Prvo mi je pažnju privukao visoki momak, kamerman jedne lokalne televizije koji je nešto je snimao na zgradi suda u Nišu. Udaljen svega 2 metra od zgrade, sasvim sigurno nije mogao da zagrabi ceo grafit "Pravda za Uroša" koji nakon par meseci od "ugradnje" više i nije vest,  a i objektiv kamere je bio uperen blago u vis. Snimao je polupane i prozore na par kancelarija u prizemlju. Jasno se vide rupe od kamenica. Neko je, verovatno u toku noći, vrlo temeljito razbijao prozor po prozor, šaljući sudu, sudstvu, državi i svima nama nekakvu poruku.

ISTINA I NENASILJE

Mahatma Gandi medju Srbima

Da se čuda ipak dogadjaja svedoči i upravo otvorena izložba

Душан Анђелковић: Аписова ружа

Избегавао сам нарочито параде и пријеме. А Ружа је баш њих волела. Једном смо се враћали из јарко осветљеног Официрског дома, са бала, кад су на улици страховито смрделе и шкрипале пумпе за чишћење нужника и црна, катраном премазана кола за одвожење измета.

Те ноћи сам бесомучно псовао војску и униформу. Можда је Ружа то рекла Апису? Моја сумњичавост према њему претворила се у мржњу кад ме је преместио у Обавештајно одељење Главног генералштаба, којим је безмало руководио иако формално још није био у обавештајној служби. Па он ме једва познаје! Значи да због Руже вршља по мом животу, бацакајући ме где хоће. Можда ме уклања? Или намерава да надзире сваки мој покрет и миг?

Моје огорчење што сам се покорио Ружи већ се претворило у безумну љубомору и грубост. Кидао сам јој хаљине и разбијао бочице са парфемом; натерао сам је да и она престане с радом у школи; само што је нисам тукао. Као да сам желео да од њене лепоте остану само крпе.

Neo Rauch

gvožđe se kuje dok je vruće

al' tek hladno postaje mač

Čarls Simić: Gledaj dugo i netremice, prevod sa engleskog: Ivica Pavlović, Vesna i Draško Roganović, Arhipelag, Beograd 2013.

Postoji onaj divan trenutak kada shvatimo da je slika koju dugo gledamo postal deo nas, poput sećanja iz detinjstva ili sna koji smo nekada sanjali. Svet je zanimljiv kada ga gleda pažljivo oko.  Čarls Simić

Poezija svakodnevice

Kada čitate eseje Čarlsa Simića, uz opasnost da ovo što ću reći bude shvaćeno kao kliše, neminovno dolazite do zaključka kako određene vrste mudrosti dolaze (tek) s godinama. S tim što se, u njegovom slučaju, ovo “godinama” nikako ne odnosi na puku biografsku činjenicu autorovog rođenja (Beograd, 1938) već, prevashodno, na godine  čitalačkog i gledalačkog fokusiranja na različite ─ bilo pojavne ili pak one nevidljive,  metafizičke ─ aspekte i dimenzije Simićevog umetničkog i životnog postojanja.

Popokatepetl, da ne bih rekao nešto nepristojno. Svestan sam da u životu postoje situacije u kojima je bolje ukloniti se, pomeriti se, pobeći… ali biti pametan i stalno popuštati, sklanjati se, klimati glavom i osmehivati se svakakvim stupidarijama e to se ne može nazvati pameću! Znam da je bolje ne kačiti se s budalama, ali oni će terati svoje bez obzira na vaše popuštanje. Ljubazan i civilizovan kako me bog dade i roditelji

    Dođe mi da je zagolicam ispod uzdignutih ruku, da smeh odjekne od dragosti i usreći nesebičnost čoveka. „Devojka koja se češlja„ započela je novi život, svoj i budućeg Parka skulptura u Temerinu i pored izvesnih natezanja o kojima sam pisao pre koji mesec u potpalublju. Sada je primetno da prolaznici okreću glavu na levo ili desno pozdravljajući svoju sugrađanku.

Od sada će se ljubavnici sastajati kod „Devojke...„ , pijanci joj se udvarati na mesečini, domaćice zavideti na sveznanju, deca oponašati njen pokret...a ona će se diviti njima i zahvaljivati na druženju, razgovoru i dobrodušnosti.

Bio sam u Bačkoj, u mestu odakle mi je majka, pa navratih na groblje da obiđem baku koju nisam upoznao i dedu na koga ličim. U prolazu zastali smo pored novog spomenika sa fotografijom mladića u vojničkoj uniformi. Poginuo je na Kosovu. Služio je vojni rok tamo. Ubila ga bomba.  

- Koliko je momaka iz sela bilo u ratu? - pitao sam.

- Mnogi su bili mobilisani. Samo je ovaj poginuo. - rekao mi je ujak.

- Znači, mali je procenat stradao?

- Negovi roditelji su izgubili sve što

a

Zarko Vujovic

  Dozvolicu sebi emotivnost s obzirom da je Marina Abramovic, na kraju svog predavanja u Torinu o svom zivotnom delu, pustila poneku suzu.
Poverovovala sam joj: svaku rec koju je rekla, svaku suzu koju je pustila: dosta reci i ne previse suza. Ne samo sto sam joj  poverovala vec sam se i identifikovala s njom, s njenim pokretima,

Stigosmo sinoć u Firencu. Preko Ciriha.

Do Ciriha putovasmo s ministrom Milosavljevićem. Slobodanom, ne Tomicom. (A što nije leteo JAT-om, nego Swiss Airom? Pa još ministar trgovine. Nije patriotski, stvarno. Nema smisla. Totalno u suprotnosti s kampanjom "kupujmo domaće". Da sam neki faktor u vladi, ja bih to ispitala.)

Od Ciriha putovasmo bez prtljaga. I još ga nema. A meni cigare u koferu... Strahota. Ako do sutra ne stigne, osiromašiću od ovih europskih cena.

Na aerodromu nas je strpljivo (dok smo prijavljivali nedolazak prtljaga) čekao dr Elio

Nakon drugog svečanog otvaranja zgrade u Šekspirovoj 8, naša koleginica Kleinemutter je pokušala da koristi usluge dugo očekivane usluge "Predah plus".

Kolko da podsetim, zgradu su otvorili pre više od  mesec dana, odnosno 2. aprila, na dan posvećen osobama sa autizmom. Nešto kasnije, Kleinemutter je krenula u poduhvat prikupljanja dokumentacije potrebne za konkurisanje za uslugu Predah. 

Sa mnogo angažovanja je uspela i molbu predala, ali ispostavilo se da se ona nakon više od dve nedelje nalazi u međuprostoru između dve susedne kancelarije nadležnog Centra za socijalni rad. Detalje će vam ona bolje objasniti.

Tim povodom, kolege iz Inicijative Bloga B92 napisale su pismo Skupštini Srbije, koje ovde u celosti prenosim.

Dragi prijatelji,

Juče su objavljene prve četiri priče koje su pristigle na naš konkurs.
Tema decembra je, da podsetimo, Kada sam prvi put ugledala svoju bebu.

Priče koje smo objavili:

1. Četvrtak
2. Ljubav je tvoje srednje ime
3. Priča o mojoj mrvici
4. Kada sam prvi put ugledala svoju bebu

We are getting back to work after a long and protracted holiday (even if we did not take one, everyone else seems to have done so). Streets are busier. Shops are crowding up slowly again. Supermarkets may even begin to stock the shelves once more. The fall season - in a way very different from the burgeoning of spring - is all about new beginnings. Schemes