Dobila sam e-mail od moje kume o tekstu u danasnjem Presu o zlostavljanju dece i zena od strane oceva i muzeva.

Ja sam u danasnjem Presu nasla dva podjednako potresna teksta:

O ocu koji je seksualno zlostavljao sedmogodisnju cerku 

O zeni (cuj zeni, devojcici od 15 godina) koju je muz maltretirao

Ovakvi tekstovi se ponakad pojave u tabloidima, Presu i Kuriru. Jednostavnom pretragom

Kad biste hteli ukratko i na brzinu da opisete Ameriku onda bi najlakse bilo da je

nazovete  zemlja ponasanja…To BEHAVE  umesto to BE. Sve je samo ponasanje…

Ponasanje u prodavnici, ponasanje u skoli, ponasanje u saobracaju, ponasanje na poslu, ponasanje na ljubavnom sastanku, ponasanje sa prijateljima, ponasanje, ponasanje, ponasanje…koje se vremenom pretvorilo u O-ponasanje….Imitaciju zivota.

Prosecni Amerikanci oponasaju svoje televizijske serije, svoje zvezde i poznate licnosti, dok filmske zvezde

(ovaj blog posvećuem Jelici Greganović zbog metlice u hlebu, slučaja koji je opisala u blogu Nema leba bez seksa) 

 Beogradski sindikat je pokrenuo novu humanitarnu akciju koja nosi naziv jedne od njihovih najpoučnijih pesama sa prvog albuma: “Samo jedan život”.Cilj ove kampanje je da se održi serija koncerata po kazneno-popravnim zavodima i vaspitno popravnim domovima  i na taj način putem muzike i druženja prenese pozitivna poruka i stav koji članovi benda imaju o životu i prijateljstvu, jednom delu njihove publike koji sticajem okolnosti nije imao prilike da sluša BS ne nekom od dosadašnjih koncerata.

Akcija je započeta 15. septembra

I've been thinking a lot about citizenship recently both because of Serbia's political debate about new citizenship laws, and also because many B92 readers have emailed me letters (thank you!) often mentioning they themselves are citizens of multiple countries.   Many members of my extended family  including my Father, also have multiple citizenships.  I'm not qualified to comment on political debate, but I can extend three practical considerations:

#1. Useful papers vs heartfelt allegiance

I've noticed as people start collecting citizenships, the importance and meaning of

Novi Zeland. Zemlja sa 4 miliona ljudi i 50 miliona ovaca. Zemlja na kraju sveta o kojoj se zna malo, uglavnom iz prastarih geografskih atlasa, i o kojoj svaki pravi Srbin ima "pravu sliku" i predrasude (kao uopšte i o svakoj drugoj zemlji na svetu). Zemlja "na kraju sveta". Dalje ne može, osim ako krajnja destinacija nije Antarktik.

Kako li to samo izgleda jednom prosečnom Srbinu, odnosno Balkancu, obreti se u ovoj nedođiji nakon skoro 30 sati leta (presedanje nije uračunato)? Razna pitanja prolaze kroz glavu: "Gde su mi čizme, zaboravio sam kišobran, ukaljaću cipele, u koju

Dok se u Novom Sadu polako odbrojavaju dani do famoznog 7.oktobra možda je upravo sad trenutak da pokušamo da odgovorimo na pitanje otkud ponovo to ključanje paklenog kazana. Otkud to da mračnjaci (bilo ljudi bilo pojave, svejedno), koji bi po svemu već morali da budu u mišjim rupama, ponovo dižu glave, držeći nam pridike o: moralu, poštenju, patriotizmu, i tako to...

Takođe, nameće se pitanje i naše sopstvene odgovornosti za navedeno. Ne mislim, naravno, na nas ovde na blogu, već na narod koji, u svojoj izgubljenosti i sluđenosti više, čini se, nema volje ni energije da još jednom vlastitu sudbinu preuzme u sopstvene ruke. Istorijsko iskustvo, naravno, pokazuje da ovakvo ponašanje – bilo naroda bilo pojedinaca – nikada ne biva bez posledica.

