Sad ne mogu da komentarisem, ali ovo je iz zapisnika sednice fizickog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

U vezi sa zahtevom studenata Fizičkog fakulteta o bezuslovnom upisu III i IV godine studija, Naučno-nastavno veće je, posle diskusije u kojoj je učestvovalo više članova Veća kao i predstavnika studenata, donelo odluku o smanjenju uslova za upis u više godine studija i to tako što se u III godinu studija mogu upisati studenti koji imaju položene sve ispite iz I i najmanje jedan ispit iz II godine studija, dok se u IV godinu mogu upisati studenti koji imaju položene

Piše: Boban Stojanović  

(Povodom 9.novembra – Međunarodnog dana protiv fašizma i antisemitizma/ Dan sećanja na Kristalnu noć)

Lizalica je tvrdi slatki proizvod, čiju bazu čine šećer, kukuruzni sirup, veštačke boje i arome. Neke lizalice u sebi sadrže žvaku, neku vrstu meke bombone ili karamele. Recept za lizalice kakve danas nalazimo u prodavnicama, uz manje izmene, datira iz 1924.godine.

Jednu takvu lizalicu, htela je, u martu ove godine da kupi jedna devojčica. Romkinja. Imala je novca u džepu da tu istu lizalicu plati. Ali, pre nego što je uspela da to uradi, prodavac je ščepao za ruku, opalio šamar i izrazio sumnju da krade!

Nakon toga, fašizam nam se osladio mnogo više nego ranije...

Baka i deda imali su klavir. Crn, lakiran, polukoncertni, bečka mehanika. Klavir je imao tri mesingane pedale i tri debeljuškaste noge koje su ličile na Mišelinovog lutka s stomačinama u krug. Ispod klavira baka je čuvala pribor za šivenje, Burde a deda nekakve fascikle. Klavir je podužnom stranom bio prislonjen uza zid, naguran u ugao, ali je opet zauzimao skoro četvrtinu dnevne sobe. U ćošku, iza svega, pored treće noge, bilo je moje tajno skrovište.

Danas sam se vraćala sa posla zavezanih ramena u čvor, kapaka muljavih, otekla od neke teskobe, pa se nešto mislila, i mislila, i mislila. Ali, čak mi je i tako mute  zvučalo bedno i prosto, toliko da nisam sama sebi htela da postavim pitanje: Vlasto, kada si poslednji put imala osećaj da ideš negde potpuno slobodna? Od patetike mi se digao želudac, ali sam ga vratila nazad, obećala mu špagete sa puno parmezana i nastavila tlačenje sopstvene persone. Da li moraš da radiš? Ono, baš moraš? I baš ovo? A šta bi ti? I baš ovde? A gde bi ti?

Moj tata je obožavao

Nedelja lepih vesti za sve nas takozvane gradjane i gradjanke Srbije. Ne samo da je otvoren Delta City, ne samo da je Milka i dalje in charge za Srbijanski image nego smo i usli u proces pridruzivanja sa EU. Malo je tuznija nedelja za Vericu Barac, ali njoj ko je kriv kad ne zna da prepozna uspeh i Ledolomca kad ga vidi.

Jasno je medjutim - sto losije po Baracku i Njene, to bolje za Srbiju i sve koji joj zele dobro! Ko voli Srbiju, ne moze da voli Baracku, jer ona ne voli Ledolomce, a Ledolomci su Srbija. Jos malo pa i fizicki.

Nadam se da je svima nama dobronamernim

Nije me bilo neko vreme ali strpljen i spašen sada sam u prilici da najavim skorašnje lepe događaje koji će se iz patriotsko-ekonomskih razloga upriličiti i na srpskom tržištu!

Nema više razloga za paniku, stižu novi i lepi proizvodi koji omogućavaju da konzument, po svom izboru, u sebi uvek ima dovoljno ljubavi i/ili mira ali i mržnje i/ili rata.

Velika i dobra vest-Srbija danas parafira sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.  Do parafiranja dolazi pošto je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte komesaru EU za proširenje Oliju Renu prenela da je Srbija ostvarila značajan napredak u saradnji s Tribunalom i da je to dovoljno za parafiranje Sporazuma. HRV je oštro kritikovao ovakav sled događaja.

"U ime i uz podršku kolega komesara, odlučio sam