Deco volite li brzu vožnju?

Pa sad da kažem iskreno, nije bila brza,ali je bila luda.

Pozvali ste verske lidere u Srbiji da pozovu pastvu na vakcinaciju, kako ste došli na tu ideju?

Lično poznajem patrijarha Porfirija.To je jedan pametan i mudar čovek progresivnih shvatanja. SPC uživa veliku popularnost u narodu, a patrijarh je za kratko vreme postao osoba od značajnog uticaja među vernicima. Čini mi se, naročito među mladima. Mladi su najmanje zainteresovani za vakcinaciju, a svedoci smo da mutirani virus korone sve češće napada i mlade. Kada pridodamo činjenicu da smo u periodu kada se broj novoinficiranih počinje ponovo da se meri hiljadama

Mnogo toga ima po čemu će se pamtiti ali meni najjači utisak ostavio jedan njegov davni intervju gde je za svoju najbolju osobinu naveo:

"Umem da odem".

Juče sam pošao  u popodnevnu šetnju i poneo kesu sa đubretom da je bacim. Znači, spustio sam se u kanal sa garažama gde se nalaze i odeljenja sa kontejnerima. Bacio sam kesu i produžio kanalom. Pri kraju, tamo gde se nalaze stepenice uz koje se izlazi na trotoar ulice, video sam goluba kako se tetura, vuče krilo, obrće se oko sebe. Na tri koraka od njega spazio sam tri velike čavke koje su pomno pratile njegove pokrete. Kada sam se približio, čavke su odlepršale dva, tri metra daleko a ja sam video da je golubu raskrvavljena glava, probušena, video se mali krvavi mozak.

               E, stvari stoje ovako - još daleke 2012. godine nagovorila sam mog R.-a da se registruje na Blog, sve u nadi da će pre ili kasnije rešiti da piše o svojim iskustvima sa planinarenja po Albaniji. Očigledno, to se nikada nije dogosilo, a izgovori su bili razni. No, u svojoj nameri nisam odustajala, tako da sam sinoć, kao uzgred, rekla da bih rado njegov status na Fejsbuku sa poslednjeg pohoda objavila kao blog. Na moje nemalo zaprepašćenje odmah je pristao. Dakle, negde ipak postoji i neka srećna zvezda ili , drugim rečima - čekanje se ( ponekad ) ipak isplati.

porcelan

            Kutije su pohranile ceo jedan život. Ostala je još grnčarija. Razmišlja da ne pakuje lomljive stvari, iako je ploče već spakovao. Kada sve nečujno popuca, ovde će slepci iz publike makar imati istinski audio.

Moje misli danas su sa devojkama i ženama Avganistana.

autor: als

sam odluku, rešio sam da prestanem da pušim! Istog trenutka mi padaju na pamet reči Marka Tvena: Ništa lakše nego ostaviti duvan, ja sam to do sada uradio bar stotinak puta.

Nikada nisam bio alkoholičar, pijandura ali sam se alkohola rešio lahko lagano biće uskoro 26 godina. Nisam imao nikakve krize, bilo je kao da nikada u životu nisam popio ni čašu Loze.

Ali duvan, cigarete!!! Posle infarkta nisam pušio skoro četiri meseca. Nastavio sam sa pušenjem kada nisu uspeli da mi probuše arteriju.

Čekaj! Doneo sam odluku, dakle obećao sam sebi!

               Evo me gde sam zagazila u trinaestu godinu kako sam se registrovala na Blog devedeset dvojke. Preporučila mi ga je jedna od mojih mnogobrojnih pobočnih zaova, tačnije, obratila mi je pažnju na pisanje Jelice Greganović.

 Kako je Kafka usao u nas zivot

Pre dve večeri, samo što smo stigle na ovo divno, ali trenutno tužno mesto, odlučimo da krenemo Maki, Tedi I ja na giros,  jer on se samo jede u Grčkoj.

Posle Tedijevog poziranja I smišljanja sta mu se najviše sviđa, krenule smo u apartman.

Negde oko ponoći smo shvatile,tj. Maki da Tedi nije tu I krenula je  kuknjava I plakanje.

Naravno, uz objašnjenje da je Tedi otišao u razgledanje grada I mora,  čitali smo Kafku.

Možda je I bolje što nisam spavala najbolje jer sam onako umorna prebirala