Krivica i odgovornost za radikalizaciju stanja u zemlji, koja uvek odgovara smutljivcima i ekstremistima svih vrsta, svakako snosi klika na vlasti. I tu nema priče.

Mariopan:

…da je to turbo-pravoslavlje potpuno se slazem ,ali svako ima pravo da bira i model i nacin svoje vere. Evo ja sam Pravoslavne vere ,krstena u crkvi na Kosovu ,od tada usla u crkvu samo kao gost na vencanjima i krstenjima. Moze se reci da i nisam neki vernik jer nista i ne znam o tome . Ali kada sam videla karikaturu patrijarha Pavla na golom telu neke glumice zgadila sam se. Pritom nisam videla karikaturu Proroka Muhameda zbog koje je svet zabrujao i nisam videla glavu Pape na golom telu neke glumice. Ako hocete da se narugate osecanjima nekog celog naroda a da to ne bude sankcionisano nego dozvoljeno i cak pozeljno ,onda cete razjuriti te mlade ljude koji su zapravo jedina snaga koja moze ovde nesto da promeni. Nece to uraditi niko spolja,mora to da uradi neko odavde ,iz Srbije i to mladi.

JK:

U našem jeziku postoji izraz beli udovac. To je kad te žena ostavi, pa sam sebe gledaš. Izraz belo siroče nikada nisam čuo. To je valjda zato što je u univerzumu tradicionalnih srpskih vrednosti ta kategorija nemoguća, pa joj narod nije nadenuo ime.

Nama se nemoguće dogodilo. Ostali smo sami. Napušteni. Siročad. Doduše bela. Majka je otišla na službeno putovanje.

Vikend

Sve je počelo skroz OK.

  Priznajrem. „NATO deca ćveća“ kako nas je nazvao Đorđe Vukadinović me slatko nasmejalo. Bez obzira što je u isti koš strpao i one koji su uvek i generlalno protiv svakog ratnog sukoba i nas koji smatramo da su vojne humanitanre i druge intervecije nekad nužne i opravdane. U pravu je u jednom-bili smo ujedinjeni u stavu da je izbijanje sukoba na Balkanu, krvavi raspad bivše Jugoslavije bio induciran i nepotreban. Da je postojalo političke volje mogao se preduprediti. Bili smo protiv

Piše: Boban Stojanović  

(NAPOMENA: Tekst sadrži scene sado-mazo seksa sa Koštunicom. Nije za mlađe od 14 meseci)

Znate šta, baš sam nešto....onako.

Ljut nisam, besan nisam, hm...pre bih rekao sa sam sasvim cool...

Sve ova mržnja koja dolazi sa svih strana: od skupštinskih govornica, preko tabloida pa do najbliže familije, razvija u meni neke nove odbrambene sisteme...

Počeo sam da se branim sexom!

Kako?

Kliknite na dalje pa ćete videti!

Again. Evo ovako stoje stvari.

Dragi prijatelji, čast nam je pozvati Vas na prikladnu cvečanost povodom mog naimenovanja za člana VIP tima. Nije da mi nije. Kao cool sam, ali baš i nisam. Odaje me repić. Nisam nešto mislila da pravim žurku, ali kad nam se već namestilo, ajde.

U nadi da ćete uveličati ovu cvečanost Svojim prisustvom i Svojom muzikom, kao i prigodnim čestitkama,

Mrzim uputstva za upotrebu. Iz dna duše. Zato ih nikada do kraja ne pročitam. Ne čitaju ih ni oni što ih pišu. Ali ovo uz, danas, kupljen aparat za pečenje hleba, me više no obradovalo. Novi kućni aparat, za uspešno narastao hleb, pretpostavlja prethodni seks vlasnika.

Sve je počelo tako što je naš Prestolonaslednik, odlučivši da iskontroliše svoje gabarite (100 kg x 1,98 m), otklipsao u obližnju filijalu