Кад је свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана кад га изабраше за вођу. На њему се не опажају никакве промене.

Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе онако нагрђени и крвави да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу. Предео непознат, брдовит, го камен, а пута нигде. Још пре два дана су прешли преко пута и оставили га. Вођа је тако водио.

Помислише на толике другове и пријатеље, на толику родбину која пропаде на том чудотворном путу, па их обузе туга јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима своју рођену пропаст.

Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине:

- Куда ћемо?

Вођа ћути.

- Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

- Па зар нисте сви на броју? - процеди вођа не дижући главе.

- Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.

- Не могу да погледам!...

Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније.

Млад један човек изда на јавност збирку својих песама.

Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала.

Цело друштво дочека књигу с негодовањем. Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко:

— Песме?!... Којешта!...

— Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору.

Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи:

Zavoleo sam i pravilno shvatio ovu latinsku izreku od kad sam se još u ranim godinama susreo s njom. Ipak priznajem, iako sam se svojski trudio, moji pokušaji da se vladam po njoj, da je u životu sprovodim, u detinjstvu su mi bili prilično traljavi. Nije mi bilo lako uzdržati se a da se ne pohvalim nekim svojim dobrim delom.

A da, izreka slobodno prevedena glasi: Ko učini neka ćuti, kome je učinjeno neka priča.

Hvalisavost je jedna od najstabilnijih i najsnažnijih ljudskih karakteristika! Hvalimo se, hvalimo sebe, svuda i na svakom mestu,

Vozili smo se oko 60 na čas, Fiona i ja, po krivudavom putu za Glazgov. Kroz poluotvoren prozor, s vremena na vreme bih proturio glavu, praveći duboke uzdahe; napolju je lebdeo prohladan, majski vazduh, i sunce je odskočilo visoko iznad; osećao sam kako me njegovi zraci zapljuskuju po obrazima. Sve u svemu, bilo je fino, napolju.

A unutar karoserije mog ''fordića'', bilo je užasno. Fioni se išlo u toalet – hajde da se ne foliramo, pišalo joj se! – i bila je prilično nervozna. Uspevao sam da ostanem pribran, uprkos latentnoj netrpeljivosti koju bih osećao prema njoj u ovakvim

Nedavno sam čula priču o carskom baštovanu koji je održavao predivan vrt. Sve biljke u vrtu su bile prelepe i on ih je negovao veoma pažljivo. Kako to obično biva u pričama, a i u životu, jednog dana је među biljkama nikao korov. Baštovan je na svaki način pokušavao da uništi uljeza, ali bi se on posle nekog vremena ponovo pojavljivao. Baštovan se kod drugih vrtlara raspitivao kako da se oslobodi korova i primenjivao svaki savet koji bi dobio. Iako bi to pomoglo na nekoliko dana, korov je stalno iznova nicao. U svojim traganjima je stigao i do najpoznatijeg i najstručnijeg baštovana, koji ga je veoma pažljivo saslušao, a onda rekao: „Ako si već uradio sve što si mi rekao, ne preostaje ti ništa drugo nego da zavoliš korov!"

простора, времена од загађења

Da bi Srbija krenula napred, nova vlada bi morala da demontira parazitski partijski system i njegovu burazersku ekonomiju koji ubija Srbiju i zbog kojeg propadamo. Na čelu tog sistema se danas nalazi Aleksandar Vučić. On ga je nasledio od Borisa Tadića. Godišnji trošak tog sistema je preko 2.5 milijarde evra. Taj trošak je daleko veći od ukupnog godišnjeg deficita Srbije. Veći od ukupnog troška celog zdravstvenog sistema. Mnogo veći od celog sistema socijalne zaštite socijalno ugroženih građana.

 Ili zasto glasati za gradjansku llistu: dosta je bilo / Sasa Radulovic

Zato sto  Radulovic ima svoja politicka uverenja, ideje  ,a na vlast gleda kao sredstvo dda se ono u sta veruje ostvari.

