Postio. Ne k'o Jelenče-Mitralješče nego ozbiljno. 40 dana ništa televizija, radio, novine... Batalio bio čak i internet. Danima buljim u ekran i štampam kilograme papira da nadoknadim. Džaba. Nigde ni odgovora ni pitanja. Da ih nisam propustio?

Imam neodoljivu zelju da podelim sa blogerima sledece tri pesme mog omiljenog hungarian-singing benda.

Zasto? 

Ne znam tacno da vam kazem.  

Prvo, nadam se da ima vas koji volite indi-pop. I ako vas ima, onda kapiram da ce te se obradovati da cujete nesto novo, drugacije. (blesavo je za nesto sto je iz Madjarske reci britt-pop jel?)

Drugo, pre neki dan, sedeo sam u svojoj omiljenoj kafani, sa drugarima i pokusavali smo da se zabavimo dosecajuci se po 5 poznatih Rumuna, Slovaka, Madjara i tako dalje ...   

Nismo nesto

"Mirjana Karanovic, prvakinja Jugoslovenskog Dramskog Pozorista, jedna od nasih najvecih glumica, dobitnica znacajnih domacih i medjunarodnih priznanja za svoj izuzetan doprinos pozoristu

izvor: www.biro.org.yu

BIRO ekskluzivno objavljuje prvi deo intervjua sa urednikom poznatg tabloida.

Urednik je želeo da ostane anoniman pa ćemo ga ovom prilikom oslovljavati pseudonimom “Djurica”.

“Djurica” za BIRO sajt otkriva do sada nepoznate podatke o svom privatnom životu, o afinitetima i sklonostima, ali i potresne detalje o svom detinjstvu i pritisku odgovornosti rada na tom zahtevnom položaju.

BIRO: Urednik ste dve veoma čitane novine. Kako uspevate

"….jer je Anuška već kupila suncokretovo ulje, i ne samo da ga je kupila nego ga je i prolila……" (Bulgakov, Majstor i Margarita) 

Po čitavom Vestminsteru niču beli kavezi, kopaju ulice i zamenjuju prastare olovne vodovodne cevi. Kažu da je zbog toga naša vrlo ukusna gradska česmovača u stvari otrovna.

Elem, ovo silno raskopavanje je navodno nateralo miševe i pacove da se razmile po kućama, jer, tvrde dalje, u Londonu nikada nisi na više od šest stopa daleko od miša ili pacova. Stvarno su diskretni, ako je tako.

Kao da je bilo nekad..., ili: da li je pobedila narodna muzika[1] 

U filmu Geto – tajni život grada, autora Ivana Markova (produkcija B92) glavni junak-narator Goran Čavajda – Čavke kroz ličnu, emotivnu istoriju, govori o istoriji najodvratnijih godina između 1991 i 1995.godine:  

Čavke je roker. O sebi govori kao o pripadniku jedne izgubljenje i potrošene generacije. Ima trideset i tri godine i oseća se prestar da nešto novo započne a premlad da se pomiri sa onim što se dešava. Luta gradom (Beogradom), u koji je pre nekoliko godina beskrajno verovao, posećuje mesta gde se još uvek svira prava muzika, lamentira nad potrošenom energijom i vremenom... Glasno se pita kako je moguće da pobede oni koji nisu bili ni pametniji, ni lepši, ni talentovaniji, pa čak (u početku) ni brojniji. 

Pri kraju filma Čavke odlazi na jedan koncert tzv, narodne muzike. U sportskoj hali, na čuvenom “Poselu ”, okupilo se desetak hiljada ljudi. Bez mimike, bez ikakvog gesta, Čavke stoji okružen čudnom mešavinom veoma mladih i sredovečnih ljudi, dok najstrašnija muzika pokreće tela lica i gomile. Dok nije došao među njih Čavke nije bio svestan brojnosti i energije ovog paralelnog sveta. Osećao je kako se grad u koji je verovao topi i nestaje...[2] 

Posao medija je da pita političara. Posao medija je da političaru postavlja nezgodna pitanja. Posao medija je da se intreresuje i prenosi informacije od javnog značaja. Posao medija je da ne dozvoli da vuk pojede magarca.

