(Eksperiment u blogovanju.)

(Čovek se obraća imaginarnom ‘'domaćinu'' na bini, a onda sedne na stolicu s leve strane. Naglasak mu je ''Britanski''.)

Hvala, Bil, hvala...
(Sedne i prikači mikrofon na rever košulje.)
Da, da, da, da, da, da ... veoma

Da se razumemo ‘oma na početku. Ja nisam nikakav vernik. Pod tim podrazumevam redovne posete crkvama, beskonačne postove, upražnjavanje crkveno propisanih rituala i običaja, beskrajne molitve i nadu da će Bog svevišnji rešiti moje probleme. Da li me to čini nevernikom? Ne. Da li to znači da mislim da su oni koji upražnjavaju sve ovo gore pomenuto manje vredni od mene? Ne. Da li to znači da sam ja manje vredna od njih? Ne.

Svoje

Ko je pročitao moj profil zna da imamo vazda vazda životinja [(trenutno brojno stanje 6 pasa i 6 mačaka i 1 kornjača (tri su otišle svojim putem)]. Ko čita moja pisanija zna da ne pišem blogove o našim ljubimcima (mi ih tako ne zovemo). Malo stvari je dosadnije nego kad "vlasnik" psa/mačke/papagaja (kaj god) uzme da drži banku o njegovom, dakako, specijalnom primerku. Nemam nameru da kršim to samonametnuto (no pets) pravilo. Međutim, rizikujući da ispadnem trivijalan, želim da podelim jednu priču o mačetu, koja me "muči" evo sad već sedam godina, ne bi li možda dobio odgovore na pitanja koja iz priče slede, a koja (pitanja) su predmet čestih (skoro pa filosofsko-religioznih) rasprava između Fu i mene.

Kao Matoru-Kenguricu-Prvorotku pre svega me uputiše na amniocentezu, koja ima

ili "Saniranje posledica umesto uklanjanja uzroka"

Već godinama unazad mogli smo biti svedoci raznih vrsta napada na male verske zajednice - protestanske provenijencije. Napadi su varirali od verbalnog nasilja pa sve do uništavanja imovine i verskih objekata koji pripadaju ovim verskim zajednicama. Radi podsećanja, navešću samo neke od njih i one koji su novijeg datuma, budući da je lista ovih incidenata veoma dugačka.

Ulazna vrata Adventističke crkve i staklena pregrada između ulaznog hola i crkvene sale provaljena su i razbijena u noći 20. januara 2002. godine. Prvog novembra 2005. nepoznati počinioci razbili su prozore na zgradi Adventističke crkve u Beogradu. U toku 2006. Godine U Kraljevu je bačen Molotovljev koktel na Evangelističku crkvu, kamenovana je zgrada Hrišćanske baptističke crkve u Novom Sadu, a katolička crkva "Svetog duha" u Novom Sadu je opljačkana. Možda jedan od najtežih incidenata se desio početkom 2007. godine kada je grupa nepoznatih počinilaca podmetnula požar u verskom objektu Hrišćanske adventističke crkve u mestu Stupar. Bezbroj puta, ulazna vrata Baptističke crkve u Novom Sadu a u kojoj pored ove verske zajednice bogosluženja vrše još i Evanđeoska ckva i Crkva Hrista Spasistelja i koja se nalazi samo 50 tak metara pore policijske stanice bila su demolirana i uništavana.

Stanovnik sam svijeta I tako se osjecam. Ne stidim se svoje nacije srpske sve dok sam covijek I kao covijek  optuzujem svaki zlocin a narocito onaj pocinjen u "moje" ime. Sve ovo me ne tjera da cutim vec  naprotiv da imam prava   pricati o zlocinima druge strane. Jedan sam od onih koje je rat  nacinio  trajnim  invalidom , ali tako se ne osjecam I mislim da mi je to velika prednost. Sreca je moja sto sam uspio doci u stranu zemlju I usprkos  svemu zavrsiti studije. Studirajuci politiku I istoriju   nije me moglo zaobici zanimanje za istu o zemlji iz koje sam dosao. Smatram

Saopštenje za medije


Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju/Haški tribunal u izmenjenoj i dopunjenoj optužnici protiv Radovana Karadžića nije kao posebnu tačku uvrstio zločin masovnog silovanja kao dela ratne strategije.

