Gledam vremensku prognozu, imam neku fensi detaljnu za pilote amatere, u sledećih 14 dana ovo je jedini pristojan dan. Ako im je za verovati.

A pogodilo se, starija ćera peva rekreativno u dečjem horu `Vrapčići` to je beogradska ispostava čuvenoh dečijeg hora iz Banja Luke, ali ova ispostava nije baš tako ambiciozna kao glavni hor. Ne snimaju pesme, namju audiciju, svi su dobro došli, pevaju rekreativno iz sveg glasa i uopšte vlada neka opuštena atmosfera. Što se javnih nastupa tiče oni su na playback, naša deca igraju i glume pevanje. Bojana ih obožava!

Danas

Gostujem veceras  u 19 h kod Maje Mihajlovic na TV Metropilis u emisji Moja prica. I na groznim sam mukama, sta da obucem. Crnu haljinu s crnim carapama, ili s crvenim, mozda na pruge, mislim carape?

- O cemu ces da pricas? - pita me cerka.

- Jao, pusti sad to, sta da obuceeem, pitanje je sad! - kmecim.

Msilim, znam ja pravila sta se valja na teve, a sta jok, i uvek se obucem

gost autor-krkar.

http://blog.b92.net/text/12731/Srbija%20-%20zemlja%20veselih%20aborid%C5%BEina/

 

 

 

I sedam dana sam, i gore i dole
potraži me
i sedam dana sam, nađi i stavi
pokaži me …

 

 

Subota

 

Nedavno sam otkrio crtanu seriju

Autor: Zorka Kovačević (Spartanka_Afrodita)

Pre par dana Gi Majka Hrabrost dobila je zvanični poziv od Ministarstva zdravlja RS da danas, 9. oktobra 2009. godine učestvuje na okruglom stolu pod nazivom "Јаčanje odgovornosti i unapređenje efikasnosti zdravstvenog sistema Srbije".

Kao teme koje će na okruglom stolu biti

Predsednika Obamu jutros u šest sati su saradnici probudili sa neočekivanom vešću - američki lider koji nije smatran ni jednim od favorita postao je ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za mir. Nagrada je iznenadila samog Obamu, njegovu administraciju i Amerikance, čije prve reakcije na blogovima i drugim forumima pokazuju podeljenost po gotovo stranačkoj liniji.

Predsednik Obama od početka izaziva snažne emocije u gradjanima, oni koji vole i poštuju svog lidera danas su ponosni što su njegovi napori na jačanju diplomatije i promeni američkog spoljnopolitčkog kursa, inicijativa

Mediji su, kao i svake godine u oktobru, brzo reagovali i objavili vest da je Nobelova nagrada za književnost dodeljena  nemačkoj književnici rumunskog porekla Herti Miler (Herta Müller). U prvim izveštajima se navode osnovni biografski podaci - rođena je 1953.g. u selu Nickidorf u Banatu, Rumunija, gimnaziju je pohađala u Temišvaru, studirala je nemački i romanske jezike, a kao posebni kuriozitet, da je otpuštena s posla iz jedne fabrike i jedne škole zato što je odbila da sarađuje sa sa Sekuritateom, Čaušeskuovom tajnom policijom. Međutim, o njenom književnom delu u prvim izveštajima ne kaže se gotovo ništa. Najviše što smo u prvim vestima mogli čuti ili pročitati jeste da je Herta Miler do sada objavla više romana koji su prevođeni na više stranih jezika.

Sa malim i razumnim zakašnjenjem, dok nije postalo nepristojno... 

I još za one kojima je tekst do sada promakao, dešava se...

 

Uživajte, slušajte glasno, srećan rođendan Don. 

Rat u Avganistanu od početka je bio manje sporan od rata u Iraku. Njegov početak vidjen je kao opravdana reakcija na napad Al-Kaide, njegovo produženo trajanje objašnjeno odlivanjem snaga na taj drugi sukob. Avganistan je izazivao manje podela, polemika, protesta, neko vreme se odvijao gotovo neprimetno, u džinovskoj senci Iraka. Ali osam godina kasnije, taj sukob je sve nepopularniji, a Bela kuća suočena sa pitanjem – šta dalje? Posle 800 poginulih vojnika, koliko još života žrtvovati, posle potrošenih 220 milijardi dolara, koliko još novca izdvojiti za sukob čiji je ishod krajnje

 

A tragic history of the Acropolis temple

Film by Kostas Gavras

Lyrics used come from Lord Byron's poem The Curse of Minerva

- foto: Jone & Dulejko
- prethodni nastavci:
1. Na biciklu kroz mnogolske stepe, tajge i pustinje (i zašto Mnogolija a ne Mlog... Molgolija)
2. Ulan Bator

Lepo je tu.

 

 

Ako bi želeo da istražuje Afriku, španski moreplovac iz 15. veka bi se prvo otisnuo pravo ka zapadu. Posle nekog kraćeg vremena takve plovidbe, on bi odredio tačnu visinu zvezde Severnjače (Polaris) iznad horizonta na tom mestu, koristeći astrolab, a onda bi okrenuo brod i zaplovio na jug, držeći taj pravac sve dok ne bi video, sa leve strane broda, zapadnu obalu Afrike. Ploveći dalje ka jugu duž te obale, Severnjača bi mu se ukazivala