КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА БЕОГРАДА

Генералном секретару КПЗ и Председнику жирија ЗБ

 Поштована господо Ајдачићу и Аврамовићу.

Присуствовао сам данас, на средини прве галерије, 49. додели награда Златни беочуг (за трајни допринос култури Београда) и Повеља, као један од многих ранијих добитника Беочуга

Sreca je veca samo kad se podeli sa drugima!

Da li vam se ikada dogodilo da se nije dogodilo?

Milanska Skala ispunjena  do poslednjeg mesta… jun 2019. godine… orkestar na pozornici… instrumenti naštimovani… publika u iščekivanju… na pozornicu izlazi pevač sa gitarom… obraća se publici... izvinjava orkestru… skida leptir mašnu i oslobađa grlo… par akorda na gitari… a zatim anđeoski glas… malo je reći anđeoski, božanski… iz zapozorja gleda ga, ne bez sete, jedan od tri najveća tenora našeg vremena.

Estragon je Tragajući za izgubljenim vremenom, Čekajući Godoa, Radeći zadatke iz marljivosti, osećao da će proći Sto godina samoće pre nego što upozna Ljubav u doba kolere. Utrnulih nogu ustao je da ih protegne, zakoračio je u Baštu, pepeo, ljubazno je pozdravio Gospođu Dalovej u Vrtu sa stazama koje se račvaju. Skoro je naleteo na Pukovnika koji mu se požalio da nema ko da mu piše. Pogled mu je pao na obližnji zid, ugledao je Portret jedne ledi, što ga je asociralo na Sliku Dorijana Greja.

Pogledao na Netfliksu, dugo ocekivanu, prvu sezonu Away.

Prilicno razocaran...

Ima li komentara?

 P.S. Pozdrav svima posle duzeg vremena 

Delovalo je da je sve baš onako, pobednički.

A onda je duboka država skočila i iskeženo rekla:

- Jesi li ti, Žuti, normalan?!

- A zašto? – prenuo se i mahinalno izvadio skupoceni češalj iz udobnosti svoje frizure, kako bi mu obe ruke bile spremne za nekakvu hitnu reakciju.   

- Ma, idi, bre, čoveče – odmahnuše ovi instinktivno shvatajući da se tu ne vredi objašnjavati, a da, uostalom, za to uopšte nema vremena, koliko god da tip kapira ili

Rizikujući da ovaj tekst izazove bolna sećanja kod čitalaca, postavljam ovo viđenje blogera shmoo , poznatijeg kao Tasa, koga svi znamo i volimo. Dakle, prepustite se uživanju.

Dame i gospodo, I give you shmoo!

Посвећено мојим блогодругарима, Емсију/Чарливоју

Šta je vreme do protok mog života! Pre mog rođenja vreme za mene nije postojalo kao što za mene neće postojati posle moje smrti. To me niti uzbuđuje niti uznemirava, činjenica kao činjenica i ništa drugo. Vreme tokom života mi, teklo je nekad sporo, nikad da prođe a bogami mnogo puta mi je prolazilo brzo kao da ga vozi Valentino Rosi! Klizilo je brže od peska iz šake raširenih prstiju. Kao mlad imao sam vremena za sve, bukvalno za sve! Da imam devojke, da sa društvom obilazim kafane, da studiram, da igram fudbal, da pecam, da skitam, putujem… Bilo me je svuda po Beogradu, na

ARHIPELAG je objavio DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA i sledi reč o knjizi koju reče Čedomir Vasić