Stize nova godina i pao je sneg

Autor: Rodoljub Šabić

Ko su 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici Srbiji? Odgovor na ovo pitanje, odnosno informacije koje predstavljaju odgovor, nedavno je od Ministarstva finansija, Poreske uprave u njegovom sastavu zatražila, pozivajući se na prava iz Zakon o slobodnom pristupu informacijama emisija „Insajder" TV B92.

Zahtev „Insajder-a" je „glatko" odbijen. Tražene informacije su uskraćene sa pozivom na to da po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji predstavljaju „službenu tajnu". „Insajder" je podneo žalbu Povereniku za informacije, a Poverenik je usvojio žalbu i naložio da se tražene informacije daju. Ministarstvo i pored toga što u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama u čl. 28. jasno piše da su rešenja Poverenika konačno obavezujuća i izvršna nije postupilo po nalogu. A predstavnici ministarstva, uključujući i ministra (sticajem okolnosti istovremeno i premijera) u javnosti su svoje (ne)postupanje „objašnjavali" tim da će traženi podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

  Moja komunkacija sa Vesnom Dozet bila je relativno skromna i u neku ruku smatram da je malo glupo sto se osecam samoprozvanim da bilo sta napisem na ovu temu. Moglo bi se reci da je potreba vise licna jer je cak i ta kratka komunikacija odmah pokazala da je Vesna izuzetno inteligentna i divna osoba i njeno staranje i trud koji je ulozila u odrzavanje ovog bloga to najbolje govori.

   Svakom ko je ovde zalutao odmah je jasno koliko je to tezak i naporan posao. Tesko da bi bilo ko mogao da razume koliko je tacno posla i truda potrebno da bi ovo ovde funkcionisalo, osim Vesne,

Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi kojima je potrebna pomoć u velikim gradovima? Iznenadićete se ako ne znate.

Prošle nedelje kometarisali smo na poslu kampanju borbe protiv gladi. Drago mi je bilo da je bila tako uspešna u Srbiji.

Čudan svet ovi naprednjaci, to je na Voždovcu barem, grupica sastavljena od "kadrova" koji su u matičnim strankama, u koje su se učlanili dok su još verovali nešto, pa su tamo nešto pogrešili, preigrali se ili kako to već biva preskočeni i razočarani napustili tu stranku i otišli u SNS. Takvi su stičem utisak, u SNS-u čvsto rešeni da ne ponove greške koje su radili u "svojim" strankama, a kako su prošli nekakvu stranačku školu, poznata im je politička tehnologija, ta priča u zadnje vreme izgleda dosta konzistentno.

Konzistentno, da, etički poprilično odvratno, ali građani mog voljenog Voždovca na tu vrstu etičkih prekršaja nisu preterano gadljivi, ne zbog toga što su na prethodnim izborima upravo ovakvi primerci dobili izbore tesnom većinom, već zato što je ipak relativno pristojan broj gađana zanemario etičke dileme i na izbore ipak izašao. I zaokružio neku stranku. Dakle, u razmatranju nadalje etički argumenti nemaju nikakvu vrednost.

Iako sam odrastao u tz dobrostojećoj porodici, naravno, bilo je boljih i lošijih godina, i  mogao sam biti skoro ceo život izdržavana osoba, ja sam od rane mladosti želeo i hteo da imam svoju kintu. Ovog puta ću izostaviti hazardne igre iako sam neko vreme mogao sasvim pristojno da živim od njih i baviću se onim što se uobičajeno naziva, poštenim  poslovima.

Prvi od takvih poslova bilo je tromesečno, za vreme školskog raspusta, branje voća na plantažama 13. Jula. Moja dva najbolja druga Garo, Puco i ja smo u cik zore počinjali sa branjem bresaka i pažljivim slaganjem u za to određene kašete. Na naše ogromno zadovoljstvo, društvo su nam pravile devojke iz Dalmacije, tz sezonke.

Praotac je useljavajući se u pećinu i vršeći male, neophodne dorade a posle, deljući grane za onu nastrešnicu imao neku ne sasvim jasnu potrebu da učini građevinu pre svega korisnom, ali i da to što dela bude i oku ugodno. Estetika u to doba nije bila još uočena i određena nekim pravilima pa Praotac nije  bio svestan njenog postojanja ni njene uloge jer je imao značajnije probleme u vezi opstanka, zadovoljavao se da izgled građevine bude usaglašen sa namenom i pratećim potrebama mnogo kasnije nazvanim funkcijom zdanja, mogućnostima koje je nudio alat i upotrebljenim meterijalom. Vremenom, nejasan osećaj vizuelne ugodnosti je postajao artikulisan, posebno kada je video komšisku građevinu, tu negde iza brda, uporedio, ustanovio je da komšiska građevina prija gledanju nešto više od njegove, uočio je i ustanovio tom prilikom prareferentu vrednost, vratio se do svoje nastrešnice i dopunio je. Posle je pozvao komšiju da vidi učinjeno delo i pradiskusija o ahitekturi je začeta tog predvečerja.

(Arnold Strongman Classic 2018)

Island je ponovo zemlja u kojoj živi najsnažniji čovjek na planeti.

                                                              MEVLANA

(radi se o linku)

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...