u razgovor na slavama i na drugim okupljanjima, dok bi opozicionari okretali glavu da ih on ne vidi i prevrtali očima. U njegovom prisustvu niko nije glasno kritikovao vlast i predsednika, ne zato što nisu želeli, već nisu smeli.

Nikada se nije ženio. Na pitanja zašto, odgovorio bi da je oženjen za službu. U komšiluku se pričalo da je izuzetno surov i da uživa da tuče ljude, naročito „zabludelu, izdajničku“ omladinu koja „umesto da uči škole remeti javni red i mir“. Javno se hvalio kako je tukao Vuka Draškovića u zatvoru 1993. godine i da mu je to bio najsvetliji trenutak u karijeri.

Preživeo je dva infarkta. Prvi kada su uhapsili Slobu krajem marta 2001. godine, a drugi kada su ubili Slobu u Haškom kazamatu marta 2006. Treći umalo nije doživeo kada je ugledao tablu s imenom Milana Nedića na zidu svojoj zgrade. Srušio se na trotoar i držeći se za grudi kroz veštačke zube prosiktao: „Četnici i njihova izdajnička kopilad. Jeb’o vas Milan Nedić“. Razmišljao je da proda stan i da se preseli, ali je od te ideje na kraju odustao.

Robert Smit, pevač grupe Cure, poklonio je

Dejvidu Bouviju fosiliziranog kameleona za

pedeseti rođendan.

Znate zašto.

Promene, mnogostruke, manje ili

više uspešne, obeležile su njegov život, i

naročito njegovu karijeru.

Videla sam negde podatak da je treći po

zastupljenosti na internetu od svih umetnika,

pa neću da vas smaram fazama kroz koje je

prolazio i likovima u koje je sa lakoćom ulazio.

O nečem specifičnom ću.