Kao posebna tačka rodno zasnovan zločin silovanja kao deo ratne strategije i seksualnog nasilja i ovog puta je izostao. Ovom svojom odlukom, sud je još jednom ženske žrtve stavio na marginu i relativizovao i negirao iskustvo silovanih žena i ostalih žena žrtava rata.

Sud je nastavio svoju praksu neuvršćivanja

Dvadestpet godina tradicije Nišville jazz festivala nije ništa naspram mojih 35 godina pasioniranog uličnog basketa. Zlatno doba Yu košarke hipnotisalo nas je davnih dana da basket igramo bez obzira na kišu, sneg, garderobu za izlazak, zakazane sudare, cipele i slično. Igrao sam na svim improvizovanim

Do martovskih ida ima još skoro pola godine, ali prošlo je već pet kola, pretpostavljamo da ste se već upoznali sa igrom, savladali osnovne ideje i upoznali se sa igračima timova koji ne spadaju među opšte poznate. Istovremeno, ekipe su ušle u ritam sezone, i došlo je vreme da se malo kalkuliše sastavima.

Vodite računa o tome da svi premijerligaši sa evropskim obavezama (ima ih 9) ulaze u vikend tokom kojeg će igrati petu utakmica u seriji od sedam mečeva za 22 dana. Zgusnuti termini prvi put u sezoni izazivaju zamor, što znači da će menadžeri gledati da odmaraju ključne

Nastavnica u kazneno-popravnom domu je uzela porodiljsko otsustvo i ponudjeno mi je da je zamenim tokom poslednja dva shkolska meseca. Bio sam student i dodatni prihod bi mi dobrodoshao. Zato sam i prihvatio ponudu bez imalo razmishljanja.

Poduchavao sam peti i shesti razred zajedno, u jednoj uchionici, a sedmi i osmi opet zajedno, u drugoj. Dva puta nedeljno, odrzhao bi blok chasova mojim mladjim djacima pre, a onda i blok chasova starijima posle, velikog odmora.

Nikada pre toga nisam drzhao chasove, chak ni privatne chasove jedan na jedan. Prvog dana su mi

Zatvorio a... avliju.

Jedan bezobrazan

Sakri se za kazan,

Pa mu popi ra... akiju.

Edit: JAVIO SE TEČA!

(Vidi novi komentar) 

Moja supruga Jovana je devojka meseca Playboy-a i krasi skoro desetak stranica oktobarskog broja. A ja kao veran muž pratim svoju suprugu i eto me, počeo sam da pišem za Playboy.

Uz sliku naslovnice, evo i tizera za priču, koju nažalost, ne smem da objavim na blogu u celosti.

Ovako kad počne jesen, pa vreme koje ne zna da li da obuče hulahopke ili ne, pa već prošlo i leto i rođendan, zima nije ni blizu, a već su mi kolena u depresiji, onda me sve nekako podseća na ocenjivanje i na kontrolne zadatke. Ovim zadacima bi trebalo promeniti ime. Da se nekako drugačije zovu, ne znam ni sama, recimo pop kvizovi, što kaže moja drugarica Sonja. Ni danas ne volim školu, kad samo pomislim.

I nastavnice koje dele jedinice. Da sam nastavnica i da u septembru delim jedinice muka bi mi bilo od života i od sebe same. Pa kad se setim, prvi razred osnovne škole, prva ocena trojka, bogte. Prvi razred, ja do juče mislila da je Plavi orkestar igračka, kao mali muzičari u plavom u muzičkoj kutiji.