Posao novinara je da uključi mozak i lovi brljotine i eskivaže političara. Posao novinara je da bude u stalnom tihom ratu sa političarem i da uvek sumnja i pita. Posao novinara je da bude istinoljubiv, da poštuje kodeks, da ne laže i ne prikriva.

Posao političara je da bude izložen i pitan. Posao politilčara je da bude stalno napadan

  Čitam “nedeljnik” Petra Ignje u novom NINu pod naslovom Srbi, Rusi i Nato. Da mi je neko rekao da će u tekstu biti delova u kojima ću  se složiti sa čovekom, ili podržati ono što on napiše  rekla bi mu ……Što nema veze s time da mi je maznuo stilsku figuru o Buridanovom magaretu ili mi se pričinilo da me proziva :)   Ono što me je insporisalo da pišem ovaj blog  je  to što se radi o vrlo ogoljenom  tekstu. Ne kažem skroz  tačnom, samo ogoljenom, a to smatram dobrim.  

“Ne tako davno, Rusi su dosta jasno poručili Srbiji kako bi oni na Srbiju gledali

Pre par meseci je na blogu objavljena priča-apel (Cole: Život je negde drugde) o  Andreji, iz Kragujevca, kome je potrebna transplantacija jetre.

Andreja je operisan početkom leta i u utorak su se vratili iz Italije. Na pitanje: „Kako je Andreja?", Dragana mi je samo rekla: „Videćeš, nećeš ga prepoznati."

Život ipak nije negde drugde, već je ovde i sada... šta da vam kažem, osim - hvala što ste podržali ovo.

 
Iako su me razni ljudi iz mog najbližeg okruženja savetovali da se ne uključujem u

Sluzbeni glasnik Plemena, a.k.a. beogradsko izdanje "Oslobodjenja", poentira, briljira i pre svega oplemenjuje, one way or another, iz broja u broj.

Poradujem mu se najvise cetvrtkom, because every thursday is yay-Antonic-day. Ali, kako cemo videti docnije, every Thursday is another funny man`s-day.

Ovaj nezavisni analticar ... pauza za da svi pomremo od smeha... nakon cega nastavljamo progam...je sve zanimljiviji i zanimljiviji od kako se razinhibirao i shvatio da je i plemenskom fasizmu potreban glasnogovornik, pa makar se tako pogodilo da to bude bas on.

U

Berlinski zid opet aktuelan

16 godina nakon pada Slobodana Miloševića i 5 godina po odlasku Berlinskog zida u Hag,

U romskom naselju ispod beogradskog mosta Gazela u kome nema struje, vode, ni kanalizacije, ali ima siromaštva i tuge i đubreta, na jednom zidiću piše: Delfina ovde živi.

Sasvim slučajno, videla sam večeras na TV kratku reportažu o ovoj devojčici iz slama, kako ju je posetio ministar prosvete Zoran Lončar i poklonio kesu s knjigama, s željom da i dalje lepo uči i napreduje. Ministar je još rekao i da će se potruditi da ova devojćica dobije stipendiju od 3.000 dinara. TV ekipa je listala debelu svesku, ispisanu rukom devojčice Delfine.

Devojčica Delfina Ferizović

Piše: Boban Stojanović  

Ma, ko još može da u Srbiji govori o moralu!?

Neki će svoju političku moć potvrditi pljuvanjem po pederima, drugi će ćutati o mržnji prema Ciganima.

Neki će ići u crkvu svakom prigodnom zgodom da bi se pokazali bogougodni, drugi idu na sve utakmice kako bi pokazali da zaista vole sve što je srpsko.

Među to sve srpsko, posebno spadaju SRPSKA DECA, i to ne sva, nego srpska.

Hijerarhija po pitanju dece je nevidljiva, o njoj se ne govori i ona predstavlja tabu.

Ali....možda je temu potrebno otvoriti.

Recimo, činjenicom da u našoj voljenoj zemlji žive srpska i ostala deca....

Priča o deci je priča u kojoj nema nevinih!

  Састав на тему . . . осетљиву Прокатедрала Св.Јована у Валети, то репрезентативно здање, сведок векова , свакодневно под своје сводове намами на стотине знатижељника намерених да се у тишини богомоље диве једном од најлепших мозаик подова у свету , тјст надгробним плочама заслужних, своду црквеном који је непосредно пред смрт