 To je ipak novena u srpskoj politici gde  su ideje ,posebno one ekonomske, ili  politicka uverenja  zamenjena  skupim,ali ispraznim marketingom i jeftinim populizmom. Partijama je naravno vlast  postala cilj. Tom se cilju  sve podredjuje. Drugim recima, Nije problem u tome sto je Vucic smenio Tadica, vec u tome sto se nastavilo sa  politikom marketinga i jeftinog populizma.

Zato

Donekle slično Velikoj Britaniji uoči Prvog svetskog rata, i ja sam pomalo oklevao sa uključivanjem u diskusiju o revizionizmu, sa nadom da moje učešće neće ni biti potrebno.

Ipak, postoje dva razloga zbog kojih sada ovo pišem: prvo, želeo bih da podržim stav da je diskusija zasnovana na činjenicama dobra za svako društvo; drugo, postoji mnogo pozitivnih priča iz doba rata za koje mislim da zaslužuju da budu ispričane tokom obeležavanja ove godišnjice.

Чиме се све служио СНС у овој кампањи. Боље рећи, чиме није. Само, једно им треба признати, а то је да су тактички и методолошки све добро одрадили. И одмах на старту

Osećam potrebu da vratim dug Draganu Đilasu. Bilo je to ovako.

Vreme: negde oko početka poslednje decenije prošlog veka. Ja sam još studirao, Dragan Đilas je radio. Odnosno, imao je zvanje studenta-prodekana na fakultetu na kome sam studirao, Mašinskom. U dekanatu su izmenili uslove upisa u narednu godinu nakon što je ispitni rok već prošao. Tada sam još bio nezreo i nisam shvatao da sam sam kriv što sam knapirao uslov. Osećao sam se pogođen nepravdom. Pomislio sam kako se ona može ispraviti kroz institucije sistema (kao što rekoh, bio sam nezreo), i tako sam se obreo

Nakon što sam podneo ostavku na mesto Ministra privrede, Dušan Pavlović, koji je bio savetnik u mom kabinetu, je tražio izdavača za knjigu koju je pisao o našem boravku u vladi Srbije. Štivo je svima izgleda bilo interesantno, ali su rekli da ne smeju da objave knjigu. Autocenzura i sveprisutan strah praćen dirigovanim tabloidnim blatom, medijskim mrakom i odsustvom bilo kakve smislene kritike supermena iz Feketića, obesmišljava demokratiju u Srbiji i pravi farsu od izbora. Ja sam mislio da je društvo naučilo lekcije medijskog mraka 90-tih. Izgleda da sam se prevario.

... ili "Otkud blogerima tolika želja za Restartovanjem?!?"

Piše @a_jovicic

Starije blogo-kolege verovatno se sećaju izraza "Tehnika narodu!" koji je u nekadašnjoj SFRJ korišćen za promociju naučno-tehničkih dostignuća ondašnje države. Obzirom da živimo u "modernim vremenima", odlučili smo da probamo sličnu akciju u cilju demistifikovanja jedne aktivnosti koja je posebno učestala u vreme izbora (koji svakako nisu retki na ovim prostorima) ... istraživanja raspoloženja masa kroz sprovodjenje anketa.

Pre nešto više od nedelju dana @uros_vozdovac, @little_radojica i moja malenkost, pustila je "u divljinu" Predizbornu anketu v2.0 sa idejom da popunimo prazninu koja postoji u istraživanjima profesionalnih agencija (ili bar neobjavljivanja rezultata u javnosti) po pitanju trendova kretanja apstinenata i "belih listića" sa prošlih izbora. Ono što nas je iznenadilo je odziv i rezultati koji smo tim "istraživanjem" dobili (kompletne tabele su date u dokumentu sa kraja teksta a kao "hint" evo procenjenog broja glasova koje pobednik on-line izbora može da osvoji na onim pravim ... 323278 glasova odnosno 7.81%)

Поштовани господине Вучићу,

Прво да Вам се захвалим на крајње непотребном писму које сте упутили између осталог и мени. Наравно, ради се о типском предизборном памфлету, на који сте потрошили извесну количину новца који би свако чистијег образа, с више обзира и људскости свакако потрошио на нешто конструктивније. Али то