Es ist dunkel
und draußen kein Licht
mein Herz, Baby
kommt zu dir

Na mladima svet - zaostaje!

Gospođica Katarina Petrović je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i već nekoliko godina uzalud traži posao kao inženjer prehrambene tehnologije. Zamolio sam nju i auditorijum da odgovore na pitanje "Zašto ĆUTIMO?"

kao kolega boris drenča,
ali kapiram da treba da se priključim.
dakle, dosta!

Šta je obeležilo prošlu godinu u gradu koji se prostire između obronaka Rudnika i Gledićkih planina i koji polaže istorijsko pravo da se smatra Prestonicom Srbije?

Osim toga što je dotična godina proglašena za godinu Fijata ( naravno godinom Fijata je proglašena i ova , a sva je prilika da će i 2011 da bude godina Fijata ) i što je odbojkaški klub postao prvak Države, dogodio nam se  Muta.

Generacije i generacije Kragujevčana i ljudi iz okolnih mesta  nisu imali priliku da gledaju vrhunsku košarku. Najzad smo mogli da gledamo legendarni košarkaški

edit

(из циклуса Друмошети)

догађај оком ћу колао је подуго новим садом у форми сокачких олајавања да би на веродостојности добио тек од када је интерес за чланове породице г.Марић Милоша побудио и шире занимање публикума.угледни житељ града Милош својом породичном прц активношћу заслужио је ето да га и покољења помињу обзиром да скраја 19.века изроди са својом супругом Маријом кћер Милеву која опет с почетка 20. века с’ ,и шире знаним, проф Ајнштајном, мужем, у историју се убележи, трајно. 

Blondie imaju novi album! Panic of Girls donosi jedanaest novih pesama koje se prostiru u rasponu od elektro popa do rege ritmova. Debi Hari, zena u svojoj sezdeset petoj godini, jos uvek izgleda odlicno a bend predvodjen Krisom Stajnom ume da isporuci i jake gitarske rifove i interesantne i uverljive obrade pesama iz sasvim drugacijih sfera muzickog izraza (Sunday Smile od grupe Beirut).

Presekao sam! I nije mi bilo teško. Robert Altman je režiser koji je prvi na mojoj listi najvećih režisera svih vremena, režiser kojeg najviše volim! I ne smatram paradoksalnim to što takođe najviše volim Bunjuela, Hjustona, Tarkovskog, Kurosavu, Mencla, Felinija, Velsa, Makavejeva, Bergmana, Antonionija, Mala, Hičkoka, Kišlovskog, Vajdu, Vendersa, Fasbindera, Almodovara, Šlendorfa, Gilijama, Kaurismakija, Fon Trira....

1. Kvaziintelektualna pseudoelita 

● Koje su to ekonomske, političke, duhovne, moralne ili intelektualne ideje, obrasci ili vizije kojima se rukovode ljudi koji trenutno vladaju ovom nesrećnom zemljom – odnosno oni koji to društvo pokušavaju da menjaju.  

● Šta znači i da li u današnjem srpskom društvu uopšte postoji ta famozna društvena (intelektualna) elita o kojoj se tako često govori? Koji su uzroci, ili gde su koreni elementarne nesposobnosti srpske inteligencije koja nikad nije smogla snage čak ni da pokuša da se ozbiljno i organizovano bavi stvaranjem autentičnog kulturnog obrasca društva u kom živi? Zbog čega među onima koji danas na bilo koji način utiču o našim sudbinama ima tako malo pametnog, civilizovanog, moralnog i obrazovanog sveta? Šta je uzrok nesrećnoj činjenici  koja tako ogoljeno ukazuje na to da obrazac društveno poželjnog ponašanja Srbije današnjice pogubno personifikuju razni Tijanići, Ilići, Mihajlovi, Šormazi, Vukadinovići i ostali Balinovci... 

     (дневничка ми прибелешка, 19 јун)

даније

талијански морнар Giuseppe Fagioni склонивши се једном приликом, има томе, од невремена, у цавтатској луци, одлучио ту и остати те купио малу кућу и оженио се Аном Кличан не би се родио син му, Агостино, који опет са својом  женом Маријом Перић доби сина Влаха

Volim da popijem svoju čašu vina pre večere, baš volim. U onom periodu vremena dok je spremam, u mojoj maloj kuhinji, u ritmu koji često zahteva da iz kuhinje izađem, odem do dnevne sobe i kompjutera ili kauča gde nešto čitam, ili popričam malo sa detetom.

Svet je jedno šareno mesto, i vodiće te kuda treba, ako mu pustiš.
Ima još: svet šalje fer poruku kuda ideš i na šta treba da se pripremiš. Samo, moraš biti spreman i da čuješ ono što ti se šapuće, a nije baš lako uvek razlikovati ono što želiš od onoga što stvarno dolazi. Ja ponekad i sam pitam pa onda sanjam, često tu bude odgovora, ali to ume da bude komplikovano: svi ti podsvesni simboli i konteksti prave priličnu zbrku, i nekad ih je teško rastumačiti. Mislim da postoje i lakši načini, za one koji umeju da budu dovoljno opušteni i kada su

*
Ujutru, hvatam gradski autobus do zapadne stanice. Odatle polaze marsrutke i zajednicki taksiji za Kočkor - moju danasnju odrednicu.

Vozac autobusa divlja, i na kruznom toku juri pravo na drugo vozilo. Stojim na prednjoj platformi, gde nema guzve, i lepo vidim da ce se sudariti. Jeste da ima prvenstvo, ali valjda ne zeli epitaf sa tekstom: 'Ovde lezi onaj sto je imao prednost'.

Snazno gazi kocnicu - i ja letim na pod. Ne mogu da zaustavim pad iako pokusavam da se uhvatim za neku rucku, a i putnik do mene bezuspesno nastoji da me pridrzi.

Psujem ga na sav glas.

Kopiram vam svoj tekst koji je objavila današnja Borba, a preneo i Peščanikov sajt - ne zato što vas Borba nervira a Peščanik ne podnosite ;), nego zato što pretpostavljam da jezik naš svagdanji zanima i blogere koji ne prate ova dva medija.

___________________

Pre dve godine, kada smo na Slavističkom seminaru u Cirihu radili na novom nastavnom programu, jedan kolega me je iznebuha upitao: „Zar ti zaista pristaješ da govoriš jezik-skraćenicu?". Reč je o nemačkoj skraćenici BKS, koja je ekvivalent engleskog BCS, a na našem jeziku glasi BHS - bosanski, hrvatski i srpski jezik.

Haški tribunal je skraćenicom BCS prvi stavio tačku na prepucavanja o imenu, tj. imenima ovih jezika, ali nije to uradio iz političkih razloga, kao što se ponekad čuje, nego iz pragmatičnih.

Izvini što ti se nisam javljala. Stvarno sam vrlo zauzeta u poslednje vreme, pre podne posao, po podne dete, radovi, studije, kuća, štroka. Nije mi baš ova odluka vraćanja u  tišinu vredna hvale, naročito u vreme kada je hvalu tako teško pokloniti, a ja sam pritom htela u disco kuglu svoga beznađa da uperim i neke izborne reminiscencije, ali možda i nije tako loše što ne smem. Ne znam ni šta bih rekla novo, a iz ovoga što pišem - lupam, bolje da kažem,